Potrošačka korpa kaže za školu 150 dinara mesečno, a roditelji za udžbenike moraju da daju i do 20.000 godišnje

Bliži se prvi septembar, mali korak za đake, ali veliki udar na novčanike roditelja. Svake godine dete treba iznova opremiti za školu jer bojice se troše, sveske popunjavaju, pribor nestaje, a samo za udžbenike roditelji moraju da izdvoje i do 20.000 dinara godišnje po detetu. 

Na papiru Ustava i zakona, osnovno obrazovanje u Srbiji je besplatno. Ipak, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot objašnjava da u stvarnosti nije tako.

„Obrazovanje u Srbiji odavno nije besplatno“, kaže Kokot.

Koliko se zakonska garancija besplatnog obrazovanja razlikuje od troškova koje porodice stvarno imaju vidi se već na početku školske godine. Udžbenici su samo prvi račun.

Komplet udžbenika za jedan razred osnovne škole godišnje košta između 15.000 i 20.000 dinara, kaže za Novu ekonomiju majka dvoje osnovaca. Ako porodica ima dvoje dece, samo za knjige može da izdvoji i do 40.000 dinara godišnje.

Roditelji zato često pokušavaju da uštede kupovinom polovnih knjiga.

„Polovne radne listove moramo da brišemo, a dosta roditelja svakako kupuje polovne udžbenike jer je jeftinije. Jedna polovna knjiga prodaje se za oko 500 dinara“, kaže naša sagovornica.

Raskorak između zvanične računice i svakodnevnog života posebno se primeti u projekciji troškova koje pravi država sa potrošačkom korpom. Minimalna i prosečna potrošačka korpa predstavljaju procene koliko je novca tročlanom domaćinstvu potrebno za životne potrebe, poput hrane, stanovanja, odeće, zdravstva, pa i obrazovanja. Minimalna korpa zasniva se na strukturi potrošnje domaćinstava koja spadaju među 30 odsto onih sa najnižom potrošnjom u Srbiji, dok prosečna korpa odražava potrošnju prosečnog domaćinstava.

U maju je minimalna potrošačka korpa iznosila 57.188 dinara, a za obrazovanje je u njoj bilo predviđeno svega 145 dinara mesečno. Istovremeno, prosečna potrošačka korpa iznosila je 110.739 dinara, dok je za obrazovanje u njoj bilo predviđeno 558 dinara mesečno.

Drugim rečima, zvanična računica pokazuje da domaćinstva sa najnižom potrošnjom za obrazovanje izdvajaju oko 145 dinara mesečno, dok je kod domaćinstava iz srednjeg dela potrošačke raspodele taj iznos oko 558 dinara.

Kokot upravo na ovom primeru ukazuje na problem ovakvog obračuna potrošačke korpe. Kako se njena vrednost koristi kao jedan od parametara pri određivanju minimalne cene rada, on smatra da ovakva računica ne odražava stvarne troškove života i može dati iskrivljenu sliku o tome koliko je novca jednom domaćinstvu zaista potrebno da podmiri osnovne životne potrebe.

„Taj iznos govori o tome koliko je potrošačka korpa besmislena“, kaže Kokot.

On podseća na nedavnu izjavu ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, koji je, obrazovanje nazvao „uslugom koja se prodaje na tržištu“ i poručio nezadovoljnima da mogu da odu u privatnu školu.

,,To najviše govori o odnosu vlasti prema obrazovanju“, kaže Kokot.

Srećom, jedan od načina na koji država pokušava da ublaži troškove školovanja jeste program besplatnih udžbenika. Pravo na njih ostvaruje oko 18 odsto đaka, navodi se na sajtu Ministarstva prosvete, a ove godine pripremljeni su paketi za 96.000 učenika, rekao je Vuk Stanković gostujući na RTS-u.

„U ovom trenutku se radi na tome da izdavači koji su na javnom konkursu dobili mogućnost da isporuče knjige, da kompletiraju pakete i da ih šalju u škole, gde postoje spiskovi dece koja dobijaju besplatne udžbenike“, rekao je Stanković.

Kako je naveo, pravo na besplatne udžbenike imaju, između ostalih, deca iz porodica sa troje i više dece, porodica koje primaju socijalnu pomoć, samohranih roditelja i porodica koje se nalaze u teškoj finansijskoj situaciji. Besplatne udžbenike dobijaju i određene grupe učenika kojima je potrebna prilagođena nastavna literatura, a štampani su i udžbenici na Brajevom pismu.

Za roditelje koji ne ostvaruju pravo na besplatne knjige, međutim, kupovina udžbenika ostaje ozbiljan izdatak.

Boris Bogdanovski iz Saveta roditelja Pete beogradske gimnazije kaže da nekoliko stotina dinara mesečno ni približno ne može da pokrije stvarne potrebe jednog učenika.

„Sa 500 dinara mesečno nikako ne može da se iznese trošak obrazovanja. Čak i da ne računamo udžbenike, svi moraju da kupe šestare, olovke, nove sveske, blokove, neme karte za geografiju, lenjire i slično“, kaže Bogdanovski.

Ni polovni udžbenici, dodaje, nisu uvek siguran način da se uštedi, jer se izdanja i sadržaj knjiga menjaju.

„Sa polovnim udžbenicima često ne može da se prođe, jer se nekada iz godine u godinu menja, na primer, redosled zadataka ili se malo izmeni sadržaj knjige“, kaže Bogdanovski.

Udžbenici su, pritom, samo deo računa koji roditelje prati tokom cele školske godine. Kada se na njih dodaju sveske, pribor, oprema za fizičko, prevoz, užina, izleti, ekskurzije i druge aktivnosti, račun se brzo penje daleko iznad nekoliko stotina dinara mesečno.

Zato pitanje pred prvi septembar nije samo šta đaci treba da spakuju u ranac, već i koliko roditelji moraju da izdvoje da bi ga napunili.

Ako je za obrazovanje u minimalnoj potrošačkoj korpi predviđeno 146 dinara, a u prosečnoj 558 dinara mesečno, onda računica stvarnih troškova školovanja za mnoge porodice stvarno izgleda kao težak prijemni ispit pred početak školske godine.

Koliko treba da bude teška đačka torba?