Dok direktor NIS-a pismom umiruje zaposlene, stručnjaci sumnjaju u realnost pretnje sankcijama

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 13. decembra saopštio da Naftnoj Industriji Srbije (NIS) prete sankcije od Sjedinjenih Američkih Država zbog većinskog ruskog vlasništva firme. Vučić je dodao da ne postoji zvaničan dokument, ali da ovu vestisaznaje preko „zvaničnih kanala“. Ova vest osvanula je samo dva dana nakon što su studenti protestovali ispred zgrade Predsedništva dok je Vučić imao zvanično obraćanje građanima Srbije i dan nakon što su se okupili ispred zgrade Radio-televizije Srbije. Iz NIS-a tvrde da se poslovanje obavlja neometano, ali radnike upozoravaju da su zabrinuti zbog ovakvih vesti.

NIS za Novu ekonomiju objašnjava da, za sada, ne postoje pravna ograničenja prema aktivnostima kompanije.

„Poslovanje NIS-a se u ovom trenutku obavlja neometano i kompanija ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. Snabdevenost lanca benzinskih stanica NIS-a je redovna i Rafinerija nafte Pančevo radi u normalnom režimu rada, te na tržište isporučuje sve neophodne naftne derivate. Kompanija NIS nastavlja da prati aktuelnu situaciju i analizira sve moguće scenarije i potencijalne posledice po poslovanje kompanije i trenutno nema nikakvih pravnih ograničenja po aktivnosti kompanije i naših partnera“, kažu iz NIS-a.

Američka ambasada u Srbiji, prethodno je za Euronews Srbija odbila da komentariše ovo pitanje, poručivši samo da je „NIS dragocen nacionalni resurs za Srbiju, ali da ruski vlasnici NIS-a koriste svoj deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije“.

O potencijalnim sankcijama, američki zvaničnici nisu dali izjave, prenosi Associated Press.

Sankcije nisu nemoguće, ali ni verovatne

Viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović za Novu ekonomiju kaže da realna pretnja sankcijama NIS-u svakako postoji, mada je krajem 2022. godine bila na vrhuncu i nije došlo do direktnih posledica po Srbiju, ali i da ovakva izjava svakako za cilj može imati skretanje pažnje sa unutrašnjih problema.

„Od početka rusko-ukrajinskog sukoba postoji rizik da se NIS-u uvedu sankcije. Tokom 2022. godine govorilo se o raznim mogućnostima, od nacionalizacije kompanije, pa sve do toga da NIS preuzme mađarski MOL, ali se ništa od toga nije dogodilo jer je Gasprom našao način da izbegne direkne sankcije po NIS“, objašnjava Vuksanović.

Vuksanović podseća da je u maju 2022. godine, kada su direktne sankcije po NIS bile na vrhuncu, Gazprom Njeft, u tom trenutku većinski vlasnik NIS-a, prodao Gazpromu (inače u vlasništvu Gazprom Njefta) 6,15 odsto svog udela kako bi izbegao sankcije Evropske unije.

„Pitanje je da li je pretnja sankcijama vezana za NIS ili je cela situacija deo paketa širih sankcija s obzirom da će uskoro doći i do promene američke administracije. Tramp ima određene ambicije vezano za Balkan, pa stara administracija može da pokuša da se umeša u njegov plan“, dodaje Vuksanović.

Profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević smatra da, iako je Gazprom Njeft pod određenim sankcijama još od prve aneksije Krima 2014. godine, te sankcije nikada nisu bile direktno upućene NIS-u. U slučaju da se to dogodi, što nam iz izjave predsednika Vučića nije potpuno jasno, Radosavljević kaže da bi došlo do kolapsa kompanije.

„Mi smo okruženi zemljama EU i nemamo način da transportujemo naftu sem preko njih. Snabdevanje preko mađarske Družbe (mađarski naftovod) takođe ne bi bilo moguće ukoliko dođe do sankcija“, objašnjava Radosavljević.

Vuksanović takođe smatra da bi najveći problem u slučaju obustave rada NIS-a, bila isporuka nafte.

„Ne bi bilo isporuke nafte ni iz Iraka, Kazahstana, ni Norveške. To je ključni problem“, dodaje Vuksanović.

Radosavljević podseća da je Srbija jedina država u ovom delu sveta koja nije uvela sankcije Rusiji te da to može biti potencijalni razlog uvođenja sankcija. On smatra da su sankcije NIS-u malo verovatne, i dodaje da bi takav potez značio „uvođenje sankcija ne samo kompaniji, već i građanima Srbije“.

„U tom slučaju, gotovo sigurno došlo bi do hiperinflacije, cene bi skočile i država bi ostala bez nafte. Zbog toga ne smatram da će doći do tako ekstremne situacije, možda nekih blažih sankcija kao do sada“, dodao je.

Širenje panike taktički potez

Predsednik Vučić vesti o budućnosti naftne industrije saopštio je samo dva, odnosno jedan dan nakon studentskih protest ispred Predsedništva, tačnije RTS-a.

Vuksanović smatra da postoje dva moguća razloga da dođe do ovakvog saopštenja, osim onog da je eventualno u pitanju istina. Kako objašnjava, „ili je ovo skretanje pažnje s unutrašnjih problema, prvenstveno studentskih blokada, ili način da pokuša da izvrši pritisak na ruske vlasnike da se odreknu dela deonica kako bi se NIS nacionalizovao“.

„Spoljna politika Srbije gotovo da ne postoji. Unutrašnja poliika, tragedijom u Novom Sadu, preuzela je pozornicu, pa se i ovakva pitanja usklađuju takvoj situaciji“, kaže Vuksanović.

Radosavljević se slaže da usmeravanje javnog mnjenja u suprotnom pravcu od realnih dešavanja nije nešto neverovatno u srpskoj politici.

„Ne bi bilo prvi put da vlast širi paniku iz nekih razloga, a da najavljeni događaji nikada ne ugledaju svetlost dana i iskreno se nadam da je to i sada slučaj“, kaže Radosavljević.

On dodaje da bi Zapad uvođenjem sankcija poslao jasnu poruku da više ne podržava politiku koju Srbija vodi.

AP je u tekstu o ovoj temi takođe govorio o stanju unutrašnje politike Srbije.

„Predsednik Srbije suočava se s jednom od najvećih pretnji tokom više od decenije njegove sve autoritarnije vlasti. Protesti se šire među univerzitetskim studentima i drugima nakon prošlomesečnog urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici na severu zemlje, koje je 1. novembra odnelo 15 života“, piše AP.

NIS je „kap vode u okeanu“

Radosavljević komentarišući izjavu zvaničnika američke ambasade u Srbiji, kaže da čak i da se sredstva zarađena preko NIS-a koriste za finansiranje rata u Ukrajini, taj iznos je zanemarljivo mali, da bi sankcije promenile kurs rata.

„Uloga NIS-a pre svega je važna za region. Slobodna procena je da od zarade iz Srbije, Gazprom Njeft može maksimalno da dođe do 50 miliona evra godišnje, što zaista nije velika suma za ovakav rat“, objašnjava Radosavljević.

On dodaje da za Srbiju, vrlo verovatno, ne postoji alternativa ukoliko dođe do kraha naftne industrije. Uvoz derivata je svakako skuplja opcija, a pored toga Srbija nema logistiku ni regulativu da tako nešto sprovede.

Vuksanović, kao i Radosavljević, smatra da NIS gotovo ni na kakav način ne utiče na tok rusko-ukrajnskog sukoba.

„NIS je kap vode u okeanu. Takva kompanija neće imati efekat na ovaj sukob čak i ako dođe do uvođenje sankcija“, kaže Vuksanović.