EU će dodati međunarodne kredite za emisiju CO2 sledećem klimatskom cilju

Evropska komisija će u sredu predložiti klimatski cilj EU za 2040. godinu koji će po prvi put omogućiti zemljama da koriste kredite za emisiju ugljenika iz zemalja u razvoju kako bi ispunile ograničeni deo svog cilja emisija, pokazao je nacrt predloga.

U nacrtu, koji je Rojters video, navodi se da će izvršna vlast Evropske unije predložiti pravno obavezujući cilj smanjenja neto emisije gasova staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine, u odnosu na nivoe iz 1990. godine – sa ciljem da EU ostane na putu ka svom osnovnom klimatskom cilju da dostigne neto nulte emisije do 2050. godine.

Ali nakon pritiska vlada, uključujući Francusku, Nemačku, Italiju, Poljsku i Češku, nacrt predloga EU uključuje fleksibilnosti koje bi ublažile cilj emisije od 90 odsto za evropske industrije.

Prethodni ciljevi emisije EU bili su u potpunosti zasnovani na smanjenju domaćih emisija.

Odražavajući javni stav Nemačke, do 3 procentna poena cilja za 2040. godinu može se pokriti ugljeničnim kreditima kupljenim od drugih zemalja putem tržišta koje podržavaju UN, navodi se u nacrtu, što umanjuje napor koji zahtevaju domaće industrije.

Ugljenični krediti bi se postepeno uvodili od 2036. godine, a EU će predložiti zakon kojim bi se „postavili robusni i visoki kriterijumi i standardi integriteta, kao i uslovi o poreklu, vremenskom okviru i korišćenju takvih kredita“, navodi se u nacrtu.

Zemlje bi takođe dobile veću fleksibilnost u izboru koji sektori u njihovoj ekonomiji najviše doprinose cilju za 2040. godinu, navodi se.
Klimatske promene su učinile Evropu kontinentom koji se najbrže zagreva, a toplotni talas ove nedelje izazvao je požare i poremećaje širom kontinenta. Ambiciozne politike Evrope za borbu protiv porasta temperature podstakle su tenzije unutar bloka od 27 članica.

Iako je Evropska komisija predstavila svoju klimatsku agendu kao način za poboljšanje konkurentnosti i bezbednosti Evrope, neke vlade i zakonodavci kažu da industrije koje pogađaju američke tarife i visoke cene energije ne mogu sebi da priušte stroža pravila o emisijama.

„Dekarbonizacija nije samo ključna za planetu, već i ključni pokretač ekonomskog rasta kada se integriše sa industrijskom, konkurentskom i trgovinskom politikom“, navodi se u nacrtu.

Portparol Komisije je odbio da komentariše nacrt, koji bi se mogao promeniti pre nego što bude objavljen.

Ugljenični krediti se generišu projektima koji smanjuju emisije CO2 u inostranstvu – na primer, obnova šuma u ​​Brazilu, i prikupljaju sredstva za takve projekte. Međutim, istrage su pokazale da neki krediti nisu ostvarili ekološke koristi koje su tvrdili.

Savetnici EU za klimatsku nauku protivili su se njihovom uračunavanju u cilj za 2040. godinu i rekli su da bi trošenje novca na strane ugljenične kredite preusmerilo investicije od lokalnih industrija.

Zemlje EU i zakonodavci moraju da pregovaraju i odobre cilj za 2040. godinu. Taj proces donošenja zakona može trajati godinama, ali EU se suočava sa rokom do sredine septembra da UN podnese novi klimatski cilj za 2035. godinu – za koji je Komisija rekla da treba da bude izveden iz cilja za 2040. godinu.

Evropska komisija za Novu ekonomiju o tome zašto “Jadar” nije na listi strateških projekata: Predlozi zemalja van EU biće razmotreni naknadno