Januarske SDI na nivou višegodišnjeg proseka, pogoršanje ako se politička kriza nastavi

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u januaru dostigao je 224 miliona evra, ukazuju objavljeni podaci iz platnog bilansa Narodone banke Srbije (NBS). Politički vrh Srbije je u izjavama poslednjih nedelja tvrdio da su studentske blokade i protesti naštetile ekonomiji, a da je priliv investicija smanjen zbog krize, ali to (barem za sada) nije slučaj.

Za sada, ako se ovaj januar poredi sa istim mesecima proteklih godina, priliv SDI je zapravo najviše uporediv sa prošlogodišnjima, koji je po privlačenju investicija za Srbiju bio rekordan.

„Poređenje sa januarom prošle godine nije adekvatno, jer su (one) tada bile znatno veće nego što je to uobičajeno. Karakterisitično je da budu manje malo na početku godine, u januaru. Recimo, prošle godine su bile 604 miliona evra bruto, a pretprošle 188 miliona evra bruto, pa 195 miliona evra 2019. godine. Tako da deluje da je ovo na nivou višegodišnjeg proseka, (izuzimajući) prošlu godinu. Ako procenjujemo posledice političke krize u Srbiji, kada su u pitanju SDI, ne bi se tako brzo ispoljili efekti. U decembru su (one) takođe bile jako visoke, veće nego prethodne godine. (Ovog) januara su na nekom proseku, ali ukoliko kriza potraje duže, sigurno će negativne posledice početi da se ispoljavaju,“ kaže Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Kriza koja traje u Srbiji od novembra dovela je, na primer, do ostavke premijera države zbog paralizovanih institucija.

Povod za blokade i štrajkove koje su pokkrenuli studenati bila je smrt (danas već) 16 ljudi u Novom Sadu u padu nadstrešnice tek otvorene Železničke stanice.

Studentski protest se u međuvremenu proširio i na građane, a vlasti ne uspevaju u naporima da preuzmu kontrolu, niti da ispune zahteve koje su studenti postavili pred njih.

„Ne može ukupno kretanje (SDI) da se objašnjava samo (političkom krizom), jer postoje neki dugi faktori koji će uticati da investicije budu manje u narednim godinama – a to je i rast troškova poslovanja u Srbiji i kriza u zemljama-investitorima,“ navodi Arsić.

Srbija je takođe zabeležila veoma dinamičan rast cene rada, iznad 13 odsto u 2024. godini, prema podacima Erste grupe.

Iz ove bankarske grupacije kažu da je malo verovatno da ćemo „investicionu aktivnost dobiti u punom zamahu dok ne vidimo neki oblik političkog kompromisa“.

Prema njihovom mišljenju, zajedno sa usporavanjem sektora gradnje, protesti su ključni razlog za nedovoljne rezultate investicija krajem 2024. godine.

U januaru 2024. godine, priliv SDI je iznosio 604 miliona evra, kada je za celu godinu ta brojka bila na 5,2 milijarde evra prema podacima MAT – Makroekonomske analize i trendovi.

Dušan Marković sa Ekonomskog fakulteta kaže da se „više možemo suočiti sa odlaganjima investicija, nego što će neki investitor da se spakuje i ode“.

„Za sada je ovaj situacija nešto što investitoti ne gledaju kao eskalaciju, već pre može da se desi da i oni koju si reinvestirali malo odlože projekte,“ kaže Martković.

U prilog rečima profesora Arsića govori i podatak koji je Nova Ekonomija dobila krajem prošle godine kao informaciju od javnog značaja, da je dolazak potpuno novih, tzv. „greenfield“ investicija smanjen u Srbiji u poslednje dve godine.

Još jedna od tema kojom smo se bavili je i odlazak pretežno nemačkih ulagača u automobilskoj industriji, a koja je u krzi poslednjih dve godine kod kuće.

Srbija već dve godine beleži oštar pad potpuno novih, “greenfield” stranih direktnih investicija