Mladi u Srbiji se sve teže osamostaljuju, a postoji niz prepreka koje ih u tome sprečavaju. Sve je manje onih koji se odlučuju da studiraju, pretežno iz finasijskih razloga, a oni koji se na to ipak odluče, ostaju da žive sa roditeljima ili se bore za mesto u domu, gde uslovi nisu na zavidnom nivou, kažu za Novu ekonomiju u Krovnoj organizaciji mladih (KOMS).
Menadžerka programa KOMS-a Gordana Adamov kaže da prema istraživanjima koja je sprovodila ova organizacija, oko 20 odsto mladih odustaje od daljeg školovanja jer nema dovoljno sredstava, dok 32 odsto njih tokom studija odustane kako bi izdržavali sebe ili porodicu.
„Mladi u Srbiji nakon završenih studija, u proseku dve godine traže prvi posao. Za prvi posao traži se neko veliko iskustvo, iako prvo radno iskustvo mladi najčešće dobijaju samo preko neplaćenih praksi“, rekla je Adamov.
Ona je dodala da postoji „niz aspekata koji mladima otežava da se osamostale, poput cena hrane i stanova, kao i da tek devet odsto mladih zarađuje sumu novca za koju većina smatra da je dovoljna za dobar život – 130 hiljada dinara i više“.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2023. godinu kažu da je visokoobrazovne ustanove na svim nivoima i godinama studija ukupno upisalo 248.508 studenata, a broj dostupnih mesta u studentskim domovima ostaje svega 17.270, što je 6,9 odsto od ukupnog broja aktivnih studenata.
Međutim, pravo na život u studentskom domu nemaju svi, a oni koji ga imaju, moraju da ispunjavaju niz uslova poput broja datih ispita, proseka i naravno budžetskog finansiranja studija.
Stefan Stošić, bivši student Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Mihajlo Kuzmanović, bivši student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, bili su primorani da zbog finansijske situacije odustanu od daljeg školovanja.
„Od prve godine fakulteta bio sam na budžetu, a radio sam još od srednje škole. U jednom trenutku radio sam i bez ugovora, jer sam bio u domu, a jedan od uslova za stanovanje u domu je da ne radiš. Jednostavno je postalo važnije da redovno radim i zarađujem za sebe i porodicu, nego da idem na fakultet. Ne mislim da bih mogao da se osamostalim još dugo da sam ostao na fakultetu, mada to ni sada nije slučaj“, kaže Stefan.
Mihajlo je upisao fakultet o kome mnogi sanjaju, ali je izgubio budžetsko finasiranje studija nakon završene prve godine. Zbog toga je primoran da prekine studije, jer jedna godina studija na ETF-u košta 144 hiljade dinara, što nije bio u mogućnosti da plati.
Sofija Perić, studentkinja treće godine međunarodnih studija i Anđela Aleksić, studentkinja treće godine socijalne politike na FPN-u, žive u domu, ali maštaju o samostalnom životu.
„Najbolja stvar koju pruža život u domu je to što ne moram da brinem o čišćenju i kuvanju, kao i jako niska cena koja se kreće od 1.300 do 3.190 dinara mesečno. Hrana je izuzetno lošeg kvaliteta i većinski je ograničena na ugljene hidrate, ali su cene u menzi jako male, pa to većini studenata odgovara. Ovo nije studentski život o kom sam maštala i da mogu živela bih sama u stanu gde imam mir“, rekla je Sofija.
Anđela smatra da su uslovi dobri s obzirom na cene života, ali kada joj je neophodno da sprema ispite vraća se kući u Aleksandrovac, jer je kako kaže „čitaonica uvek puna, a učenje u sobi koju deliš sa nekim ne tako idealno“.
Obe su saglasne da je raditi i studirati nemoguće bez odricanja, kao što je slobodno vreme, a ukoliko se radi tokom studija, to gotovo uvek donosi niži prosek ocena.
Jakov Zucić, student prve godine master studija na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu, od početka studija živi u studentskom domu sa veoma pozitivnim iskustvom.
„Čak i kada nema dovoljno mesta u domu za sve, postoji privatni studentski smeštaj po niskim cenama. U okviru doma postoji mnogo aktivnosti za studente, poput bioskopa, a kvalitet se poboljšava svake godine. Hrana bi mogla biti bolja, ali čini mi se da trenutno rade na njenom poboljšanju“, kaže Jakov.
Ono što je slučaj u Hrvatskoj, a nije u Srbiji je da postoji mnogo poslova koje studenti mogu da rade kako bi zaradili dodatan novac, a da su u skladu sa obavezama studenata.
„Većina poslodavaca koji zapošljavaju studente svesni su njihovog statusa pa usklađuju posao sa studijama. Zbog toga vreme koje provedemo na poslu, ne kosi se sa našim primarnim obavezama na fakultetu“, dodao je Jakov.
Zvanični podaci sa koliko godina se mladi u Srbiji osamostaljuju ne postoje, ali Adamov ocenjuje da je ovde to to tek oko tridesete godine.
Prema istrživanju KOMS-a, trećina mladih veruje da nikada neće moći da kupi stan, a njih 38 odsto veruje da će to moći tek između 30. i 45. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala.
Sa druge strane podaci za Evropu govore da se mladi osamostaljuju između 22. i 24. godine, što je znatno ranije nego u Srbiji.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Izmene zakona o energetici, koje uskoro treba da budu usvojene u Skupštini, donose dosta pozitivnih promena koje će pomoći Srbiji u procesu energetske tranzicije, ali tek treba videti kako će se to primenjiv...
Korozija na spoju zatege i krovnog nosača i dodavanje sloja betona srušili su nadstrešnicu Železničke stanice Novi Sad, objavio je portal Nova.rs, pozivajući se na dokument iz Tužilaštva.Kako je objavila...
Na nedavnom sastanku predstavnika Ministarstva prosvete i reprezentativnih sindikata otklonjene nejasnoće u vezi sa portalom Zdravitas, navelo je Ministarstvo prosvete u saopštenju."Ministarstvo prosvete...
FlixBus, međunarodni partner u pružanju održivih i pristupačnih rešenja za autobuski prevoz, nastavlja da širi svoju mrežu i unapređuje kvalitet usluga u Srbiji kroz saradnju sa domaćim autobuskim prevoznici...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
