Nacionalni park Kopaonik na udaru klimatskih promena

Nacionalni park Kopaonik imao je najslabiju zimu u proteklih 19 godina, a od 8. decembra do 17. aprila na toj planini zabeležena su svega 24 snežna dana. Klimatske promene isušuju tlo i pomažu razvoj štetočina poput insekata koji ugrožavaju tamošnje šume.

Prosečna visina snega na jednoj od najpoznatijih srpskih planina bila je samo 37,4 centimetara, najmanje u proteklih pet godina, pa su se takve vremenske okolnosti negativno odrazile na posećenost i prihod od turizma, prenosi Klima 101.

Bogata priroda na Kopaoniku je tu čitave godine, ali usled klimatskih promena ona danas živi znatno drugačijim životom nego pre par decenija.

Nepovoljni vremenski uslovi od 2011. do 2013. godine doveli do jednog od najobimnijih krčenja smrčevih šuma u nacionalnom parku kako bi se sprečilo da štetočine potkornjaci osvoje i savladaju još veća prostranstva.

„Klimatske promene su jedan od bitnih faktora koji transformišu našu planinu. Ako je neko tu provodio vreme duže od 10-15 godina, svojim čulima mogao je da opazi kako se Kopaonik menja čak i bez uvida u naučno-istraživačke radove koji te promene potvrđuju“, kaže je Srđan Simović, izvršni direktor za zaštitu i razvoj u Nacionalnom parku Kopaonik.

Suša, temperaturni ekstremi i snežne oluje dovele su do gradacije potkornjaka koji je uništio velike površine šuma smrče na Kopaoniku.

Zamislite da se na visoko u planinama, koje važe za hladnije oblasti, živa u termometru približi četrdesetom podeljku na Celzijusovoj skali. Upravo to se, kako otkriva Simović, desilo u leto 2017. godine.

„Republički hidrometeorološki savez to nije zabeležio, ali prema našim uvidima, temperature na Kopaoniku, na nadmorskim visinama od 1.500 metara, iznosile su 37-38 stepeni Celzijusa, i to u hladu“.

Kako se priseća Simović, temperaturni ekstremi, koje su izmerili u nacionalnom parku, ali i ranija velika suša od 2011. do 2013. godine, prouzrokovali su isušivanje tla, ali i uvećanje brojnosti štetočina poput potkornjaka.

Uskoro počinje naplata ulaska u Nacionalni park Tara

Potkornjaci žive ispod kore stabla ili u samom stablu, a napadaju drveće koje je oslabljeno sušom, mrazom ili gradom. Kako su nastupili idealni uslovi za njihovo širenje, potkornjaci su se obrušili na kopaoničke šume.

„Ovo je rezultovalo sušenjem sastojina smrčevih šuma kao jednih od najosetljivijh ekosistema Kopaonika. Taj proces bio je i očekivan zato što su takva dešavanja prisutna i na severnijim tačkama našeg kontinenta. Nemački i poljski istraživači su radili opsežne studije za svoje zemlje i predvideli da će pojedine vrste insekata dolaziti na veće nadmorske visine i da će se ekosistemi kompletno promeniti“, dodao je Simović.

Stradanju smrča zbog namnožavanja potkornjaka su, prema objašnjenju autora, doprinele i snežne oluje koje su se odigrale 2012. godine.

Zaključuje se da su promene temperature i obrasca padavina na Kopaoniku poslednjih godina oslabili stabla i povećali šansu za ekspanzijom već prisutnih štetočina.

Koga ugrožava divlja gradnja u zaštićenim područjima?