Od Trampovih carina točkovi svetske ekonomije krenuli da rđaju: Samo jedna zemlja za sad odoleva

Tarife američkog predsednika Donalda Trampa sve više opterećuju točkove svetske ekonomije koja je decenijama bila podmazivana predvidljivom i relativno slobodnom trgovinom, piše Rojters.

Velike multinacionalne kompanije, pa sve do malih igrača u elektronskoj trgovini, prošle nedelje su smanjile ciljeve prodaje, upozorile na smanjenje broja radnih mesta i revidirale svoje poslovne planove, dok su velike ekonomije revidirale izglede za rast usred sumornih podataka.

Dok se finansijska tržišta klade da će se SAD i Kina povući iz totalnog trgovinskog rata i da će Tramp sklapati sporazume sa pojedinima, ipak sama neizvesnost gde će se ovo završiti postala je glavni faktor otpora.

„Američka carinska politika je ozbiljan negativan šok za svet u bliskoj budućnosti“, rekla je Izabel Mateos i Lago, glavna ekonomistkinja grupe u francuskoj banci BNP Pariba.

„Krajnji cilj američkih tarifa mogao bi biti dalje i na višem nivou nego što se ranije mislilo“, rekla je ona o opštim američkim tarifama koje su trenutno postavljene na nivou od 10 odsto, uz više, sektorske naknade na proizvode poput čelika, aluminijuma i automobila.

Peking je u petak saopštio da procenjuje ponudu Vašingtona za razgovore o američkim tarifama od 145 odsto, na šta je odgovorio sa nametima od 125 odsto. Trampova administracija je takođe nagovestila da je blizu dogovora sa zemljama, uključujući Indiju, Južnu Koreju i Japan, kako bi se izbegle dodatne tarife u narednim nedeljama.

U međuvremenu, kompanije poput švedskog proizvođača kućnih aparata Electrolux smanjile su svoje prognoze, dok su Volvo Cars, proizvođač računarskih gadžeta Logitech i gigant u proizvodnji pića Diageo odustali od svojih ciljeva zbog neizvesnosti.

Prošlonedeljno ukidanje bescarinskog tretmana za pakete elektronske trgovine vredne manje od 800 dolara za proizvode iz Kine predstavlja težak udarac za mnoge manje igrače.

„Idemo sa nule na 145 odsto, što je zaista neodrživo za kompanije i neodrživo za kupce“, rekla je Sindi Alen, izvršna direktorka Trade Force Multiplier, globalne konsultantske kuće za trgovinu. „Videla sam mnogo malih i srednjih preduzeća koja su jednostavno odlučila da potpuno napuste tržište.“

Carine su podstakle Banku Japana da prošle nedelje smanji svoje prognoze rasta, dok su ekonomisti naveli trgovinske tenzije koje će uticati na smanjenje izgleda za rast za Holandiju i region Bliskog istoka i Severne Afrike.

Dok zvanične mere aktivnosti u vodećim ekonomijama i dalje sustižu pesimističko raspoloženje, ono se pojavljuje u pažljivo praćenim anketama menadžera nabavke u fabrikama širom sveta.

Fabrička aktivnost u Kini se smanjila najbržim tempom u poslednjih 16 meseci u aprilu, pokazalo je jedno takvo istraživanje prošle nedelje, dok je slično istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo da se britanski fabrički izvoz prošlog meseca smanjio najoštrijim tempom u skoro pet godina.

Ekonomisti su brzo upozorili da bi bolji podaci iz Nemačke, fokusirane na izvoz, mogli biti uglavnom posledica toga što fabrike unapred utovaruju isporuke pre nego što tarife stupe na snagu.

„(Ovo) znači da bi moglo doći do povratne reakcije u narednim mesecima“, upozorio je Sajrus de la Rubija, glavni ekonomista u Hamburg Komercijal Bank AG.

Indija je u aprilu dostigne desetomesečni maksimum u rastu proizvodnje, te su analitičari primetili da bi zemlja – koja se suočava sa nižim carinama od Kine i prema kojoj je Apple preusmerio deo proizvodnje – mogla na kraju biti pravi pobednik.

„Indija je u dobroj poziciji da bude alternativa Kini kao dobavljač robe SAD u kratkom roku“, rekla je ekonomistkinja za tržišta u razvoju, Šilan Šah, iz Capital Economics-a, predviđajući da će kaznene carine za Kinu „ostati“.

Za sada, većina ekonomista naziva Trampov carinski gambit „šokom potražnje“ za svetsku ekonomiju koji će, čineći uvoz skupljim za američka preduzeća i potrošače, potisnuti aktivnost na drugim mestima.

Dobra vest bi mogla biti da ovo smanjuje inflatorne pritiske i tako daje centralnim bankama u drugim delovima sveta veći prostor za podsticanje ekonomije smanjenjem kamatnih stopa – nešto što Banka Engleske, kako se vidi, koristi ove nedelje.

Ali ono što tek treba da se vidi jeste da li će Trampov pokušaj da ponovo uravnoteži trgovinski sistem u korist Amerike konačno podstaći druge da preurede sopstvene ekonomije: na primer, ako Kina pokrene korake ka povećanju stimulativnih mera za svoju domaću ekonomiju ili ako zemlje evrozone uklone barijere koje i dalje koče njihovo jedinstveno tržište.

Evropska centralna banka će verovatno ponovo smanjiti kamate na evro da prebrodi efekte Trampovih poteza