Dizel i benzin blago pojeftinili
Na pumpama u Srbiji od danas od 15 časova do sledećeg petka, 18. aprila u isto vreme, evro dizel i benzin evropremijum BMB biće jeftiniji za po četiri dinara po litru, objavilo je Ministarstvo trgovine.L...
Investiranje je najčešće sastavni deo razvojnog puta uspešnog startapa, međutim, proces prikupljanja investicija, prednosti i rizici vrlo često ostaju nejasni i mogu da dovedu do toga da startap završi u lošijem položaju nego što je to trebalo, piše Startit.rs.
U jednom od predavanja na Stenford univerzitetu, Piter Til, suosnivač PayPal-a i investitor, osvrnuo se na problem fondova rizičnog kapitala i objasnio način na koji oni funkcionišu i implikacije toga po osnivače startapa.
Rizični kapital (Venture Capital) je oblik finansiranja koji obezbeđuje sredstva startapima koji pokazuju potencijal za eksponencijalni rast.
VC fondovi su zapravo novčani fondovi koji se prikupljaju od investitora koji se zovu ograničeni partneri (LP) – pojedinci, institucije ili korporacije koje su spremne da preduzmu visok rizik za visoku nagradu.
VC fondovima upravljaju VC firme, i prema njegovoj napomeni, imaju dva osnovna zadatka: da ubede partnere da investiraju u njihov fond, i da pronađu i ulažu u one startape za koje veruju da mogu da stvore ogromne prihode.
VC kompanije obično svoj novac zarađuju prema strukturi 2–20, što znači da uzimaju dva odsto veličine fonda kao godišnju naknadu za upravljanje tim fondom, uz još 20 odsto profita nakon isplate investicije partnerima.
VC fondovi nakon deset godina izlaze iz investicije
VC fondovi imaju ograničen životni vek, obično 10 godina, tokom kojih ulažu i izlaze iz svojih investicija.
VC fondovi prate obrazac krive koji podseća na oblik slova J: počinju sa negativnim prinosima zbog početnih troškova i gubitaka, a zatim se podižu iznad tačke rentabilnosti, jer vrednost nekih kompanija iz njihovog portfelja počinje da raste i generiše pozitivne prinose.
Međutim, ne postižu svi VC fondovi profitabilnost, i mnogi gube novac ili jedva da se oporave od loših investicija. Razlog zbog kog su fondovi rizičnog kapitala rizični, po Tilu, je zbog toga što su prihodi izuzetno neuravnoteeženi, i prate tzv. power-law distribuciju. To znači da većinu prihoda generiše nekoliko izuzetaka, dok ostale investicije ili propadaju ili imaju osrednje rezultate.
Til navodi primer Founder’s Fund-a, koji je 2005. imao jednu investiciju koja je vredela više od svih ostalih zajedno, dok je druga po redu najbolja investicija vredela više od svih preostalih. Po njemu, ovakva distribucija nije izuzetak, već pre pravilo u poslovanju fondova rizičnog kapitala.
Šta sve utiče na rezultat stratapa?
Mnoge početne odluke, kao što su izbor suosnivača, tržišta, proizvoda i slično, mogu imati ogroman uticaj na rezultate startapa. Kada se razmišlja o faktorima poput valuacije ili potencijalu za uzimanje investicija, neophodno je razmišljati o tome gde se na krivoj distribucije startap zapravo nalazi.
Još jedna važna implikacija ove situacije po Tilu je razumevanje da procenat udela ili kapitala koji neko u startapu poseduje nije presudan koliko vrednost tog kapitala, što zavisi od rasta i uspeha kompanije, i primenljivo je i na suosnivače, i na zaposlene, i na investitore.
Kao što je Til primetio, stoti po redu zaposleni u Google-u je najverovatnije zaradio više novca od prosečnog izvršnog direktora u VC kompaniji tokom poslednje decenije.
Zbog toga Til savetuje da se odluka o uzimanju investicija dobro promisli, te da je možda dugoročno isplativije ne smanjivati udeo ukoliko to dozvoljava brzina kretanja industrije i stanje konkurenata.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
