Šapićev projekat privatnog obezbeđenja za grad bez zakonske osnove vuče 6 milijardi dinara iz budžeta

Uvođenje gradske bezbednosne službe pod vođstvom gradonačelnika Aleksandra Šapića izazvalo je brojne kontroverze — gotovo šest milijardi dinara planirano je za projekat bez ikakve transparentnosti, bez javnih tendera i bez jasne zakonske osnove. Iako se tvrdi da će nova služba rasteretiti policiju i povećati bezbednost škola, pravni stručnjaci upozoravaju da Beograd nema ovlašćenja da osniva paralelne bezbednosne strukture, a strahuje se i da bi privatno obezbeđenje moglo postati instrument političke kontrole i zastrašivanja.

Prema Odluci o budžetu Grada Beograda za 2024. godinu, za tri godine planirano skoro šest milijardi dinara izdvajanja za ovaj projekat, prenosi N1.

Pripadnici ove bezbednosne službe, kako je gradonačelnik ranije najavio, biće “osobe licencirane za poslove obezbeđenja” koje će noću patrolirati ulicama, a danju oko škola. Projekat uključuje i izgradnju više od 100 komunalno-bezbednosnih stanica i oko 5.000 nadzornih kamera u svim beogradskim školama i vrtićima sa softverom za detektovanje vatrenog i hladnog oružja.

To što se za projekat izdvaja velika količina novca bez transparentnosti nije jedini problem – ne postoje ni javni tenderi za projekat, ne zna se da li je određena analiza rizika ovog projekta, ko isporučuje softver i koje će firme obavljati poslove nove službe Grada Beograda – kao i da li je ovo uopšte u skladu sa zakonom.

Gradovi ne mogu da formiraju paralelne službe bezbednosti sa policijom

Prema Zakonu o policiji i Zakonu o privatnom obezbeđenju, kako je navela viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Maja Bjeloš, osnivanje dodatnih bezbednosnih snaga u lokalnim samoupravama nije dozvoljeno na način na koji bi gradovi mogli samostalno formirati svoje paralelne bezbednosne službe sa policijom.

Iz Zakona o glavnom gradu tj. člana 8, koji se odnosi na nadležnosti, može se videti koje su nadležnosti glavnog grada tj. Beograda, u kojima se ne pominje da grad Beograd može osnivati dodatne bezbednosne snage.

“Lokalni organi mogu angažovati privatne bezbednosne službe (koje moraju biti registrovane i licencirane) kako bi obezbedili određene objekte ili prostore, ali to ne znači da se stvaraju nove bezbednosne strukture koje imaju isti status kao državna policija. Takođe, prema Zakonu o opštem upravnom postupku, lokalne samouprave mogu angažovati i ovlašćene službe za određene aktivnosti vezane za bezbednost (npr. zaštita imovine, kontrola saobraćaja u lokalnim zajednicama), ali to ne podrazumeva stvaranje vlastite bezbednosne (odnosno parapolicijske) službe”, dodala je Bjeloš.

Šapić je najavio da će privatno obezbeđenje vršiti nadzor u školama. Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, škole mogu angažovati privatno obezbeđenje, što se može videti i po osnovu člana 13 ovog Zakona.

Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju, službenici privatnog obezbeđenja nemaju ovlašćenja da patroliraju i legitimišu ljude na javnim površinama, niti da obavljaju poslove koji su u nadležnosti policije, kazala je viša istraživačica BCBP.

Međutim, potrebno je da postoji odobrenje Ministarstva prosvete, kako bi bila osigurana bezbednost učenika i osoblja.

Preciznije, u članu 2 Zakona o privatnom obezbeđenju se navodi da „usluge privatnog obezbeđenja ne spadaju u policijske ili druge poslove bezbednosti koje vrše organi državne uprave“.

“Radnici privatnog obezbeđenja su ovlašćeni da štite imovinu i objekte, ali ne da obavljaju funkcije koje uključuju javni red i mir, što je specifična odgovornost policije. Takođe, gradonačelnik je rekao da bi nova služba bila ‘produžena ruka policije’, ali takva funkcija nije zakonski dozvoljena, jer radnici privatnog obezbeđenja nisu obučeni ni ovlašćeni za sprovođenje takvih zadataka”, dodala je ona.

Međutim, čak i ako je moguće angažovanje privatnog obezbeđenja, takav potez mora biti u skladu sa odlukom i dozvolama Ministarstva prosvete koje nije dostavilo odgovore na ova pitanja.

Šapić: Za besplatni prevoz par desetina miliona evra više iz gradskog budžeta nego dosad