Srpska inflacija u maju bila druga najveća u Evropi

Inflacija u Srbiji je tokom maja bila druga najveća u Evropi, a jedini lošiji rezultat zabeležen je u Mađarskoj. Razlog za to je što je Srbija, za razliku od većine drugih zemalja Evrope, odložila povećanje cena energenata sa 2022. na tekuću godinu, navodi se u najnovijem biltenu „Kvartalni monitor“.

Nakon majske pauze, Narodna banka Srbiju (NBS) je u junu ponovo povećala referentnu kamatnu stopu u cilju obuzdavanja inflacije, verovatno kao odgovor na novi rast javne potrošnje, navodi se u analizi.

U martu je inflacija dostigla  vrhunac od 16,2 odsto, nakon čega je počela blago da opada, a procene su da će do kraja godine opasti na nivo od devet do deset odsto, što je ipak više od projektovanih osam dsto).

Usporavanje inflacije u Srbiji evidentno je od aprila, usled slabljenja globalnih inflatornih pritisaka i restriktivnije monetarne politike.

Privreda Srbije u prvom kvartalu ove godine bila u stagnaciji

Privreda Srbije je u prvom kvartalu ove godine bila u stagnaciji, privredni rast bi mogao da dostigne dva odsto, ali su izraženi rizici da ta stopa bude još manja, navodi se u Kvartalnom monitoru.

Međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu ove godine je iznosio „skromnih“ 0,7 odsto, dok je u odnosu na prethodni kvartal zabeležen blagi desezonirani pad od 0,2 odsto.

Posledica visoke inflacije je usporavanje privrednog rasta, a ona je uticala na realno obezvređenje državne i lične potrošnje, dok neto izvoz beleži solidan rast, pre svega usled poboljšanja energetskog bilansa, a i investicije beleže blagi rast.

Posmatrano po delatnostima, pozitivan doprinos rastu dolazi od IT sektora i telekomunikacija, industrije (u segmentu energentike) i finansijskog posredovanja, dok su tradicionalne usluge u padu.

Međutim, kako piše Kvartalni monitor, rezultati Srbije u pogledu privrednog rasta u prvom kvartalu slični su sa prosečnim kretanjima u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE).

Devizne rezerve porasle za više od 1,8 milijardi evra

U prva četiri meseca ove godine, devizne rezerve su porasle za više od 1,8 milijardi evra, piše Kvartalni monitor.

Takođe, došlo je i do daljeg usporavanja javnih prihoda, koji su realno opali za 2,7 odsto, usled pada realnih dohodaka i potrošnje, a negativni trendovi su u aprilu dodatno produbljeni.

S druge strane, kako se navodi, javni rashodi su ostvarili veliki realan pad, za 10 odsto po svim osnovama, osim na penzije.

Uprkos padu u prvom kvartalu, usled visoke inflacije poreski prihodi su veći od plana, što je uticalo da početkom juna bude najavljen veliki paket dodatne javne potrošnje (od preko 500 miliona evra godišnje), tako da se procenjuje da bi fiskalni deficit u 2023. mogao biti u planiranim okvirima (3,3 odsto BDP-a)

Javni dug dostigao  35,3 milijardi evra

Javni dug je krajem prvog kvartala 2023. dostigao 35,3 milijardi evra (56,5 procenata BDP-a), što je za 1,9 milijardi evra više nego na kraju 2022, a za 4,6 milijardi evra više u odnosu na kraj prvog kvartala prošle godine.

NBS nastavila je zatezanje monetarne politike, od početka godine referentna kamatna stopa je povećana za 1,25 odsto, a kreditna aktivnost opada, dok udeo loših kredita ne raste.

Po prvi put od 2016. godine neto krediti banaka privredi i stanovništvu opadaju. Uprkos opštim negativnim kretanjima, udeo loših kredita ne raste, piše Kvartalni monitor.

Prosečna plata 83.208 dinara u prvom kvartalu ove godine