Šta do sada znamo o tragediji u Novom Sadu: Svi poznati detalji o tome ko je sve odgovoran

Posle nesreće u Novom Sadu gotovo sve što smo čuli od političara demantovali su inženjeri koji su ili direktno učestvovali u samom procesu rekonstrukcije železničke stanice ili su na osnovu svoje ekspertize opovrgli ono što je vlast u prvim trenucima govorila. Te ocene stručnjaka, za ovih pet dana koliko je prošlo od tragedije, mnogo su više od onoga što je javnost dobila od onih čija je dužnost da građanima pruže odgovore na brojna pitanja koja ostaju nerazrešena – konkretno od Železnice Srbije i svih preduzeća koja su učestvovala u rekonstrukciji Železničke stanice, a koja sve vreme ćute, kao da se ništa nije dogodilo.

Zahvaljujući nezavisnim stručnjacima i radu novinara, do sada su sklopljeni određeni delovi slagalice koja treba da pokaže šta se zapravo desilo, ali ono što smo do sada saznali, donosi više pitanja nego odgovora.

U nastavku je spisak otkrića o tome šta je sve zapravo krenulo po zlu od trenutka otvaranja radova na stanici do trenutka kada se nadstrešnica srušila i ubila 14 osoba, među njima i decu, u najvećoj infrastrukturnoj nesreći u poslednjih nekoliko decenija u Srbiji.

Dokument nestao bez traga

Prvo i osnovno što se desilo u samo nekoliko sati posle nesreće je nestanak dokumenata iz sistema CEOP koji je u nadležnosti Agencije za privredne registre. U pitanju je sistem kom imaju pristup svi inženjeri i arhitekte u Srbiji i u kom se nalaze svi tehnički podaci o projektima i radovima u zemlji.

Ovime je javnosti onemogućeno da sazna da li je zaista vršena obnova i same nadstrešnice, a ne samo zgrade, kako su tvrdili političari, kao i ko je bio zadužen za nadzor i izvođenje radova i ko je radove naručio i odobrio. Najčuveniji slučaj nestalih dokaza u Srbiji, pre ovog slučaja, bio je video snimak sa naplatne rampe kod Doljevaca koji je mogao da rasvetli ubistvo jedne žene, ali do danas niko u ovoj državi taj snimak nije video, osim predsednika Srbije.

Delovi podataka iz CEOP-a su se, međutim, ubrzo proširili na društvenim mrežama, budući da su pojedini inženjeri podatke skinuli odmah posle nesreće, predvidevši, ispostaviće se pravilno, da bi APR mogao da ih izbriše. Prema poslednjim informacijama, dokumentacija je sada vraćena u CEOP, ali stručnjaci sada nezavisno proveravaju da li je nešto u dokumentaciji menjano u odnosu na stanje pre nesreće.

APR nikada nije odgovorio na pitanja Nove ekonomije u vezi podataka u CEOP-u.

„Nije bilo rekonstrukcije“

Baš u vreme nestanka dokumenata, koji su nam mogli ponuditi neke odgovore, i ministar građevine i ministar policije tvrde da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije.

Jedan veliki deo građana koji je prolazio ovom stanicom, zajedno sa inženjerom koji je i radio na ovom projektu istupaju u javnost i donose mnoge dokaze da je na nadstrešnici ipak rađeno. Između ostalih, inženjer geologije Zoran Đajić koji je radio kao konsultant saobraćajnog instituta CIP tokom izrade projekta rekonstrukcije zgrade Železničke stanice u Novom Sadu izlazi u javnost i predaje svoju dokumentaciju medijima, tvrdeći da su njegova upozorenja iz zahtevi bili ignorisani.

Ministar građevine dan po objavljivanju video snimaka radova na nadstrešnici „koriguje“ svoju izjavu, sada tvrdeći da na nadstrešnici nije bilo „rekonstrukcije konstruktivnog dela“.

I tako u prvih 24 časa posle tragedije dobijamo još više pitanja umesto odgovora – gde je dokumentacija i je li bilo radova na nadstrešnici ili ne?

Širenje oprečnih informacija i potencijalno netačnih znak je da nadležni nemaju nikakvu kontrolu nad svojim resorima, a da je sluđivanje javnosti oproban recept koji je radio u svim prethodnim slučajevima, pa zašto ne bi i u ovom?

Prebacivanje odgovornosti

CIP, saobraćajni institut, kao i kineski konzorcijum koji je zadužen za ovaj projekat tvrde da „projektom stanične zgrade nije obuhvaćena u konstruktivnom smislu nadstrešnica na južnoj fasadi, koja je srušena i ona nije bila ni predmet projekta, ni rekonstrukcije.“ Tada je i momenat u kome počinje prebacivanje odgovornosti pa se optužuje Zavod za zaštitu spomenika Novi Sad da nije preporučio rekonstrukciju nadstrešnice, što je ustanova kulture okarakterisala kao „gnusnu laž“.

Sve vreme i dalje nadležni ćute, a oni koji se oglašavaju ili se ograđuju ili prebacuju odgovornost.

Nadzor

Pojavljuju se u javnosti imena kompanija koje su bile zadužene za nadzor. Jedna je mađarska kompanija Utiber, a druga podružnica francuske kompanije Egis, što je naknadno potvrdio i ministar građevine. Nijedna od tih kompanija ne odgovara na upite naše redakcije upućene i telefonom i pisanim putem.

Da li su njihovim nadzorom bili obuhvaćeni radovi i na nadstrešnici železničke stanice ili ne? Da li su u toku nadzora mogli uopšte da zaključe da nadstrešnica ima ulogu u celoj konstrukciji i predstavlja kontrateg ostatku zgrade? Da li su predmet nadzora bili i statički proračuni vezani za rekonstrukciju zgrade železnice? Ili nisu? Ako nisu, zašto?

Sve to do danas ostaje bez odgovora Utibera, Egisa i drugih učesnika u ovoj rekonstrukciji.

Bez upotrebne dozvole

Ove nedelje portal Insajder objavljuje da javno preduzeće Infrastruktura železnice Srbije nije imalo upotrebnu dozvolu za zgradu železničke stanice u Novom Sadu. Kako dodaju, Infrastruktura, koja je bila investitor i naručilac posla izgradnje stanice, nije ni predala zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Zbog toga se sad postavlja pitanje kako i zašto se u dva navrata otvarala „rekonstruisana“ zgrada stanice, ako nije imala potrebne dozvole. Ovime je potencijalno bio ugrožen život desetine hiljada ljudi koji su koristili ovaj objekat.

Ko je izvođač radova?

Prema rečima inženjera geologije Zorana Đajića, kompanija s kojom je poslovao i sarađivao, kojoj je bio odgovoran sve vreme njegovog angažovanja na projektu rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu je firma Starting doo iz Batajnice čiji je direktor Nikola Trivić.

„Kompanija Starting je izvodila sve radove na staničnoj zgradi, a vi ste deseti novinar koji me pita koja je to firma, a ona je praktično nosila ceo posao tri, četiri godine“, kaže Đajić za Novu ekonomiju.

Prema njegovim rečima, on je svu dokumentaciju slao na više od 15 adresa, među kojima su bile i Infrastruktura, Ministarstvo građevine, kineski konzorcijum i svi uključeni u proces, ali tvrdi da je izvođač bio Starting.

Kompanija Starting nije odgovorila na naše pismene upite.

Deo umešanih kompanija

Četiri dana nakon tragedije ostavku daje ministar građevine Goran Vesić koji tom prilikom nudi javnosti informacije o tek delu kompanija koje su učestovale u projektu.

Ispostavlja se da sve privatne kompanije koje su radile na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu takođe rade i na mnogim drugim značajnim projektima u Srbiji. Tako Utiber radi nadzor za projekte Nacionalnog stadiona, ali i Ostružničkog mosta, autoputa Beograd-Sarajevo i na mnogim delovima železnice u Srbiji.

Starting je učestvovao u izgradnji Beograda na vodi, odnosno BW Terraces, kompanija Cestra, koja je radila tehničku kontrolu projekta za građevinsku dozvolu, radila je putne projekte za tržni centar Galerija u Beogradu na vodi, ali i izvodila plan saobraćajnica za ovaj deo grada. Cestra je angažovana na mnogim infrastrukturnim radovima u Srbiji između ostalog i izradi idejnih rešenja tunela od Karađorđeve ulice do Dunavske padine.

Egis je angažovan na projektovanju beogradskog metroa i projektovanju železničke pruge od Beograda do Niša.

Sve ove kompanije pomenuo je Vesić kada je podnosio ostavku, kao firme koje snose odgovornost za radove na železničkoj stanici.

Infrastruktura železnice Srbije je dala projektni zadatak CIP-u za izradu idejnog projekta. Infrastruktura je u subotu na upit našeg novinara rekla da će kasnije u toku dana izdati saopštenje, koje nije izdala. Od tog trenutka ovo preduzeće ne odgovara na naše pozive.

CIP je obećao da će dostaviti odgovore našoj redakciji do kraja ove nedelje. Ni to se nije desilo.

Ni CIP ni Infrastruktura ne odgovaraju na naše upite da li je zgrada bezbedna i šta će se dešavati u narednom periodu sa stanicom.

Pri podnošenju ostavke Vesić je rekao da je izvođač radova bio kineski konzorcijum  China Railway International Co. Ltd i China Communications Construction Company Ltd. Nadzor je vršio konzorcijum Utiber i Egis, a investitor radova je Infrastruktura železnica Srbije. Ministarstvo građevine je prema ovom ugovoru bilo „samo“ finansijer, rekao je tada ministar.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Novi Sad je dao saglasnost na urađen projekat za izvođenje rekonstrukcije.

Tako da ponovo u javnosti imamo više novih pitanja, a svakim danom sve manje odgovora. Sada ne znamo ni ko je zaista radio kao izvođač radova, kao ni kako je moguće da postoji više izvođača o kojima javnost ništa ne zna? Da li ima onda i još umešanih u ovom procesu za koje ne znamo? Nameću se i pitanja kako će kompanije, kako privatne, tako i državne, koje su u ovom projektu učestvovale moći da garantuju da se ovakvi propusti neće ponoviti jer su angažovane na drugim velikim javnim građevinskim projektima u Srbiji?

Na sva ova pitanja i ove kompanije i vlast će na kraju morati da pruže odgovore.