Uvode se oštrija pravila za onlajn platforme poput Ananasa, Limunda i KP – inspekcija i kod građana – prodavaca

Novi Zakon o zaštiti potrošača (ZZP) i izmene Zakona o trgovini uvode nova pravila za sve platforme preko kojih se prodaju proizvodi i usluge, uključujući i sajtove Limundo, Ananas, Kupujemprodajem, Polovni automobili i slične platforme. Platforme koje su do sada uglavnom nastupale kao tehnički posrednici novim zakonom dobijaju dodatne obaveze prema potrošačima, koje ih u određenim segmentima približavaju položaju klasičnih trgovaca.

Nove regulacije internet prodaje stupaju na snagu od prvog avgusta ove godine, u trenutku kada internet prodaja dostiže nove rekorde. Građani Srbije su tokom 2025. godine obavili više od 108 miliona kupovina robe i usluga preko interneta, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Oko 73 odsto ukupnih transakcija plaćeno je dinarima ukupne vrednosti 237,4 milijarde dinara, odnosno oko dve milijarde evra.

Pored toga, zabeleženo je i 23,8 miliona kupovina u evrima vrednih više od milijardu evra, kao i više od šest miliona transakcija u dolarima, ukupne vrednosti 244,5 miliona dolara.

Novi Zakon o zaštiti potrošača definiše „onlajn tržište“ kao mesto (digitalnu platformu ili aplikaciju) na kom se prodaju sadržaj i usluge.

Advokat Nenad Cvjetićanin objašnjava za Novu ekonomiju koje su to nove obaveze koje moraju biti ispunjene pre zaključenja ugovora, odnosno prodaje.

,,Platforma (na primer Kupujemprodajem ili Ananas) mora potrošaču objasniti po kojim kriterijumima se rangiraju ponude, dakle, zašto je jedan oglas prvi u pretrazi, a drugi deseti“, kaže Cvjetićanin.

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže za Novu ekonomiju da se najviše građana obraća za pomoć upravo zbog prevara i sporova oko onlajn kupovine.

,,Kupci se uglavnom žale jer im stigne roba koju nisu naručili ili im ne stigne roba i prodavac se više ne javlja“, kaže Perinčić i dodaje da je prodavcima prevarantima ponekad teško ući u trag jer koriste lažne adrese i podatke.

Novi ZZP definiše i da je postavljanje lažnih informacija o proizvodu i pisanje lažnih recenzija sada prekršaj koji se kažnjava uvećanim novčanim kaznama. Ukoliko trgovac piše ili naručuje lažne recenzije, prikaže recenzije za koje nije utvrdio da li su autentične ili visoko rangira proizvod, a ne naglasi da je plaćena reklama može da snosi novčanu kaznu.

Za pravno lice novčana kazna se kreće od 300.000 do 2.000.000 dinara, za preduzetnika do 500.000, za odgovorno lice unutar pravnog lica do 150.000 dinara. A potrošač koji je kupio proizvod na osnovu lažnih recenzija sada može tražiti naknadu pretrpljene štete ili raskid ugovora.

Međutim, ukoliko prodavac nije trgovac, potrošač u tom slučaju nema pravo na zakonsku reklamaciju, zamenu ni povraćaj novca, objašnjava Cvjetićanin i dodaje da će ova granica između privatnog i komercijalnog poslovanja biti predmet sporova pred sudovima.

Zbog toga je platforma dužna da jasno naznači status prodavca.

Fizičko lice koje periodično prodaje polovne stvari ne postaje fiskalni obaveznik, ali fizičko lice koje kontinuirano i organizovano prodaje robu radi ostvarivanja prihoda dužno je da takvu delatnost registruje.

Cvjetićanin objašnjava da proširenje definicije trgovca na fizička lica daje tržišnoj inspekciji osnov da utvrdi da li neko de facto obavlja trgovinsku delatnost, bez obzira na to da li je formalno registrovan.

„Proširenje definicije trgovca na fizička lica daje tržišnoj inspekciji jasan osnov da utvrdi de facto obavljanje delatnosti i inicira i sprovodi inspekcijski nadzor. Osoba koja na Limundu svake nedelje nudi robu, prati potražnju i ostvaruje redovan prihod pravno nastupa kao trgovac, bez obzira što nije otvorila preduzetničku radnju. Ukratko, nije pitanje da li je neko registrovan, nego da li se ponaša kao privredni subjekt“, ukazuje Cvjetićanin.

On dodaje je da platforma mora jasno razgraničiti za šta je odgovorna ona, a za šta prodavac, ali je važno naglasiti da platforma i prodavac ne mogu međusobnim dogovorom da ukinu ili ograniče prava koja potrošaču po zakonu pripadaju.

Perinčić navodi da je za potrošače ključno da provere ko im izdaje fiskalni račun, jer taj subjekt snosi odgovornost ukoliko proizvod nije ispravan ili ne odgovara onome što je kupljeno. Tako, na primer, platforma Ananas, iako okuplja različite prodavce, izdaje fiskalne račune i odgovorna je za rešavanje eventualnih problema sa kupovinom i njemu se obraća za zahtevom sa reklamacijom.

Isti brend, a drugačiji kvalitet

Registrovani trgovci će morati da prikazuju cene, ažuriraju ih u realnom vremenu na svom sajtu i na platformama i da ih objavljuju na Nacionalnom portalu otvorenih podataka u okviru svog naloga.

Zakon o zaštiti potrošača uvodi još jednu novinu koja se odnosi na robu dvojnog kvaliteta, odnosno proizvode koji se pod istim brendom prodaju u različitim državama, ali se razlikuju po sastavu, kvalitetu ili drugim karakteristikama. Ova odredba odnosi se i na tekstil i odeću.

„Mora se jasno naznačiti da li razlike postoje i na šta se odnose„, kaže Perinčić.

To znači da potrošači moraju biti obavešteni ukoliko se, na primer, markirana garderoba koja se prodaje u Srbiji razlikuje od proizvoda istog brenda namenjenog drugim tržištima, bilo po sastavu materijala, kvalitetu izrade ili drugim bitnim svojstvima.