Vikipedija sve uticajnija pošto veštačke inteligencije uče na njoj

Vikipedija (Wikipedia) je jedna od najposećenijih veb stranica na svetu, posebno jer se alati za veštački inteligenciju testiraju na tom sajtu. Međutim i dalje je nejasno kako tačno funkcioniše ova neprofitna onlajn enciklopedija.

Kako piše portal Axios, zajednica koja upravlja Vikipedijom, još je misterija, a sadržaj koji se nalazi na njoj postaje još važniji jer se novi takozvani alati takozvane generativne veštačke inteligencije obučavaju na osnovu podataka sa tog sajta.

Generativna veštačka inteligencija je vrsta veštačke inteligencije koja može da kreira širok spektar podataka, kao što su slike, video snimci, audio, tekst i 3D modeli.

Prema izveštaju koji je objavio Vašington post, ti alati su se fokusirali na tri ključna veb-sajta patents.google.com, koji sadrži tekst patenata koji su izdati širom sveta, Wikipedia.org, besplatne onlajn enciklopedija, kao i scribd.com, digitalne biblioteka do čijih sadržaja se dolazi putem pretplate.

Čak i pre uspona generativne veštačke inteligencije, Vikipedija je bila centralno sredstvo za onlajn pretragu. Ako guglate bilo koji događaj ili osobu, stranica na Vikipediji je verovatno prva lokacija koju vidite i posetite.

Prema zvaničnoj statistici Wikistat, Vikipedija je samo u martu imala 26 milijardi pregleda stranica.

Prošle godine, sajt je dobio 279 milijardi jedinstvenih pregleda, što je povećanje od 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Među najpopularnijim stranicama, koje su najviše pretraživane su ChatGPT, kao i ona koja pruža informacije o HBO filmskim hitovima „The Last of Us“ i „Lisa Marie Presley“.

Pregledi stranica obično primećuju nagli porast tokom dana kada se objavljuju najvažnije dnevne vesti, poput osvajanja  golf turnira Masters od strane igrača Džona Rama, ili ako se traže informacije o filmu poput novog ostvarenja „Super Mario Bros. Movie“ koji ruši rekorde na bioskopskim blagajnama.

Često koristite Vikipediju, ali sigurno niste znali ko su ljudi koji tamo rade

Ako je u vestima klijent neke kompanije ili neka kompanija, timovi za komunikaciju i PR bi trebalo da se postaraju i da ažuriraju odgovarajuću stranicu na Vikipediji, jer će neizbežno doći do porasta broja pregleda.

Uređivanje tih stranica postalo je tolika glavobolja da klijenti angažuju firme za digitalnu reputaciju, da im u tome pomognu.

„Vikipedija je veoma važna za to kako se kompanije, brendovi i javne ličnosti vide na internetu. Morate biti prisutni na Vikipediji i morate biti u mogućnosti da ispravite ili ažurirate svoje prisustvo tamo, što je lakše reći nego učiniti“, rekao je Sem Majkelson, izvršni direktor kompanije za digitalnu reputaciju Five Blocks.

Uređivanje ili ažuriranje Viki stranice može biti „epska saga“ anonimnih pregovora — ali to se može uraditi, sve dok razumete kako da na odgovarajući način stupite u kontakt sa zajednicom urednika Vikipedije.

Pošto je Vikipedija otvorena za uređivanje, ona je raj mesto za nametanje „bajnog jezika“ kojim se opisuju neki brendovi, ili spinovanja, što urednike čini skeptičnim prema PR profesionalcima i korporativnim komunikatorima.

Prema Majklsonu, zajednicu Vikipedije čine vrlo posvećeni tipovi bibliotekara koji se ponose čuvanjem izvora informacija.

Vikipedija ima svoja pravila i običaje. Ako ste stranac koji ulazi na Vikipediju i postavlja svoje zahteve, možete ličiti na stereotipnog Amerikanca koji ulazi u neki bar i traži pivo, a da prethodno nije skinuo blatnjave cipele niti pozdravio stalne goste.

To ne znači da je nemoguće napraviti izmene ili da morate biti u određenom klubu da biste ih napravili. U stvari, samo u martu je napravljeno preko 49 miliona izmena u člancima na Vikipediji.