Za ulaganja u zaštitu životne sredine potrebno 27 milijardi evra do 2033. godine

Ukupni procenjeni troškovi za ostvarivanje ciljeva Strategije zaštite životne sredine u periodu od 2024. do 2033. godine iznose 27,23 milijarde evra, stoji u predlogu tog dokumenta koji je trenutno na javnoj raspravi. Od te sume, investicioni troškovi iznose 27,04 milijardi evra, dok preostalih 188 miliona predstavlja administrativne i slične troškove, prenosi portal Biznis.

U ovu računicu, međutim, nisu ušli troškovi primene mehanizma za usklađivanje sa EU sistemom trgovine GHG emisijima (EU ETS).

U predlog nove Strategije zaštite životne sredine integrisani su ciljevi Zelene agende, plana prema kome bi Evropa do 2050. godine trebalo da postane „klimatski neutralan“ kontinent, a što je i Srbija prihvatila Sofijskom deklaracijom pre četiri godine.

Zato u predlogu strategije stoji da će se, u skladu sa principima i stubovima Zelene agende, Srbija u periodu od 2024. do 2033. godine, fokusirati na nekoliko ključnih oblasti:

Klimatske promene i dekarbonizacija, Cirkularna ekonomija, Smanjenje zagađenja životne sredine, Zaštita biodiverziteta i ekosistema, Održivi prehrambeni sistemi i ruralni razvoj.

Kako kaže predlog nove Strategije, ukupni procenjeni troškovi sprovođenja iznose 27,23 milijarde evra do 2033. godine, a „najskuplja“ je oblast dekarbonizacije, klime, energetike i mobilnosti.

U ovoj oblasti procenjeni troškovi iznose 19,1 milijardu evra do 2033. godine, od čega je 13,4 milijarde već predviđeno postojećim planskim dokumentima do 2030 godine, dok je preostalih 5,7 milijardi evra procenjeno na osnovu finansijskih projekcija datih u Strategiji niskougljeničnog ra razvoja Republike Srbije, ističu autori predloga Strategije.

Najveći dodatni investicioni troškovi povezani su sa energetskim sektorom.

Najznačajniji i najskuplji projekti „rezervisani“ su za oblast saobraćajne i kanalizacione, odnosno infrastrukture za odlaganje otpada, kao i za energetski sektor.

Interesantan je i podatak da je, od ukupnih rashoda budžeta za 2025, kao zeleni rashod označeno 4,45 odsto, dok je od ukupnih rashoda koji potencijalno mogu biti zeleni u budžetu za 2025. godinu kao zeleni označeno 10,57 odsto, a u obrazloženju se navodi da ti udeli u budžetima zemalja članica OECD variraju od jedan do sedam odsto.

Za finansiranje Zelene agende biće, dakle, potrebno nešto više od 27 milijardi evra – a portal će se pozabaviti pitanjem kako će Srbija uopšte doći do toliko novca i ko bi sve mogao da finansira naše „ozelenjavanje“.

RERI: Ulazimo u energetsku tranziciju sa upitnim kapacitetima EPS-a