Amerikanka usvojila petogodišnjeg dečaka iz Srbije

U septembru prošle godine, Žaklin Ričardson je usvojila petogodišnjeg dečaka iz okoline Beograda. Prvo je htela da usvoji dete iz Bolivije, jer joj je majka odatle, međutim većina južnoameričkih zemalja zahteva da određeno vreme živiš u zemlji u kojoj želiš da usvojiš dete, kaže Žaklin Ričardson, prenosi Glas Amerike (VOA).

„Onda sam se okrenula Istočnoj Evropi. I saznala sam da je Srbija nedavno usvojila Hašku konvenciju o usvajanju dece, što je pružalo nove mogućnosti. Istovremeno je Američka agencija za usvajanje dece uspostavila nov program. Nisam znala detalje programa, ali sam odlučila da im pišem“.

Ceo proces je počeo pismom. Agencija je pozitivno odgovorila na njenu molbu i jedino joj je preostalo da čeka, kaže Žaklin. 

U stvari u tom prvom trenutku nije znala da li će dete biti iz Srbije.

„Vlada odabira za tebe, na osnovu kriterijuma u molbi, i imaš mogućnost da prihvatiš ili odbiješ njen izbor. Ne možeš sam da biraš, ali možeš u grubim crtama da napišeš kakvo bi dete volela“.

Kada je popunjavala molbu, Žaklin je navela:

„Napisala sam da bih želela dete mlađe od 4 godine, a onda sam sve morala da promenim, jer je Denis punio 5 kada sam ga prihvatila. Navela sam da bih volela dečka, ali bih privhatila i devojčicu da su mi je ponudili. Takođe sam napisala da dete može da ima astmu, problem sa očima, stopalima, rascep nepca, ali nikako nisam želela dete sa mentalnim poremećajima“.

Kaže da je čekala oko godinu dana na odgovor srpskog Ministarstva rada i socijalnog staranja preko kojeg se usvajaju deca.

„Od trenutka kada sam primila potvrdu da ću dobiti dete, do vremena kada su mi ponudili Denisa, što sam dobila prošlog novembra, čekala sam oko 5 meseci, kada su mi rekli da mogu da dodjem u Srbiju da ga uzmem“.

Američka agencija je sve pripremila :

„Agencija je unajmila stan za mene, u kojem sam provela 3 nedelje. Bilo mi je divno, jer smo imali vremena da se bolje upoznamo“.

Kako kaže Žaklin Ričardson, prva tri meseca su bila veoma teška :

„Nekoliko nedelja posle dolaska u Vašington, stavila sam ga u obdanište gde brzo savladava jezičku prepreku, i gde se druži sa decom. Samo posle mesec dana, uočljiva je ogromna razlika. Prva tri meseca ponašao se kao da je još bio u hraniteljskoj porodici, i tukao se i svađao sa svim i svakim. Sada je potpuno drugačije dete“.

Denis se sada uglavnom prilagodio novoj sredini, nastavlja Žaklin, i pravo je zadovoljstvo biti sa njim poste veoma teška 4 meseca.

„Ohrabrila bih ljude da se upuste u proces, koji je neizvestan, ali Ministarstvo je uspostavilo dobar sistem. Mada sam čula o neprijatnim iskustvima drugih potencijalnih roditelja, moram da kažem da je moj slučaj veoma dobro sproveden“.