Preduzeća iz Srbije uveliko učestvuju u tenderima koji se raspisuju u Bosni i Hercegovini, i obratno. Analiza Nove ekonomije i portala Capital.ba pokazuje da su firme iz BiH u Srbiji učestvovale u nabavkama vrednim milijardu dinara u poslednjih pet godina, dok su podaci za firme iz Srbije u BiH nepotpuni – jer nadležni nisu odgovorili na upite novinara.

Preduzeća iz BiH dobila su 92 javne nabavke u Srbiji u periodu od 1. januara 2019. do aprila 2024. godine, prema podacima koje je Nova ekonomija dobila od Uprave za javne nabavke.

Njihova ukupna vrednost je veća od milijardu dinara.

Više od četvrtine ovih nabavki – tačno 25 njih – odnosilo se na IT oblast, bilo da se radilo o nabavci, održavanju ili unapređenju softvera, obnovi licenci, tehničkoj podršci i slično.

Kompanije iz inostranstva izjednačene su pred zakonom sa kompanijama iz Srbije u postupcima javnih nabavki, objašnjava za Novu ekonomiju Dragan Dobrašinović, osnivač Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, koji se dugi niz godina bavio javnim finansijama i nabavkama.

Foto: Medija centar BeogradMedija centar Beograd

“Zakon o javnim nabavkama ne pravi razliku između domaće i strane firme, ne postoje više preferencijali, ne postoji ništa što bi bila prednost domaće firme u odnosu na stranu”, rekao je Dobrašinović.

Jedina razlika tiče se Registra ponuđača, koji vodi Agencija za privredne registre. Radi se o bazi podataka o pravnim licima i preduzetnicima koji dokažu da ne postoje razlozi da budu isključeni iz postupka javne nabavke.

Oni mogu da prilože dokaze da su registrovani kod nadležnih organa i da nisu pravosnažno osuđeni za određena krivična dela.

Upis u ovaj registar ponuđačima olakšava učešće na tenderima, jer stvari koje jednom dokažu ne moraju da ponovo dokazuju u svakom postupku javnih nabavki.

Ali u Registar mogu da se upišu samo domaća pravna lica i preduzetnici i predstavništva stranih pravnih lica, rečeno je za Novu ekonomiju u APR-u.

APR, foto: Dimitrije GašićFoto: Nova ekonomija / Dimitrije Gašić

Top 10 najvećih poslova koje su dobile firme iz BiH

Najveća javna nabavka u poslednjih pet godina u Srbiji koju je dobilo neko preduzeće iz BiH vredela je 160 miliona dinara.

Naručilac posla bila je Elektrodistribucija Srbije (EDS), a radilo se o uslugama podrške i održavanja poslovnog informacionog sistema.

Ugovor je 2022. godine dobilo preduzeće Lanaco iz Banjaluke, zajedno sa beogradskom firmom istog vlasnika. Ova firma je na tenderu ponudila cenu od 116,8 miliona dinara, a sporazum je zaključen do utroška vrednosti okvirnog sporazuma.

Druga najvrednija javna nabavka bila je znatno manja – 61,6 miliona dinara. Naručilac je bila Narodna banka Srbije, a takođe se radilo o IT uslugama, odnosno obnovi podrške, servisa i tehničke podrške za „Check Point“ i „Cisco“ uređaje.

Foto: Nova ekonomija/Paola Felix MezaNova ekonomija/Paola Felix Meza

Posao je 2019. godine dobila firma TG-SEC iz Banjaluke sa preduzećem Telegroup Beograd, koji je zastupnik TG-SEC.

Na trećem i četvrtom mestu je Hemos impregnacija iz Bijeljine. Ova firma dobila je 2022. godine od Infrastrukture železnica Srbije posao nabavke impregnisane skretničke i mostovske građe, za 59,96 miliona dinara.

Iste godine je od Infrastruktura dobila još jedan posao, nabavku drvenih pragova sa prevozom, vredan 59,95 miliona dinara.

Hemos impregnacija ukupno se pojavljuje čak četri puta na listi najvećih nabavki. Sve poslove dobila je od preduzeća Infrastruktura železnice Srbije.

Ukupna vrednost javnih nabavki koje je dobila ova firma iznosi oko 212,89 miliona dinara. To znači da je Hemos prihodovao više od bilo koje kompanije iz BiH koje su učestvovale na tenderima u Srbiji u poslednjih pet godina.

Jedna od najvećih nabavki bila je i izrada planske i projektno tehničke dokumentacije Aerodroma Trebinje, projekta koji već godinama tapka u mestu.

Preduzeće Aerodromi Srbije d.o.o, koje je zaduženo za razvoj trebinjskog arodroma, angažovalo je Institut za građevinarstvo „IG“ Banjaluka da za 58,1 milion dinara izradi plansku i tehničku dokumentaciju za Aerodrom Trebinje 2021. godine.

1) Lanaco, Banjaluka – 116.800.000 dinara (vrednost okvirnog sporazuma 160.000.000 dinara) – Usluge podrške i održavanja poslovnog informacionog sistema – Naručilac: Elektrodistribucija Srbije (2022)

2) TG-SEC, Banjaluka i Telegroup Beograd (zastupnik TG-SEC) – 61.605.000 dinara – Obnova podrške, servisa i tehničke podrške za postojeće „Check Point“ i „Cisco“ uređaje – Naručilac: Narodna banka Srbije (2019)

3) Hemos impregnacija, Bijeljina – 59.968.215,8 dinara – Nabavka impregnisane skretničke građe i impregnisane mostovske građe – Naručilac: Infrastruktura železnice Srbije

4) Hemos impregnacija, Bijeljina – 59.959.200 dinara – Nabavka drvenih pragova sa prevozom – Naručilac: Infrastruktura železnice Srbije (2022)

5) Antecna, Banjaluka (zajendo sa dve firme iz Srbije) – 59.852.786,8 dinara – Bežično umrežavanje toplana i podstanica (održavanje) – Naručilac: JKP Beogradske elektrane (2021)

6) Institut za građevinarstvo „IG“ Banjaluka – 58.191.667,46 dinara – Izrada planske i projektno tehničke dokumentacije Aerodroma Trebinje – Naručilac: Aerodromi Srbije d.o.o. (2021)

7) Rifamm, Tuzla – 58.075.000 dinara – Motorni zaštitni prekidači (nabavka podeljena u dve partije) – Naručilac: Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja (2019)

8) Hemos impregnacija – 49.969.000 dinara – Železnički pragovi sa priborom – Naručilac: Infrastruktura železnica Srbije (2019)

9) Hemos impregnacija – 42.999.694,25 dinara – Impregnisana hrastova mostovska građa – Naručilac: Infrastruktura železnica Srbije (2021)

10) Računari d.o.o. – 40.980.000 dinara – Usluga održavanja zdravstvenog informacionog sistema za Klinički centar Vojvodine i Kovid bolnicu – Naručilac: Klinički centar Vojvodine (2023)

Ko iz Srbije deli najviše poslova?

Daleko najviše ponuđača iz Bosne i Hercegovine angažovala je Elektroprivreda Srbije, njih 16 u periodu od 1. januara 2019. do aprila 2024 godine.

Ove nabavke vredele su ukupno 68,2 miliona dinara. Radilo se najviše o popravkama i servisima, ili o nabavci pribora za remonte, opreme i delova, ali bilo je i nabavki za čišćenje akumulacija u slivu Drine.

Najveća pojedinačna vrednost nabavke iznosila je 7,93 miliona dinara, a radilo se o nabavci specijalnog pribora za „kapitalni remont“, odnosno pribora za odvijanje brezona TSP, za mašinsku obradu, ručne, pneumatske i električne opreme za TENT B, iz 2021. godine.

Ovaj posao dobila je kompanija Optima Power iz Modriče. Ista firma dobila je još dva posla od EPS-a – za reparaciju difuzora u TENT-u B 2022. i 2023. godine za 5,1 milion dinara, odnosno dva miliona dinara. Ukupno je od EPS-a dobila nešto više od 15 miliona dinara.

Foto: Nova ekonomijaFoto: Nova ekonomija

Na drugom mestu po broju nabavki dodeljenih preduzećima iz BiH je Javno preduzeće “Gradsko stambeno” iz Beograda – devet ugovora.

Svih devet dodeljeno je 2019. i 2020. godine preduzeću Tri Best iz Banjaluke, za izvođenje radova na liftovima u raznim beogradskim opšinama.

Za ove poslove Tri Best je dobio ukupno 33.536.000 dinara.

Na trećem mestu po broju dodeljenih poslova firmama iz BiH u poslednjih pet godina je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Ovo Ministarstvo dodelilo je jednom ponuđaču, kompaniji E-info iz BiH, osam poslova vrednih ukupno 42.824.000 dinara tokom petogodišnjeg perioda.

Radilo se o poslovima održavanja softvera za evidenciju korisnika boračko-invalidske zaštite i isplatu njihovih prava, kao i o nadogradnji softvera.

Poslovi za firme iz Srbije od ERS i OC „Jahorina“

Iz Agencije za javne nabavke Bosne i Hercegovine nisu odgovorili na pitanja CAPITAL-a koje firme iz Srbije su pobedile na tenderima u BiH, iako im je upit poslat pre više od mesec dana.

Ipak, pomoću javno dostupnih podataka imali smo priliku da se uverimo da su srbijanske firme najviše tendera dobile od Elektroprivrede Republike Srpske (ERS) i od Olimpijskog centra (OC) „Jahorina“.

Kada je u pitanju Elektroprivreda, brojne firme iz Srbije su dobijale vredne ugovore od ovog javnog preduzeća.

Jedna od njih je Energointeh kibernetika iz Beograda, koja je od Elektroprivrede nedavno dobila 1,5 miliona evra za uspostavljanje servisa za monitoring i zaštitu od potencijalnih sajber napada.

Ovo preduzeće je prethodnih godina dobijalo i ugovore manje vrednosti od preduzeća koja posluju unutar ERS-a, poput Rudnika i termoelektrana (RiTE) „Ugljevik“ i RiTE „Gacko“.

Veliki broj javnih nabavki ERS-a otišlo je u ruke državnih firmi, instituta i obrazovnih ustanova iz Srbije, koje su nastupale ili samostalno, ili sa drugim firmama iz Srbije i BiH.

Vredan ugovor dobili su Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor i preduzeće Global innovation projects, kojima je ERS dala posao konsultantskih usluga za izgradnju postrojenja pripreme i oplemenjivanja uglja suvom senzorskom separacijom rendgenskim zracima na površinskom kopu Gacko.

Za ovaj posao dva preduzeća iz Srbije dobila su čak 1,68 miliona evra, a postupak je sproveden na najnetransparentniji način, odnosno pregovaračkim postupkom, bez objave prethodnog obaveštenja.

Pored toga, Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor je samostalno dobio i ugovor vredan 970.000 evra za izradu ekspertize o stanju proizvodnih kapaciteta Elektroprivrede Republike Srpske sa predlozima za unapređenje proizvodnje električne energije.

Daleko više javnih nabavki dobio je Elektrotehnički institut “Nikola Tesla” iz Beograda, ponekad samostalno a ponekad zajedno sa privatnom firmom DC Energy iz Banjaluke.

Institut je dobio sedam poslova ukupne vrednosti blizu 1,2 miliona evra. Dve je dobio samostalno, jednu zajedno sa preduzećem CET Energy iz Bileće, a četiri sa DC Energy.

Brojne ugovore od ERS-a i preduzeća unutar Elektroprivrede dobila je i firma „Siemens“ Beograd.

Jedan od vrednijih takvih ugovora je onaj koji im je dala banjalučka „Elektrokrajina“ za nabavku robe za nastavak projekta self-healinga za SN mrežu na području preduzeća, a za koji su dobili 388.482 evra.

Kada je u pitanju Olimpijski centar „Jahorina“, najvrednije ugovore je kao član grupe ponuđača dobijalo preduzeće „Hidromontaža“ iz Beograda.

Jedan takav ugovor vredan čak 2,55 miliona evra su dobili zajedno sa sedam drugih preduzeća iz BiH i to za radove vodosnabdijevanja akumulacije ski centra „Igrišta“.

Drugi milionski ugovor vredan 1,27 miliona evra dobili su sa još dva preduzeća, i to za radove i prateće usluge na izgradnji staza skijališta „Igrišta”.

Česti “gosti” na Jahorini su još i firme „Red communication“ i „Advertout“ iz Beograda koje su od Olimpijskog centra dobijale poslove nabavke opreme za signalizaciju na ski stazama, opreme za bezbednost na ski stazama, kao i marketinške i PR usluge.

Važno je napomenuti da je Dejan Ljevnaić, aktuelni direktor OC „Jahorina“, iz Srbije, te da je ranije bio na čelu srbijanskog javnog preduzeća „Skijališta Srbije“.

PRVI DEO:

DRUGI DEO: