Zbog grešaka u izveštajima, finansije nekih od najvećih kompanija u Srbiji još van očiju javnosti

Nije bilo logično očekivati da dva meseca od roka za predaju finansijskih izveštaja, Agencija za privredne registre već dva puta odbija finansijske izveštaje Telekoma Srbije, kompanije sa godišnjim obrtom od preko milijardu evra, kao što nije bilo logično ni da druge kompanije koje zapošljavaju hiljade ljudi, Agenciji predaju neispravne izveštaje. Pa ipak, desilo se i jedno i drugo.

Agencija za privredne registre dva puta je zbog nepravilnosti vratila na doradu finansijske izveštaje Telekoma. Prvi put je nedostajala jedna strana u napomenama, a kada je Telekom ponovo podneo finansijske izveštaje, u njima su se našle određene materijalne greške, pa izveštaj (ponovo) nije mogao biti objavljen.

Ove godine, od skoro 287 hiljada redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, 2.872 APR-u je dostavljeno nakon roka koji je propisan zakonom.

Od tog broja 11 se odnosilo na izveštaje velikih pravnih lica.

„Od ukupnog broja primljenih izveštaja, za oko 28.000 obveznika je poslato obaveštenje radi otklanjanja identifikovanih formalnih nedostataka. Od toga se 207 obaveštenja odnosilo na velika pravna lica. Do sada je, kao neispravan, objavljen 1.031 izveštaj, pri čemu se samo jedan odnosi na veliko pravno lice“, naveo je registrator Registra finansijskih izveštaja Goran Arsović za Novu ekonomiju.

Dodao je da u toku ovogodišnjeg prijema izveštaja nije bilo više neispravnih finansijskih izveštaja nego prethodne godine, „pa ni među velikim pravnim licima“.

Dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja je zakonska obaveza svih privrednika, a oni su javno dostupni na Agenciji za privredne registre i na taj način građani imaju uvid u to kako su kompanije poslovale prethodne godine.

Ko je još izgrešio?

Telekom ipak nije jedina velika kompanija koja je predala neispravan finansijski izveštaj.

U toj kategoriji su i MK grupa, Nelt, Galens i MPC holding koji je sam tražio da mu se vrati izveštaj koji je predao, dok su Knez petrol i Opposite Fashion u izveštaju promašili godinu.

Ovakvi propusti su, međutim, sasvim neobični ako se ima u vidu da velike kompanije, sa milionskim obrtima, sigurno imaju ozbiljne finansijske službe sposobne da naprave ispravne izveštaje ili bar da odmah isprave propuste.

Pritom stotine hiljada malih i mikro preduzeća dostavljaju ispravne finansijske izveštaje, što budi sumnju da se ovako „kupuje vreme“ i odlaže objavljivanje izveštaja.

Iz APR-a naveli su da je Registar finansijskih izveštaja, saglasno Zakonu o računovodstvu, u obavezi je da obvezniku pošalje obaveštenje sa uputstvom da nedostatak u finansijskom izveštaju otkloni u roku od 30 dana.

„Na okolnost da li neko sa namerom dostavlja finasijski izveštaj sa nedostacima, Registar finansijskih izveštaja se ne može izjasniti, ali ukazujemo da će saglasno Zakonu, po okončanju postupka obrade, svaki od dostavljenih izveštaja, ispravan ili neispravan, biti dostupan javnosti. Svi neispravni finansijski izveštaji moraju biti javno objavljeni najkasnije do kraja septembra“, naveo je registrator Registra finansijskih izveštaja Goran Arsović.

„Sve će biti javno“

Na pitanja Nove ekonomije kompanijama koje su dostavile neispravne izveštaje odgovorio je samo Telekom Srbija. Ostale ili nisu odgovorile ili nisu želele da govore na ovu temu.

U Telekomu kažu da će sve u izveštajima biti ispravljeno u zakonskom roku.

– Što se tiče finansijskih izveštaja na APR-u, radi se samo o finansijskom izveštaju Telekoma Srbija u kojem ćemo izvršiti tražene izmene, ispraviti nedostatke i dostaviti ga u skladu sa datim zakonskim rokom. Kada govorimo o finansijskim izveštajima na nivou Telekom Srbija Grupe, važno je napomenuti da je, recimo, finansijski izveštaj Arena Channels Grupe, koji je najčešće tema kritika naše konkurencije i medija u njihovom vlasništvu, davno objavljen u APR-u, kao i izveštaji kompanija poput Telus-a, Yunet-a ili MTS sistema i integracija, a koje takođe posluju unutar naše grupacije. Isto tako, važno je istaći da ovo nije prvi put da smo imali primedbe usled kojih smo vršili određene izmene u izveštajima – navodi u odgovoru za Novu ekonomiju generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić.

Kako dodaje, „što se tiče naših finansijskih konsolidovanih izveštaja, oni su kao i uvek do sada transparentni i dostupni svim akcionarima i u skladu sa tim, svi akcionari koji su želeli i bili zainteresovani, dobili su pravo da pristupe i dobiju uvid u naše finansijske rezultate“.

– Nakon Skupštine akcionara, kompletan konsolidovani finansijski izveštaj Telekom Srbija Grupe, biće dostupan na našem sajtu za razliku od nekih naših konkurenata koji su namerno registrovali sedište u zemljama gde to nije zakonska obaveza i u čiji konsolidovani izveštaj nećete nikada imati uvid niti možete da dobijete pristup. Tako da, poslovanje našeg direktnog konkurenta i dalje ostaje nepoznanica za javnost, dok smo mi kompanija koja nastavlja da na najtransparentniji način prikazuje svoje poslovanje i rezultate – kaže Lučić.

Prema njegovim rečima, u pitanju su „rekordni rezultati koji nisu zabeleženi do sada u istoriji Telekoma Srbije, sa prihodom većim od dve milijarde, operativnim profitom većim od milijardu i profitom većim od 400 miliona evra„.

– Dodatno, a u prilog kredibilnosti nas kao kompanije govori i činjenica da smo 2023. godine započeli saradnju sa najvećim finansijskim institucijama kao što su Bank of America, Dojče banka, EBRD i Svetska banka. Osnovne detalje smo javno već prezentovali kada su nam nezavisni revizori završili izveštaj i biće nam veliko zadovoljstvo da čitava javnost posle Skupštine akcionara ima uvid u finansijske rezultate najbolje srpske kompanije koja je u svetskim razmerama pokazala kako telekomunikacioni operator treba da se razvija. Potpuno je jasno da smo mi pobednici telekomunikacione utakmice u ovom regionu, ali je i jasno da svake godine naša direktna konkurencija na kablovskom medijskom tržištu, čiji konsolidovani finansijski izveštaj neće biti dostupan javnosti, pokušava da na sve načine politizuje i unizi naše poslovanje, ali kako je istina na našoj strani svaki takav pokušaj se uvek završi neuspehom – zaključuje Lučić.

Gde su stručne službe

Komentarišući greške velikih kompanija u finansijskim izveštajima, berzanski broker Branislav Jorgić ocenjuje da bi se od njih ipak očekivalo da imaju stručne službe koji su na adekvatan način obučene da rade sa finansijskim izveštajima.

Međutim, kako dodaje, zahtev APR-a za korekciju, dopunu ili ispravku finansijskih izveštaja nije neuobičajena stvar.

„U većini slučajeva se, kada je u pitanju vraćanje finansijskih izveštaja, radi o ‘aljkavostima u popunjavanju formulara’. I da se radi o ozbiljnoj grešci ili aljkavosti, to ne bi trebalo da bude slučaj za kompaniju kao što je Telekom. Nelt, Telekom i MK su složeni sistemi, ali bez obzira, to ne opravdava stručne službe u tim kompanijama da dozvole takav status sebi, da im se vrate bilansi“, kaže Jorgić.

Postoji li kazna?

Partner u Konsultantskoj kompaniji WM Equity Partners Ivan Marinković kaže da se velikim kompanijama često dešavaju materijalne greške pri predajama finansijskih izveštaja kao što je slučaj sa navedenim kompanijama.

Zbog toga je, kako je dodao, ovo pitanje rešeno zakonom, a za njega postoji i prekršajna odgovornost.

„APR redovno podnosi prekršajne prijave protiv kompanija koje ne podnose uredno finansijske izveštaje“, kazao je Marinković.

To su potvrdili i iz APR-a u odgovoru Novoj ekonomiji, navodeći da je Zakonom o računovodstvu propisan privredni prestup za pravno lice i odgovorno lice ukoliko se Agenciji ne dostavi finansijski izveštaj u elektronskom obliku, odnosno u propisanim rokovima.

Dokumenta pod šifrom

Konačan finansijski izveštaj Telekoma, međutim, nije jedina stvar koja nije dostupna građanima. I sva finansijska dokumentacija pripremljena za Skupštinu akcionara Telekoma ove godine je „zaključana“ za javnost. Da bi joj se pristupilo, potrebna je šifra. Pa ipak, sagovornik Nove ekonomije kaže da je iako je to neobično, nije i neuobičajeno.

Naime, zbog toga što su materijali ove godine „pod lozinkom“, građani koji poseduju akcije ove kompanije ne mogu da dođu do podataka kako posluje društvo čiji su vlasnici posetom sajtu, kako je to do sada bila praksa.

Oni sada moraju da pošalju „zahtev“ Telekomu, putem kog dobijaju lozinku za pristup dokumentaciji. Reč je o blizu pet miliona građana Srbije koji su stekli akcije Telekoma, pred izbore 2012. godine.

Prethodnih godina ovi materijali bili su otvoreni. Prema rečima direktora Telekoma, svi akcionari koji su bili zainteresovani, dobili su pristup dokumentaciji.

Berzanski analitičar Branislav Jorgić kaže da postoje dve vrste akcionarskih društava – otvorena i zatvorena. Telekom je nejavno akcionarsko društvo koje nije kotirano na berzi.

Samim tim, kako kaže, režim objavljivanja podataka ovakvih društava je drugačiji i ona nemaju obavezu javnosti poslovanja i javnosti finansijskih izveštaja.

Međutim, dodao je, to ne znači da nejavna akcionarska društva kao što je Telekom ne treba da objavljuju svoje podatke.

„Materijali za Skupštinu akcionara bi trebalo da budu dostupni svim akcionarima, ali ovo je nestandardan oblik dostavljanja podataka akcionarima. Uobičajeno je da se to dostavlja u pisanoj formi na adrese samih akcionara. Ako su oni isključili taj oblik dostavljanja onda mogu da kažem da je to nestandardno“, kaže Jorgić.

Telekom i multimedija