Telekom i multimedija

Posle vesti da većinski vlasnik Junajted grupe verovatno izlazi iz te kompanije i da se za dve nedelje očekuje raspisivanje javnog konkursa za prodaju udela u toj kompaniji, medijska situacija u Srbiji postaje još neizvesnija.

Do sada je funkcionisao duopol koji su predvodili Telekom Srbija sa jedne i Junajted grupa sa druge strane. 

Junajted grupa koja kao privatna kompanija posluje u svom interesu, meta je stalnih napada vrha vlasti, dok je i Telekom Srbije kao državna kompanija proteklih meseci više puta bio tema polemika u javnosti zbog medijske koncentracije.

Na poslednjem zasedanju Narodne skupštine u starom sazivu, pre raspuštanja, usvojeni su medijski zakoni, u koje je u poslednjem trenutku ubačen jedan važan amandman: on dopušta da Telekom Srbija ima u vlasništvu i medije koji se bave informativnim programom (do tada je bilo zakonom zabranjeno da država bude vlasnik medija, a Telekom je državna kompanija).

Osim toga, finansiranje deset televizijskih informativnih kanala pravi enormne troškove zbog ulaganja u medijsku produkciju.

Zakonske izmene su samo „legalizovale“ praksu koja je i pre toga postojala. Telekom je i pre izmena zakona bio vlasnik kanala Euronews Srbija, kao i Blumberg Adria. To je samo manji deo „ledenog brega“ oko učešća Telekoma u medijima.

Кompanija, slobodno možemo reći, „izdržava“ čitav niz informativnih kanala kao što su Kurir TV, K1 TV, Informer TV, Red TV, Blic TV, Studio B, TV Vesti koji nisu u njenom vlasništvu.

Iako formalno nisu njena svojina, Telekom ne samo što plaća te programe, nego je uplatama „avansa“ i sličnim transakcijama finansirao početak rada tih kanala, tako da je stvarno on njihov pravi vlasnik.

Problem je u tome što svi pomenuti kanali imaju zanemarljiv deo tržišta; nijedan nema više od 1,5 odsto gledanosti.

Shodno tome, oni imaju izuzetno male prihode od reklama (koji mogu da pokriju samo neznatni deo troškova), tako da njihov opstanak zavisi isključivo od Telekomovog finansiranja.

Prema podacima iz finansijskih izveštaja, to „zadovoljstvo“ košta čak šest miliona evra godišnje samo za funkcionisanje Euronews Srbija i Blumberg Adria.

Ukupno, za rad desetak informativnih kanala Telekom Srbija izdvaja više od 30 miliona evra godišnje, uprkos njihovoj potpunoj neisplativosti.

Niko se neće pretplatiti na Telekomovu ponudu kanala da bi na njima, recimo, mogao „ekskluzivno“ da prati televiziju K1 ili Blumberg Adria.

Pritom, njihovi novinari i ostali zaposleni imaju znatno veće plate od proseka, što pravi nelojalnu konkurenciju pre svega nezavisnim medijima koji taj tempo ne mogu da prate.

Preplaćena „Premijer liga“ pravi gubitke

Pored informativnih kanala i bezbrojnih serija koje su sada značajno redukovane, a zapravo one vuku gledanost, ogroman novac se izdvaja i za kupovinu prava prenosa sportskih sadržaja.

Svojevremeno je kupovina prava za „Premijer ligu” (PL) predstavljena kao veliki poslovni uspeh kompanije, ali se na osnovu analize njenog bilansa jasno vidi da gubitak zavisnog preduzeća „Arena channels group” (ACG) po završnom računu za 2022. godinu iznosi 107 miliona evra; ta suma čak i prevazilazi 100 miliona evra koliko ACG godišnje plaća za prava prenosa „Premijer lige”.

Teško je poverovati u tvrdnje da će „Arena” postati profitabilna 2025. godine, ako se „trendovi nastave”.

Tokom 2022. godine (kada je počela da se prenosi „Premijer liga“ – PL), poslovni prihodi ACG porasli su za simboličnih 11 miliona evra. Prava na PL privukla su svega 100.000 novih korisnika u Srbiji tokom 2022. godine.

Teško je zamisliti da će narednih godina taj broj značajnije rasti, jer su oni koji žele da to prate već uzeli pretplatu na Arena kanale. Po tome se vidi da Telekom neće ni približno moći da povrati 600 miliona evra koliko će uložiti za šest godina prenosa PL.

Ova odluka, vrlo verovatno, bila je politička, a ne ekonomska.

Nesporno je da je Telekom imao ekspanziju u sektoru multimedije u proteklih pet godina.

Međutim, za to je plaćena previsoka cena; zaduženje kompanije je povećano za preko 2,6 milijarde evra, a povećanje prihoda ni iz daleka nije dovoljno da bi se ti dugovi otplaćivali.

Ti potezi su doveli do formiranja medijskog „duopola“, gde sa jedne strane vlast preko Telekoma kontroliše praktično sve informativne kanale (osim javnog servisa na koga vlast može da utiče na druge načine), a sa druge strane Junajted grupa drži dva TV kanala N1 i Nova S.

Ekspanzija Telekoma u sektor multimedija počela je 2018. godine kada su ogromna sredstva data za kupovinu nekoliko kablovskih operatora.

„Kopernikus” je plaćen 195 miliona evra, 108 miliona evra dato je za „Radijus Vektor”, a kupljen je i veći broj manjih distributera, takođe za veoma visoku cenu.

Novcem koji je dobio od Telekoma, vlasnik Кopernikusa kupio je i dve televizije sa nacionalnom frekvencijom (TV Prva i B92).

Time je medijska scena u Srbiji zaokružena na veoma loš način, sa dugoročnim negativnim posledicama.

U maloj državi sa 6,5 miliona stanovnika pored javnog servisa funkcionišu četiri televizije sa nacionalnim frekvencijama pod čvrstom kontrolom vlasti i preko 12 informativnih kablovskih kanala.

Cenu režimske kontrole nad svim tim TV kanalima platio je Telekom, a u nastalom medijskom „duopolu“ pre svega je stradao kvalitet.

Sad ćemo sačekati da vidimo ko će, u slučaju prodaje, kupiti većinski udeo u Junajted grupi, što ne obuhvata medije već SBB, ali je pitanje kakve će posledice na medije imati promena vlasnika SBB, odnosno, postoji li opasnost da se sadašnji duopol pretvori u medijski monopol.