Ćelije raka opstaju u ljudskom telu tako što se hrane šećerom

Medicina nalaže da je najefikasnije lečenje tumora kombinacija hemoterapije, radioterapije i operacije. 

Ipak, malo istraživanja kaže kako se može povećati uticaj tih terapija na maligne ćelije, a smanjiti oštećenja zdravih tkiva u organizmu. Naučnici kažu – rak ne voli „glad“, pogotovu ako izbacite šećere iz ishrane.

U protekle dve decenije, razna istraživanja su pokazala da smanjen unos kalorija kod životinja može da potpomogne organizmu da proizvede više belih krvih ćelija – koje lociraju i same uništavaju ćelije raka.

Kako piše Veronik Čašaj, istraživač sa Univerziteta u Kvinslendu, studije rađene 2008. godine pokazuje da su miševi daleko bolje reagovali na hemoterapiju ukoliko su „gladovali“, dok miševi koji su dobro nahranjeni ne samo da nisu pokazali isti stepen ozdravljenja već su se i teže oporavljali od terapije.

Posle toga, ustalila se preporuka lekara da se slabo jede pre terapije, kako bi tretman bolje delovao, a posledice po ogranizam bile što blaže.

Ukoliko se ovakva tvrdnja dalje ispita i dokaže, moglo bi da znači da bolesnici mnogo lakše mogu da podnesu „jake“ doze hemoterapije, koja je pogotovu bitna za tumore koji brzo napreduju. Ujedno, to bi moglo da znači da će lekari uz određenu pripremu pacijenata, moći da daju i veće doze leka, pošto će negativni efekti po organizam biti ograničeni.

Šta hrani rak?

Već skoro 50 godina, nauka je svesna da se kancerogene ćelije hrane glukozom. Ukoliko ih izložite „hrani“, one će rasti i biće otpornije na hemoterapiju, pošto će moći da se „oporave“.

Još 1950-tih godina nemački naučnik Oto Varbur je pokazao da kancerogeno tkivo „živi“ od glukoza. Sa druge strane, ne mogu da iskoriste masne kiseline kao izvor hrane.

Ono što naučnike najviše brine kod gladovanja je mogućnost da pacijenti ne unesu dovoljno vitamina i hranljivih materija preko hrane. Zato je neophodno da ishrana pacijenata bude raznovrsna, bogata i zdrava, ali nikako da unose manje kalorija nego što bi to inače činili.

Teorija glasi ovako – ako bi neko postio, odnosno unosio samo vodu pre hemoterapije, telo će potrošiti zalihe ugljenih hidrata kako bi održao nivo šećera u krvi. Kada se to potroši, proteini iz tela se koriste, a potom i zalihe masti.

Ćelije koje su zdrave i inače koriste glukozu kao svoj izvor energije mogu da se „prebace“ na druge izvore energije, koji se dobijaju metabolizmom mast i zovu se ketonska tela. Sa druge strane, ćelije raka to ne mogu. One moraju da koriste šećere za „prehranu“. Tako, u uslovima niskon nivoa šećera u krvi, ćelije raka se „izgladnjuju“ i tako postaju osetljivije na hemoterapiju.

Opet, zdrave ćelije koriste ketone, i tako u uslovima gladovanja one zapravo jačaju. Tako mogu efikasnije da se odbrane od hemoterapije, i tako će posledice biti manje strašne. To dovodi i to doga da je moguće uneti mnogo veće količine leka koji ubija ćelije raka, a da se pritom ostatak organizma ne ošteti.

Jedna studija je pokazala, na grupi od deset pacijenata, da su nakon posta pre hemoterapije, posle tretmana bili mnogo manje slabi i umorni. Takođe mnogo manje njih je imalo mučninu. Nije utvrđeno da li je tretman bilo efikasniji, ali svakako terapija nije trpela zbog gladovanja.