Da li veštačka inteligencija može da predstavlja opasnost?

O veštačkoj inteligenciji se piše skoro svakoga dana, a različiti eksperti nude svoja predviđanja na koje će sve načine ona izmeniti svet: u rasponu od optimističnih fantazija, do mračnih teorija u okviru kojih mašine zavladaju svetom.

Istina je da još uvek ne postoji tehnologija koja „razmišlja“ na isti način kao čovek, što znači da mašine još uvek nisu u stanju da izgrade odnos prema svetu, što je jedan od osnovnih preduslova da na njega utiču. 

Istina je da se čovečanstvo najviše boji onoga što bi neko mogao da uradi sa ovako moćnim alatima, budući da AI uključuje i sisteme poput autonomnog oružja, ali i one koji su planirani da se koriste kako bi donosili odluke u ime poslodavaca, te drugih struktura na pozicijama moći. 

Takvi sistemi obično su dela prilično mladih ljudi, koji su naučili kako da usklade meta parametre i neuralne mreže, i koji veruju da je veštačka inteligencija više od alata, te da će jednog dana rešiti sve probleme čovečanstva. 

Istina je, naravno, daleko drugačija, budući da sistemi koje konstruiše čovek reflektuju njegove etičke izbore, te ne nude sveža i drugačija rešenja. 

Pored svega navedenog, eksperti ističu da bi sistemi veštačke inteligencije mogli da dovedu i do povećavanja nejednakosti između klasa, budući da će ovakvi alati biti najdostupniji bogatima, koji već imaju sve prednosti. 

Tako bi najbolje rešenje bilo da se čovečanstvo motiviše za okretanje kreativnoj ekonomiji koja bi ponudila drugačija rešenja, te u procese rada i odlučivanja uključila sve koji su zainteresovani, a sisteme poput veštačke inteligencije pre svega učinila korisnim, ali bezopasnim, alatima. 

Četvrta industrijska revolucija je već tu, budući da su roboti i AI, koji predstavljaju njene glavne tačke, prilično napredovali u poslednjih nekoliko godina, pa mnogi osećaju da se stvari odvijaju previše brzo, a bez odgovarajućih okvira, što je i osnova sve vatrenijih rasprava, te razlog da se zaboravi na ostale probleme planete i čovečanstva.