Islamska država je u rasulu, a njeni pripadnici su postali najtraženija roba

U šest godina dugom ratu u Siriji tzv. Islamska država dugo je bila glavni krijumčar ljudi. Pogotovo su joj bili „dragi” strani novinari ili humanitarci na čijim je otkupninama besramno zarađivala novac ili bi ih bespoštedno likvidirala, gradeći imidž nemilosrdne organizacije koja ne preza ni od čega. 

Ipak, stvari su se vremenom promenile. Kako gube teritorije, militanti tzv. Islamske države pretvorili su se iz lovca u lovinu i, kako sada piše ugledni Financial Times, postali najtraženija roba na crnom sirijskom tržištu.

– Sve frakcije trguju IS-ovim borcima. Ne verujte nikome ko vam kaže suprotno – tvrdi Abu Jazan, pripadnik pobunjeničke grupe Džabat al-Šamija, koji je, kao i ostali sa kojima je FT-jeva ekipa imala prilike da razgovara, tražio da mu se prikrije pravi identitet.

Mitski Alep

Njegova grupa Džabat al-Šamija, koja uživa podršku Ankare i Vašingtona, osnovana je u decembru 2014. godine. „Sedište” joj je bilo u nedavno pregaženom Alepu, a čini je niz frakcija koje se bore na sirijskom ratištu – od islamističkih ekstremista do apolitičnih, sekularnih elemenata iz Slobodne sirijske vojske. I ona sama, tvrdi Jazan, proteruje ofanzivama pritisnute IS-ove militante sa njihove sve skučenije teritorije na pobunjenička područja.

Dakle, za razliku od 2013. i 2014. godine kada je IS bio na vrhuncu moći i porobljavao sve što je stigao, te nemilice trgovao ljudskim životima, danas upravo odbegli ili zarobljeni IS-ovac može biti vrlo profitabilan.

Najčešće se događa da IS-ov dezerter plati pobunjenicima i krijumčarima da mu pomognu da pobegne sa teritorije samoproglašenog kalifata. Ipak, najunosnija opcija je ako uhvate stranog IS-ovca kojeg traži njegova vlada i voljna je da plati za njega – opcija koja, kako piše FT, nije mrska zalivskim državama. 

U kontekstu te trgovine često se spominje Abu Ali Sedž, vođa spomenute grupe. Pobunjenici ga optužuju da je zaradio milione na kontroli sirijsko-turskog graničnog prelaza Bab al-Salam, ali on tvrdi da je saudijske militante Rijadu vraćao besplatno, preko turskih zvaničnika. U jednom od restorana u turskom gradu Gaciantepu, navodi FT koji je imao priliku da se susretne sa njim, on puši i pretražuje nekoliko iPhonea kako bi izvukao dokumente o oko 100 IS-ovaca koje drži u zatočeništvu.

– Imam likove iz Pakistana, Ukrajine… Imali smo i Francuskinju – priča i objašnjava da on nudi militante njihovim vladama, ali nikada ne uzima novac. U suštini, dodaje, vlade ih ne žele. On im govori da ima određenu grupu ljudi, ali one odgovaraju da „žele samo tog i tog”. Cene su, pričaju ostali, basnoslovne – do 10.000 dolara za prelazak sa teritorije Islamske države na pobunjeničko područje i još toliko ili čak i više za ulazak u Tursku.

Krijumčari

Tim poslom su se pre bavili samo krijumčari ljudi, ali pobunjenici su ubrzo shvatili šta se događa i odlučili da iskoriste priliku koja se pojavila. Razvila se i ozbiljna konkurencija, kako to obično bude kad postoji ponuda i potražnja. 

– Zemlje obaveštavaju Tursku koja zatim pokupi tu osobu od frakcije – objašnjava drugi pobunjenik koji je upoznat s tim biznisom – Postoje zemlje koje plaćaju za to. Zavisi od toga koliko možete zaraditi na stranom borcu, ali obično najmanje 50.000 dolara – dodaje. 

Sedž, pak, tvrdi kako su mu mnogo novca ponudili za dva emiratska zatvorenika sa američkim državljanstvom. 

– Hteli su da mi plate deset miliona dolara. Bilo je preko posrednika i nisam želeo da se mešam u to. Na kraju sam ih predao Emiratima, besplatno, jer su bili poslati direktno u zemlju – kaže, iako drugi pobunjenici osporavaju njegove reči i tvrde da se cenkao i licitirao.

No, piše FT, nije uvek reč o novcu. Može da se radi i o političkim i strateškim ciljevima.

– Zatvorenika možemo da držimo zbog informacija. Tako pokažete stranoj obaveštajnoj agenciji da imate informacije, da ste im korisni – ističe još jedan pripadnik sirijske opozicije. 

Svakodnevno se događaju i razmene boraca između pobunjenika. FT-jevi sagovornici opisuju nedavni slučaj kad su džihadisti zarobili jednog od njihovih boraca i pobunjenici su ga dobili natrag u sklopu kompleksne razmene zatvorenika. IS je želio zatvorenika kojeg je držala jedna druga pobunjenička frakcija koja je prvo tražila da im se zauzvrat da bolji talac.

– Na kraju smo platiti za njihovog zatvorenika. Direktno smo ga kupili. Svako prodaje – objašnjava novinarima.

Pobunjenici tvrde da se polovina IS-ovih ratnika tokom prebega svim snagama trudi da se domogne sirijske pokrajine Idlib kako bi se tamo pridružili drugim džihadističkim grupama, pa i onima koje su povezane s Al Kaidom, njihovim bivšim neprijateljem.

IS u Mosulu pred slomom, a dnevno beži oko 1.000 civila

UN-ova agencija za koordinaciju humanitarne pomoći potvrdila je da je prošle nedelje svaki dan iz iračkoga grada Mosula bežalo oko 1.000 civila. Naime, nakon pauze, iračke snage krenule su u jednu od završnih operacija čišćenja tog nekad dvomilionskog grada od pripadnika terorističke grupe Islamska država. Prema procenama UN-ove agencije, iz Mosula je od sredine oktobra izbeglo najmanje 135.000 ljudi. 

Beg iz Mosula je opasan jer teroristi IS-a ubijaju civile za koje procene da planiraju beg zato što im treba živi štit. Iračka vojska brzinu oslobađanja prilagođava opasnostima koje prete civilima. Interesantno je da je sirijski predsednik Bašar al-Asad, govoreći o civilnim žrtvama u Alepu, rekao da su „one bile nužne da bi se ostali civili oslobodili”.

Poslednje informacije iz Mosula govore da se preostali pripadnici IS-a skrivaju i po džamijama i da su veći problem mine koje su ostavili iza sebe i autobombe nego direktni sukobi, iako i njih još ima.