Kako će trgovinski sporazum o američkim carinama Evropskoj uniji uticati na Srbiju?

Dogovor o uvođenju carina na izvoz iz Evropske unije u Sjedinjene Države od 15 odsto, postignut u nedelju između predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i američkog predsednika Donalda Trampa naišao je na pomešane reakcije – od uverenja da je nužan za stabilnost, do panike u mnogim evropskim industrijama. Očekivani pad izvoza iz Evropske unije u Ameriku mogao bi indirektno da se odrazi i na Srbiju, kroz poremećaje u lancima snabdevanja i opšti pad evropske privrede.

Više od polovine spoljne trgovine Srbija obavlja sa državama članicama Evropske unije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2024. godine zemlje članice Evropske unije činile su u 58,8 odsto spoljnotrgovinske robne razmene Srbije.

Slična je bila statistika i u prvoj polovini ove godine, te je trgovina sa Evropskom unijom u prvih šest meseci 2025. godine predstavljala 57,9 odsto međunarodne trgovine Srbije.

Većina glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije poslednjih godina su države EU, Nemačka, Italija, Mađarska i Rumunija.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže za Novu ekonomiju da carine predstavljaju ozbiljan izazov za Evropsku uniju.

On podseća da je privreda Srbije usko povezana sa Zapadnom Evropom, kroz investicije, kao i proizvodnju komponenata namenjenih Evropskoj uniji, koje ona dalje distribuira ka čitavom svetu.

„Sve probleme koje ima Evropska unija, na isti način, čak možda po posledicama i teže, imamo i mi“, rekao je Atanacković osvrćući se na potencijalni pad evropske proizvodnje.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije, s druge strane, navodi da američke carine Evropskoj uniji neće značajno uticati na Srbiju u kratkom roku, ali da bi se dugoročna stagnacija evropske privrede osetila kroz manju tražnju proizvoda i delova koje ona uvozi iz Srbije.

„Nema prostora da Evropa uvodi kontramere kojima bi bila obuhvaćena Srbija, kao što je bio slučaj sa aluminijumom i čelikom 2019. godine“, kaže Stanić, pozivajući se na kvote koje je 2019. godine EU uvela na uvoz čelika i aluminijuma „trećim zemljama“, među kojima je i Srbija.

Autoindustrija i dobavljači u Evropi među najpogođenijima novim trgovinskim merama

Posebna zabrinutost oko carina dolazi iz evropske autoindustrije.

Stelantis, koji je većinski vlasnik Fijatove fabrike u Kragujevcu, prijavio je gubitak od 2,7 milijardi dolara tokom prvih šest meseci 2025. godine.

Iz Folksvagena su saopštili da su pretrpeli pad od 1,3 milijardi evra, „prvenstveno zbog visokih troškova izazvanih povećanim američkim carinama na uvoz“.

Ova kompanija razmatra ukidanje 35.000 radnih mesta do 2030. godine.

Pored carina, evropska autoindustrija je opterećena i „činjenicom da tražnja za automobilima raste sporije nego u Americi i Aziji“, ističe Stanić.

Veći troškovi proizvodnje, takođe čine evropske proizvode manje konkurentnim.

Pad evropske autoindustrije uticaće i na pad tražnje komponenata iz Srbije, kao što su gume i kablovski sistemi.

Neizvesnost oko carina na uvoz iz Srbije

Pored indirektnih posledica po privredu Srbije kroz carine Evropskoj uniji, ostaju pitanja o pregovorima Srbije sa Amerikom.

Tramp je najavio carine od 35 odsto na uvoz iz Srbije, počevši od 1. avgusta, ali postoji mogućnost da se ta stopa ublaži kroz pregovore.

Stanić je za Novu ekonomoju objasnio da bi bilo poželjno da carine ne pređu 15 odsto, jer bi to omogućilo da srpski proizvodi zadrže deo konkurentnosti na američkom tržištu.

Sa jedne strane, činjenica da je Evropska unija uspela da dogovori carine niže od prvobitno najavljenih sugeriše da i ostale zemlje mogu to da urade.

Ipak, trgovinski dogovori koji nisu istinski recipročni, kao i impulsivne odluke američkog predsednika ostavljaju budućnost međunardone trgovine nestabilnom.