Priče i analize Vesti iz zemlje

06.03.2024. 09:08

Nova ekonomija

Autor: Filip Rudić

Kako „Jovanjica“ tuži banku: Ne može se Koluvija poistovećivati sa sopstvenom firmom

Nova ekonomija

Kompanije „Jovanjica“ i „Balkan Grow“, u vlasništvu Predraga Koluvije, tužile su API Banku, zbog prevremene naplate dva kredita ukupne vrednosti oko 1,2 milion evra. API Banka je ovu parnicu dobila, ali je revizijom postupak vraćen prvostepenom sudu. Ponovljeni postupak je počeo u januaru ove godine, saznaje Nova ekonomija.

Tužbom se traži da se obustavi realizacija dve menice kojim su blokirani računi Koluvijinih firmi nakon njegovog hapšenja 2019. godine.

Tužioci između ostalog tvrde i da istraga protiv Koluvije ne može biti razlog za proglašenje kredita dospelim, jer se identitet direktora firme „ne može poistovetiti“ sa firmama“, koje su pravna lica.

Parnica traje od 2020. godine, a Koluvijina preduzeća su izgubila i u prvostepenom i u žalbenom postupku, ali je Vrhovni kasacioni sud vratio predmet na ponovno suđenje.

Nova ekonomija

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), računi „Jovanjice“ i „Balkan Grow“ su u blokadi od 28. novembra 2019. godine, za ukupan iznos od 196,7 miliona, odnosno 224,9 miliona dinara (ukupno oko 3,6 miliona evra).

Jedan od poverilaca „Jovanjice“ je i API Banka, nekadašnja VTB Banka, sada u krajnjem vlasništvu ruskog biznismena Andreja Šljahovoja.

Banka je sa Koluvijinom firmom sklopila ugovor o dinarskom kreditu u protivvrednosti od 165.000 evra 2018. godine (u vreme dok je još bila VTB Banka), i još jedan u protivvrednosti od milion evra u oktobru 2019. godine, navodi se u tužbi u koju je Nova ekonomija imala uvid. „Balkan Grow“ je „Jovanjici“ bila jemac za drugu pozajmicu.

Koluvija je uhapšen 13. novembra 2019. godine, kada ga je policija zaustavila zbog bahate vožnje na auto-putu, a on im pokazao policijsku legitimaciju za koju su posumnjali da je lažna.

Istog dana, policija je ušla u gazdinstvo „Jovanjica“ gde je pronašla i zaplenila skoro 660 kilograma osušene marihuane i više od 60.000 stabljika kanabisa, kako su javili mediji.

Već 28. novembra 2019. API Banka je proglasila oba kredita dospelim, navodi se u tužbi Koluvijinih firmi protiv te banke.

API Banka je navela da je u tom trenutku dug prema njoj po osnovu oba kredita iznosio ukupno 139,2 miliona dinara (skoro 1,2 miliona evra).

Tužba: Ne može se Koluvija poistovećivati sa „Jovanjicom“

Skoro osam meseci kasnije, u julu 2020. godine, preduzeća „Jovanjica“ i „Balkan Grow“ podnela su tužbu Privrednom sudu u Beogradu.

U tužbi navode da je API Banka neosnovano proglasila kredite dospelim i pustila na realizaciju menice, čime su blokirani računi Koluvijinih firmi.

Od Privrednog suda u Beogradu traženo je da prihvati ove tvrdnje i da naloži Odeljenju prinudne naplate NBS u Kragujevcu da obustavi realizaciju menica i izvrši deblokadu računa po osnovu tih menica.

Kako piše u tužbi, API Banka je u obrazloženju za proglašavanje kredita dospelim navela „otvaranje istrage koju vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal“.

Navodi se da istraga „može sa visokim stepenom izvesnosti negativno uticati na poslovanje Korisnika kredita i otežati odnosno onemogućiti uredno izmirenje njegovih obaveza“.

U tužbi „Jovanjice“ i „Balkan Grow“ navodi se da istraga nad direktorom (Koluvijom) i pojedinim zaposlenima, određivanje pritvora i pokretanje krivičnog postupka, nisu razlozi za proglašenje kredita dospelim, „imajući u vidu da se ne može poistovetiti identitet direktora i zaposlenih kao fizičkih lica i u konkretnom slučaju tužilaca, koji predstavljaju pravna lica“.

Nova ekonomija

Navodi se i da ta pravna lica „mogu poslovati i u situaciji kada je protiv pojedinih zaposlenih pokrenut određeni krivični postupak“.

Dalje se tvrdi i da je „Jovanjica“ na dan blokade računa imala dovoljno novca da više od pola godine uredno otplaćuje rate oba kredita, što se navodi kao dokaz da su krediti neosnovano proglašeni dospelim.

Kao treći dokaz, advokati „Jovanjice“ i „Balkan Grow“ su naveli da prema podacima sa sajta NBS od 11. decembra 2019. „u proteklih pet godina nisu nikad bili u blokadi“.

Pozvali su se i na to što je nad imovinom Predraga Koluvije upisana hipoteka u korist tuženog i istakli princip pretpostavke nevinosti.

„Krajnje neozbiljno i nimalo logički utemeljeno“

U odgovoru na tužbu, zastupnici API Banke istakli su da Koluvija nije samo direktor „Jovanjice“ već i njen većinski vlasnik (75 odsto udela) i da protiv njega nije samo „otvorena istraga“ nego je, u tom trenutku, bila potvrđena i optužnica.

Šta se zna o API Banci?

API Banka nastala je 2018. godine, kada je rusku VTB Banku u Srbiji kupila firma AZRS Invest, čiji je jedini vlasnik Rus Andrej Šljahovoj.

U to vreme VTB Banka je uveliko bila pod sankcijama Zapada, a njeno rukovodstvo je krajem 2017. najavilo prodaju manjih ili neprofitabilnih filijala u inostranstvu.

O samom Šljahovoju na sajtu API Banke piše da je doktor ekonomskih nauka sa gotovo tridesetogodišnjim bankarskim iskustvom, koji je osnovao banku u sopstvenom vlasništvu, a koja je kasnije prodata i pripojena većem bankarskom sistemu.

Navodi se i da je „uspešno vodio proces preuzimanja i razvoja drugih banaka na teritoriji Ruske Federacije“, kao i da je u Rusiji dobio brojna državna priznanja, „uključujući titulu Počasnog ekonomiste Ruske Federacije koju dodeljuje ruski Predsednik“.

Kao vlasnik AZRS Investa, u Agenciji za privredne registre najpre je bio upisan kao državljanin Rusije, ali je 2022. godine tražio promenu i upisan je sa pasošem Grenade.

Istakli su da neosnovanost proglašenja kredita dospelim ne može da se ceni na osnovu činjenica koje navode tužioci (iznos na računu u trenutku blokade), već na osnovu toga da li je tuženi imao pravo da ugovore o kreditu proglasi dospelim, za šta navode da je „apsolutno, ugovoreno pravo tuženog“.

Kako se ističe, oba ugovora propisuju da „banka ima pravo da jednostrano proglasi kredit u celosti dospelim i pre isteka ugovorenog roka otplate, ukoliko (…) druge okolnosti upućuju na to da Korisnik kredita neće ispuniti svoje ugovorne obaveze“.

Takođe, kako se navodi, ugovorne strane saglasno konstatuju da će se „bitnom povredom Ugovora o kreditu“ smatrati slučaj „da su nastupile ili preti nastup određenih okolnosti koje mogu negativno uticati na sposobnost Korisnika kredita da uredno izvršava svoje obaveze iz ovog Ugovora“.

„Dakle, Tuženi je Ugovore o kreditu proglasio dospelim na osnovu odredbi samih Ugovora o kreditu, to jest, potpuno osnovano“, navodi se u odgovoru na tužbu.

Dodaje se i da to što je u datom trenutku na računu „Jovanjice“ bilo dovoljno sredstava za devet ili deset rata kredita ne znači da bi taj novac zaista bio upotrebljen u tu svrhu.

To što se „Jovanjica“ i „Balkan Grow“ pozivaju na činjenicu da „u proteklih pet godina nisu nikad bili u blokadi“ kao dokaz da je proglašenje dospeća neosnovano, iz banke ocenjuju „krajnje neozbiljnim i nimalo logički utemeljenim“.

VKS: Korisnik kredita može da posluje i ako je direktor u pritvoru

Presudom Privrednog suda u Beogradu od 25. januara 2021. godine, tužbeni zahtevi Koluvijinih firmi su odbačeni ili odbijeni kao neosnovani.

Sud je između ostalog presudio da nije dozvoljen zahtev da se utvrdi da su krediti neosnovano proglašeni dospelim u celosti, i da je banka neosnovano podnela na plaćanje menice, jer predstavlja „zahtev za utvrđivanje činjenica, a ne utvrđivanje prava“.

„Samo po sebi, utvrđenje činjenica – da li je tuženi osnovano izvršio navedene pravne radnje, nije dozvoljeno, jer to nije ni predviđeno posebnim zakonom ili drugim postupkom“, navodi se u presudi.

Te pravne radnje, kako navodi sud, su prethodno pravno pitanje u ovom postupku, a nikako ne mogu biti postavljeni kao tužbeni zahtevi.

Privredni apelacioni sud je presudom od 26. maja 2022. odbio žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv ove presude advokati tužioca zatražili su reviziju Vrhovnom kasacionom sudu.

Ovaj sud našao je da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je nedozvoljena tužba u delu kojim se traži da se Odeljenju prinudne naplate NBS u Kragujevcu da obustavi realizaciju menica, jer OPN NBS nije strana u postupku te im se tako nešto ne može nalagati.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud zaključio je da zaključak drugostepenog suda u preostalom delu nije pravilan.

Vlast relativizuje aferu, a Koluvija širi posao

Protiv većinskog vlasnika „Jovanjice“ Predraga Koluvije su pokrenuta dva postupka u kojim ga tužilaštvo označava kao organizatora kriminalne grupe koja je proizvodila marihuanu.

U postupku poznatom kao „Jovanjica 1“ odbrana je tražila da se izbace neki od ključnih dokaza, među kojima je i 660 kilograma sušenog kanabisa pronađenog na Jovanjici.

Apelacioni sud odbio je ovaj predlog, koji je prvobitno prihvatio prvostepeni sud, što je objavljeno 23. februara.

Postupak „Jovanjica 2“, u kom se terete i pripadnici policije i obaveštajnih agencija za pružanje zaštite Koluviji, obeležila su odlaganja.

Pripremno ročište u ovom predmetu održano je 21. i 22. februara, a za skoro tri godine ovo je bio prvi put da su ročišta održana dva dana zaredom u zakazanim terminima, kako je izvestio BIRN.

U međuvremenu, nedeljnik Vreme je početkom godine objavio da Predrag Koluvija „širi poslovanje“ osnivanjem novih firmi.

Predstavnici vlasti često su javno relativizovali „Jovanjicu“, pa je tako predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovaj slučaj nazivao „lažnom aferom“.

Odlazeća premijerka Ana Brnabić je govorila da ne postoji nijedna strana služba koja istražuje Jovanjicu i upitala da li je to moguće ako se tvrdi da je to najveća plantaža marihuane u Evropi.

„U zahtevu tužioci traže da se utvrdi da je tuženi neosnovano proglasio dospelim u celosti obaveze po osnovu Ugovora o dugoročnom dinarskom kreditu, iz čega proizilazi da je traženo da se utvrdi da banka nema pravo da proglasi kredit dospelim i realizuje menice, što nije utvrđivanje činjenica već nepostojanja prava tužene banke koja potiču iz ugovornog odnosa“, navodi se u odluci o reviziji.

Navodi se i da su nižestepeni sudovi odluku zasnovali na ovlašćenjima banke iz Ugovorao kreditu a da pritom „nisu utvrdili sve relevantne činjenice koje su neophodne za donošenje odluke“.

Nižestepeni sudovi, i pored razloga zbog kog je banka proglasila kredit dospelim, utvrđuju i druge razloge, navodi se u odluci VKS.

Prema mišljenju revizijskog suda, ako se sud upustio u utvrđivanje i drugih razloga, trebalo je da sagleda i oceni i razloge koje je tužilac naveo, a to su – da korisnik kredita nije bio u blokadi, da činjenica da je pokrenut postupak protiv direktora nije razlog da se kredit proglasi dospelim, „imajući u vidu načela kompanijskog prava o odvojenosti subjektiviteta i imovine između pravnog lica i njegovog osnivača“.

„Korisnik kredita, pravno lice, može poslovati i u situaciji kada se odredi pritvor nad njegovim direktorom“, navodi VKS.

Dodaje se da je trebalo oceniti i navode da su u trenutku proglašenja kredita dospelim bile upisane hipoteke u korist tužene banke.

„Sve navedeno nije cenjeno prilikom donošenja odluke, pa je odluka u ovom delu zahteva doneta pogrešnom primenom materijalnog prava a da činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno, što je razlog za ukidanje pobijane presude“, navodi se u odluci Vrhovnog suda.

Predmet je vraćen u Privredni sud u Beogradu u januaru ove godine.

Pripremno ročište bilo je zakazano za 21. februar, ali je punomoćnik tužilaca tražio da se ono pomeri, jer je u isto vreme bilo zakazano ročište u postupku protiv Koluvije pred Višim sudom, odnosno Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal.

Radilo se o predmetu „Jovanjica 2“, u kom se na optužnici, pored Predraga Koluvije, nalazi osam pripadnika policije i bezbednosnih službi.

API Banka je 12. februara obavestila sud da je otkazala punomoćja svim advokatima koji su bili angažovani u postupcima do sada, i dostavila punomoćje za druge pravnike, zaposlene kod ove banke.

Nova ekonomija

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.