Dok se u javnosti sporadično pojavljuju vesti da Srbija kupuje hartije od vrednosti Republike Srpske i tako direktno pomaže njenom budžetu, iz Ministarstva finansija Srbije to negiraju. Ali dokumenti pokazuju da su banke u državnom vlasništvu Srbije u ovu svrhu trošile milijarde dinara, pa tako Poštanska štedionica drži obveznice RS vredne desetine miliona evra, pokazuje analiza Nove ekonomije i portala Capital.ba.

Vesti o tome da Srbija kupuje obveznice koje emituje Republika Srpska povremeno su se pojavljivale u medijima s obe strane Drine. Na primer, svojevremeno se vest o tome da će Srbija kupiti obveznice RS za 30 miliona evra pojavila nakon iznenadnog susreta Milorada Dodika i Aleksandra Vučića.

Međutim, zvanične potvrde su uvek izostajale, a dokumenti o ovim transakcijama nikada nisu javno objavljivani.

Nova ekonomija pokušala je da sazna koliko je obveznica Republike Srpske kupila Srbija i pod kojim uslovima. Iz Narodne banke Srbije rekli su da te informacije možemo zatražiti od Uprave za dug pri Ministarstvu finansija.

„Republika Srbija, odnosno Ministarstvo finansija – Uprava za javni dug, ne vrši kupovinu obveznica drugih država, jedinica lokalnih samouprava i dr. pa tako ni Republike Srpske“, odgovoreno je Novoj ekonomiji iz Uprave za javni dug.

Predsednik RS Milorad Dodik prvi put je krajem prošle godine priznao da je Srbija kupila obveznice Republike Srpske.

„Zahvalni smo Srbiji i tačno je da je ona u jednom trenutku opšte hajke na RS, preko nekih finansijskih institucija otkupila deo evroobveznica koje smo ranije emitovali i time nam pomogla“, rekao je Dodik u intervjuu za nedeljnik NIN u novembru 2023. godine.

Milorad Dodik. Foto: Fonet/Milica Vučković

Nikada nije zvanično otkriveno koje su to „neke finansijske institucije“ o kojima je govorio Dodik.

Ali revizorski izveštaji i napomene uz finansijske izveštaje otkrivaju da su banke u vlasništvu države Srbije entuzijastično kupovale hartije od vrednosti Republike Srpske iz godine u godinu. Poštanska štedionica je na kraju 2023. godine imala obveznice RS vredne oko 75 miliona evra, što je više od četvrtine valutnog portfolija ove banke.

Danilo Šuković, ekonomista i bivši član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da politika ne bi smela da utiče na odluke banaka o investiranju, jer se radi o čisto ekonomskim interesima.

“Kome će neka banka da da zajam, čije će obveznice da otkupi, to mora da bude stvar poslovne politike te banke i nikog više. Ako država to radi – to je zloupotreba funkcije na štetu svih građana”, rekao je Šuković za Novu ekonomiju i Capital.ba.

Nagli skok udela obveznica RS u vlasništvu Poštanske štedionice

Poštanska štedionica je na kraju 2023. godine posedovala hartije od vrednosti koje je izdala Republika Srpska vredne 8,8 milijardi dinara, prema napomenama uz finansijski izveštaj koji je ova banka podnela Agenciji za privredne registre.

Prema tom dokumentu, ukupan portfolio (skup svih hartija od vrednosti, kao što su obveznice i akcije) u stranoj valuti u vlasništvu Poštanske štedionice na dan 31.12.2023. godine vredeo je 31,8 milijardi dinara.

Hartije od vrednosti koje je emitovala Republika Srpska su činile čak 27,85 odsto valutnog portfolija te banke, što iznosi 8.860.944.823 dinara.

Foto: Katarina Pantelić/Nova ekonomija

Od toga, obveznice sa rokom dospeća 2026. godine i fiksnom godišnjom kuponskom stopom od pet odsto čine 3,94 odsto valutnog portfolia, ili 1,25 milijardi dinara.

Obveznice koje dospevaju 2028. godine, sa kuponskom stopom od šest odsto, čine 23,29 odsto valutnog portfolija, što čini preostalih 7,6 milijardi dinara.

Radi se o dramatičnom skoku udela hartija od vrednosti Republike Srpske u ukupnom portfoliju Poštanske štedionice, što se takođe vidi iz napomena uz finansijske izveštaje ove banke.

Na kraju 2022. godine Poštanska štedionica posedovala je hartije od vrednosti Republike Srpske u iznosu od svega 3,2 milijarde dinara, za razliku od skoro devet milijardi na kraju 2023.

U 2021. godini Poštanska štedionica posedovala je obveznice RS u vrednosti od 3,78 milijardi dinara, a 2020. godine u vrednosti od 3,36 milijardi.

Iz Poštanske štedionice nisu odgovorili na pitanja zbog čega je prošle godine banka kupila toliko hartija od vrednosti RS.

Iz banke nisu odgovorili ni da li odluke o kupovini obveznica RS stižu iz državnog rukovodstva, kao ni da li će se ovakva kupovina nastaviti narednih godina.

Poštanska štedionica je akcionarsko društvo u kom Republika Srbija ima 78,54 odsto udela, JP Pošta Srbije 13,29 odsto, Telekom 7,46 odsto a ostatak imaju Fond za razvoj i PIO fond.

Matičnu banku prati i kćerka u Banjaluci

Ponašanje matične banke u Srbiji prate i u njenom ogranku u Republici Srpskoj.

Naime, nakon što je Komercijalna banka promenila ime u Banka Poštanska štedionica Banjaluka, interes za obveznice Republike Srpske je naglo skočio, pa u poslednje tri godine beleži eksponencijalan rast.

Primera radi, BPŠ, odnosno tada još Komercijalna banka je 2018. godine u svom portfoliju imala hartije od vrednosti vredne 36,8 miliona konvertibilinih maraka, ili 2,2 milijarde dinara.

Stvari se menjaju preuzimanjem banke, 2022. godine kada se udeo hartija od vrednosti penje na više od 104 miliona KM, ili 6,2 milijarde dinara.

„Od ukupnog iznosa portfolija na državne hartije Republike Srpske se odnosi 95,87 miliona KM (5,73 milijarde dinara) dok se 8,14 miliona KM (486 miliona dinara) odnosi na državne zapise Srbije“, navodi se u finansijskom izveštaju banke za 2022. godinu.

Trend rasta je nastavljen i u prošloj godini kada je BPŠ držala obveznice vredne nešto više od 127 miliona KM, ili oko 7,6 milijardi dinara.

Ekonomista Danilo Šuković kaže da se potencijalno nanosi šteta i banci i građanima, zarad „političkog dogovora“.

On to naziva „lošom praksom na Balkanu“ koja se sprovodi pod „plaštom nacionalnih interesa“.

„Radi se o tome što ti koji upravljaju državom svoj politički uticaj koriste da bi postigli kao neke političke ciljeve, a u suštini to je sve na štetu građana Srbije, jer je to državna banka, državni novac i sve gubitke snosiće građani, a političke poene dobiće onaj koji je sve to dogovarao i omogućio“, kazao je Šuković.

Foto: Fonet/Marko Dragoslavić

Slično razmišlja i ekonomista iz BiH Svetlana Cenić. Prema njenim rečima, banka u vlasništvu Srbije na ovaj način kreditira Republiku Srpsku i Milorada Dodika.

„Domaće banke imaju limit do kojeg mogu da se izlože po klijentu kada je zaduženje u pitanju, a obveznice i trezorski zapisi su takođe zaduženja. Tu uskače Poštanska štedionica, gde se sve dogovori i pre nego što se obveznice puste u opticaj. Ovo nije prvi put, bilo je i ranije sličnih slučajeva, samo su sada pronašli modus da sve ide brže“, kaže ona.

I Komercijalna banka kupovala obveznice RS pre privatizacije

Beogradska Komercijalna banka, koja je prodata slovenačkoj NLB banci 2020. godine, takođe je kupovala hartije od vrednosti Republike Srpske dok je bila u državnom vlasništvu.

Prema napomenama iz finansijskih izveštaja, na kraju 2019. godine Komercijalna banka imala je obveznice RS u vrednosti od 647 miliona dinara.

Ugovor o prodaji 83,23 odsto akcija Komercijalne banke za 387 miliona evra slovenačkoj NLB banci potpisan je 26. februara 2020. godine, a postupak je okončan u decembru iste godine.

Prema revizorskom izveštaju za 2020, na kraju te godine se vrednost obveznica Republike Srpske u vlasništvu Komercijalne banke više nego udvostručila, na ukupno 1.46 milijardi dinara.

Foto: Wikimedia, Dungodung

U izveštajima za kasnije godine, od kada je NLB banka postala većinski vlasnik Komercijalne, ne navodi se vrednost obveznica RS koje su u njihovom vlasništvu, ali se vidi da ih ima.

Iz te banke nisu odgovorili na pitanja da li su nakon privatizacije nastavili da kupuju hartije od vrednosti Republike Srpske, kolika je vrednost obveznica RS koje poseduju trenutno, kao ni da li će ih kupovati u budućnosti. Odgovor je obećan, ali nije stigao do objavljivanja teksta.

Kolika je rupa u budžetu RS?

Poslednjih godina, Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije gotovo celom političkom vrhu Republike Srpske, uključujući neprikosnovenog lidera RS, Milorada Dodika, što je uticalo na sposobnost ovog entiteta da se zadužuje.

Pojedini mediji u BiH pišu da Vladi Republike Srpske nedostaje oko 500 miliona konvertibilnih maraka, ili oko 250 miliona evra, da bi do kraja godine mogla da servisira domaće obaveze i spoljne dugove.

Portal Capital.ba objavio je da se Republika Srpska prošle godine na berzi zaduživala 19 puta u ukupnom iznosu od čak 861,6 miliona maraka ili oko 440 miliona evra.

RS je imala deset emisija obveznica ukupne vrednosti 304 miliona evra. Kamatne stope u javnim ponudama obveznica Republike Srpske kretale su se od 5,50 odsto do 6,10 odsto.

Pored toga, emitovani su i trezorski zapisi u vrednosti od 136,3 miliona evra kroz devet javnih ponuda.

Vlada RS se u aprilu ove godine obveznicama zadužila svega 10 miliona KM (oko pet miliona evra) čime je promenila praksu da se, kada je reč o ovim hartijama od vrednosti, zadužuje za puno veće iznose na Banjalučkoj berzi.

Kao jedan od razloga za skromniju emisiju sagovornici CAPITAL-a navodili su strah od nedovoljnog interesovanja investitora nakon gašenja računa funkcionerima RS, kao i izloženost banaka, odnosno svojevrsno ispitivanje tržišta nakon poslednjih sankcija.

Takođe, Vlada RS je i prošlog meseca imala mnogo veću aukciju trezorskih zapisa nego što je to do sada bio slučaj, a aukcija je bila uspešna.

Agencija Moody’s je početkom godine dodelila Republici Srpskoj kreditni rejting B3, što znači da “trenutno postoji sposobnost izvršenja finansijskih obaveza, ali (da) je prisutan visok rizik promene poslovne klime i ekonomskih uslova, kao i visok kreditni rizik”.

„Dobitnici“ ove ocene mogu biti finansijski nestabilni ili držati neadekvatne gotovinske rezerve u odnosu na svoje poslovne potrebe, dug ili druge finansijske obaveze.

Zbog svega ovoga, pojedini BiH mediji pišu da Vlada RS ima sve manji prostor za zaduženje na domaćem finansijskom tržištu i kod susednih zemalja, dok je izlazak na međunarodne berze “malo verovatan”.

U septembru prošle godine obveznice Republike Srpske u septembarskoj emisiji kupovalo je svega 12 kupaca, što je za 80 odsto manje nego u junskoj, kada se pod gotovo identičnim uslovima javilo 60 investitora.

U potrazi za novim načinima finansiranja, zvaničnici su čak pominjali mogućnost uvođenja „narodnih obveznica“ RS, koje bi kupovali građani.

Vlast u Srpskoj negira bilo kakve ozbiljnije probleme u vezi sa finansiranjem i plaćanjem obaveza.

Predsednik RS Milorad Dodik nedavno je izjavio da je Srpska izmirila sve svoje obaveze, uprkos najavama „stručnjaka“ da će bankrotirati.

„Republika Srpska ostaje najmanje zadužena u regionu. Naš javni dug je 32 odsto, a ukupni dug 38 odsto BDP-a. Naš domaći proizvod je rastao 2,9 odsto prethodnih pet meseci„, naveo je Dodik.

Međutim, Svetlana Cenić smatra da je ovaj model zaduživanja neodrživ, te da su poređenja o zaduženosti sa razvijenim evropskim zemljama nerealna.

„Nemačka se zadužuje za investicije a Republika Srpska za javnu potrošnju, zato se stepen zaduženosti ne može porediti. Srpska jednim zapisima otplaćuje druge zapise, a razlikom pokušavaju da popune rupe. U svakom slučaju jede sama sebe“, zaključila je ona.