Ko je Hilari Klinton, prva žena koja pretenduje za predsedničko mesto u SAD?

Kandidatkinja demokrata na predsedničkim izborima u SAD Hilari Klinton nije političarka koja greje srce, važi za hladnu i proračunatu, ne uživa velike simpatije i u taboru konzervativnih žena je vrlo omražena, ali ima dobre šanse da stigne u Belu kuću, rekao je profesor američkih studija Folker Depkat.

Depkat u tekstu za Dojče vele konstatuje da je Klinton uspela i da je sada i zvanična kandidatkinja Demokratske stranke za predsednicu SAD – posle duge, naporne i veoma tvrde kampanje u kojoj je za protivnika imala neočekivano jakog Bernija Sandersa i za koju se dugo i ciljano pripremala.

Njen brak sa Bilom Klintonom je, i pored emocionalne bliskosti, uvek bio i političko partnerstvo sa ciljem daljeg razvoja njihovih karijera, navodi Depkat.

Kako kaže, ta radna zajednica je bila veoma efikasna – mnogo efikasnija nego ona Frenklina i Eleonore Ruzvelt dvadesetih i tridesetih godina.

Najpre je Hilari Klinton svoju karijeru gurnula u drugi plan da bi što bolje uspela karijera Bila Klintona, i to dok je on bio guverner Arkanzasa, za vreme predsedničke kampanje 1992, kao i dok je bila prva dama SAD – između 1993. i 2001, podsetio je Depkat, profesor američkih studija na Univerzitetu u Regenzburgu.

Istovremeno je bila vidljiva i kao samostalni politički akter i zapravo kao „najpolitičnija“ prva dama koja je ikada živela u Beloj kući, naveo je Depkat i dodao da se po isteku predsedničkih mandata Bil Klinton totalno potčinio karijeri supruge.

Ona se uspešno kandidovala za strateški važnu funkciju senatorke Njujorka, 2008. je prvi put pokušala da postane predsednica, da bi potom postala ministarka spoljnih poslova u službi predsednika Baraka Obame, a sa te funkcije se povukla pravovremeno kako bi na miru i sa distance prema Obami mogla da priprema svoju drugu predsedničku kandidaturu, ukazuje Depkat.

„Ta uporna usmerenost ka cilju svakako spada u glavne osobine Hilari Klinton i dokaz je njene liderske sposobnosti. Ali, upravo ta usmerenost je razlog što je mnogi vide kao hladnu, proračunatu i oportunističnu“.

Za razliku od Baraka Obame pre osam godina, Hilari Klinton ne greje srca svojih birača, a prosto je nezamislivo da bi ona ikada mogla da ispolji entuzijazam kakav je Obama pokazao svojim sloganom „Yes, we can!“ (Da, mi možemo), smatra Depkat.

„Naprotiv: nijedan od ranijih kandidata za najvišu funkciju nije bio tako nepopularan kao Hilari Klinton, a stvar ne menja nabolje ni činjenica da ni kandidat Republikanaca Donald Tramp nije ništa omiljeniji. Ako Amerikanci budu glasali za Hilari Klinton, biće to odluka koja se donosi glavom, a ne srcem“, ukazao je Depkat.

Nominacija Hilari Klinton je drugi put u osam godina donela nešto što se u SAD dešava prvi put, naime, da se za ulazak u Belu kuću kandiduje jedna žena – nakon što je Barak Obama postao prvi crnac na predsedničkoj funkciji.

Depkat smatra da će u novembru najmanje Amerikanaca glasati za Hilari Klinton zato što je žena jer pitanje položaja žene polarizuje SAD.

„Reč je o političarki koja polarizuje – i to bi, pod normalnim okolnostima, bio siguran kraj njenih ambicija, jer su izbori u SAD do sada rešavani uvek u centru političkog spektra. No, sa Donaldom Trampom, republikanci su nominovali nekoga ko sa svojim populizmom i narcisoidnom ličnošću ima potencijal da dobrano zastraši umereni centar, kao i različite etničke grupe koje nisu bele puti. 

To daje Klintonovoj šansu da se prezentira kao kandidatkinja ravnoteže, političke razboritosti, državničkog iskustva i umerenog stava“, smatra Depkat.

To, kako navodi, ne bi bilo moguće da je republikanski protivkandidat neko kao Džeb Buš ili Marko Rubio.

Predsednička trka je iznenadjujuće otvorena, ali Hilari Klinton ima dobre šanse da pobedi, zaključio je Depkat.