Koje su alternative za snabdevanje NIS-a naftom?

Srbija je u teškoj poziciji u procepu između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Sankcije uvedene Naftnoj industriji Srbije prete da ozbiljno ugroze snabdevanje domaćeg tržišta derivatima, kao i rad samog NIS-a koji zapošljava više od 5.000 radnika.

U NIS-u sada najveći udeo ima Gaspromnjeft sa 44,85 odsto, drugi akcionar je država Srbija sa 29,87, a treći je firma Intelligence sa udelom 11,3 odsto. Ostalo su mali akcionari. Intelligence je Gaspromova ćerka-firma na koju je on u septembru preneo svoj udeo u NIS-u.

S obzirom da je NIS vlasnik rafinerije u Pančevu, to poziciju Srbije čini težom. NIS je jedini koji prerađuje sirovu naftu u Srbiji u gorivo, pa ako ne bude mogao da obezbedi uvoz nafte, može doći do velikih problema u snabdevanju tržišta gorivom. A čak i ako je uveze, pitanje je da li će moći da vrši plaćanja prema dobavljačima, ako inostrane banke prekinu odnose sa NIS-om.

S obzirom da je prema saopštenjima zvaničnika NIS do sada uskladištio sirove nafte za bar dva meseca potrošnje, ovi problemi ne bi trebalo da budu toliko očigledni u početnom peirodu, ali će se svakako pojaviti ako sankcije ne budu ukinute pre nego što zalihe budu potrošene.

Naftna industrija Srbije snabdeva oko polovine maloprodajnog tržišta goriva putem svojih pumpi širom Srbije, kao i čak 80 odsto korporativnog tržišta, što može da predstavlja poseban problem za državu.

Ostatak tržišta pokrivaju mahom međunarodne kompanije kao što su OMV, MOL ili Hellenic Petroleum. Očekuje se da će ove kompanije maksimalno povećati svoje snabdevanje srpskog tržišta, ako rafinerija u Pančevu obustavi rad, ali je neizvesno koliko bi one uopšte mogle da popune prostor koji sada zauzima NIS. Ranije ove godine, kada su sankcije najavljene, MOL je saopštio da je spreman da duplira količine koje isporučuje srpskom tržištu.

Finalna potrošnja derivata nafte u 2025. godini planirana je u količinama od 3,637 miliona tona, od čega je finalna potrošnja u neenergetske svrhe planirana u iznosu od 0,561 miliona tona.

U strukturi finalne potrošnje industrija učestvuje sa 11,7 odsto, saobraćaj sa 82 odsto, a ostali sektori sa 6,3 procenta, podaci su iz energentskog bilansa za ovu godinu.

Srbija iz domaćih izvora obezbeđuje samo 0,8 miliona tona sirove nafte, odnosno 20 odsto svojih potreba, dok ostatak uvozi, što znači da smo visoko zavisni od uvoza.

Infrastruktura za transport naftnih proizvoda cevovodima u Srbiji ne postoji. Tehnički gledano, produktovodi, kako ih stručno nazivaju, postoje samo između petrohemijskog kompleksa i Rafinerije nafte Pančevo za transport poluproizvoda i produktovodi kojima su se transportovali etilen i propilen do rumunske granice i dalje do Solventuma u ​​Rumuniji, podaci su iz izveštaja Energetske zajednice (EZ).

Srbija koja se do sada sirovom naftom snabdevala putem Janafa – naftovoda koji vodi od hrvatske luke Omišalj do NIS-ovih postrojenja, moraće da pronađe alternativne načine da sirovu naftu dopremi do Pančeva. Zbog sada uvedenih sankcija, Srbija bi drugim putevima morala da se snabdeva sa postojećih terminala i skladištenih mesta koja nisu u vlasništvu NIS-a, a prema proceni agencije Rojters, tim kapacitetima bi moglo da se podmiri 35 odsto potreba domaćeg tržišta, sa tendencijom rasta do 65 odsto.

U pitanju su mesta za prihvat barži, kao i železnički terminali. NIS je nedavno interno i pominjao mogućnost transporta nafte železničkim kompozicijama, nakon što zbog sankcija budu odsečeni od Janafa.

U Sremskim Karlovcima vezuju se rečne barže u vlasništvu MOL-a kapaciteta 20.000 m³. Takođe, rečne barže postoje na terminalima luke Beograd koje koriste OMV Srbija, EKO Srbija, i druge kompanije sa kapacitetom 25.000–35.000 m³.

MOL je otvorio depo u Sremskim Karlovcima sa kapacitetom 12.000 m³. Železnički terminal Niš koriste EKO Srbija, Euro Petrol sa kapacitetom od 15.000–20.000 m³.

Kompanija EKO Srbija Helenik Petroleum koristi kamione na stanici EKO Depo Beograd, sa kapacitetom od 2.000 m³, što čini oko pet odsto uvoza van NIS-a.

U Depo Petrol Smederevu, koji je kompanija Petrol otvorila 2014. godine skladišti se 3.000 m³ tečnog naftnog gasa (TNG), a procenjeno je i 2.000–3.000 m³ za naftu. Kompanija OMV ima više svojih depoa za distribuciju, sa kapacitetom od 10.000–15.000 m³, i sa 10 odsto tržišnog udela u Srbiji.

Naftahem, kompanija partner MOL/OMV-a, koristi terminal Sremski Karlovci sa kapacitetom od 16.000 m³.

Tu je još i Mitan Oil Terminal Smederevo u vlasništvu Mitan holdinga, najveći privatni terminal van NIS-a, sa kapacitetom od 50.000 m³.

Dotok, skladištenje i transport

Goran Radosavljević sa FEFA fakulteta kaže da postoje načini na koje bi u nekom dogovoru, ako se postigne, mogao da se održi dotok nafte u Srbiju.

„Pošto Janafu ne možete da platite preko Dina kartice iz Poštanske štedionice, a ne postoji način da naše banke plaćaju naftu drugim putem osim preko internacionalnih banaka, moguće je da dogovor bude postignut tako što će Janaf otvoriti kancelariju u Srbiji preko koje će se poslovanje onda nastaviti. To bi bila neka vrsta izuzeća od sankcija, da se Janafu na neki način odobri da nastavi da radi sa NIS-om. Kako će se onda dve strane, SAD i Rusija, dogovoriti u vezi samog NIS-a ostaje da se vidi“, rekao je Radosavljević za Novu ekonomiju pre nego što je bilo poznato da li će sankcije stupiti na snagu ili ponovo biti odložene.

Kapacitetima za skladištenje raspolažu i Republička direkcija za robne rezerve (oko 180.000 m3), Transnafta (oko 74.000 m3), kao i privatne kompanije.

U 2020. godini bilo je ukupno 27 licenci za skladištenje sirove nafte, naftnih derivata i biogoriva. Kod Ministarstva rudarstva i energetike u registru energetskih dozvola poduži je spisak onih skladišta za naftu i prerađevine manjih kapaciteta. Među kompanijama koje raspolažu licenciranim rezervoarima za skladištenje sirove nafte i naftnih derivata, najveće kapacitete ima NIS (više od 100.000 m3). Slede Transnafta, Naftahem i Mitan oil, prema podacima EZ.

Bar delimična alternativa cevovodnom uvozu sirove nafte predstavljaju barže Dunavom iz Konstance, ali postoji nekoliko faktora zbog kojih je ovaj vid transporta neefikasan. Glavni razlog je ograničenje mobilnosti Dunava u đerdapskim hidroelektranama i odsustvo kapaciteta rečne flote koja bi mogla da isporuči u optimalnom vremenu potrebnu količinu sirove nafte prema potrebama planiranja prerade, prema navodima EZ.

Stanje i kapacitet železničkih pruga u Srbiji takođe predstavlja ograničavajući faktor za ovaj vid uvoza nafte.

Transport sirove nafte autocisternama se vrši samo sa domaćih naftnih polja, a domaće nafte ima, kako je pomenuto, za najviše 20 odsto potreba.

Na tržištu postoji značajan broj licenciranih subjekata koji uvoze derivate železnicom, autocisternama, rečnim plovilima (rečnim tankerima, baržama i samohodnim cisternama) koji su pod zakupom ili u vlasništvu.

Uvoz naftnih derivata železnicom uglavnom se obavlja železničkim cisternama u vlasništvu NIS-a ili Standard Logistika, dok uvoz brodovima, izuzev NIS-a (za koji transport obavlja Jugoslovensko rečno brodarstvo i drugi), vrši nekoliko kompanija sa sopstvenom flotom (Speed ​​Ltd, Naftachem Ltd, Kazuk Ltd, Lađar Kupra, Rubikon Shipping, Dunav Oil Trans, Judra Ltd, Lađar Transport Ltd, Euro Gas Subotica, MB Gas Oil i Mario MilTrans Ltd, prema podacima EZ.

Sankcije NIS-u će biti odložene nedelju dana, rečeno jutros rukovodiocima NIS-a, saznaje Nova ekonomija