Priče i analize

16.08.2024. 08:19

Nova ekonomija, Capital.ba

Autor: Filip Rudić, Andrijana Pisarević

Koridori Srbije firmi bliskoj Dodiku platili mostove bar dva miliona evra više od ugovorenog

Ilustracija sa prikazom izgrađenog mosta i dokumenata koji pokazuju da je posao plaćen više od ugovoreno

Ilustracija: Paola Felix Meza

Sanacija Sarajevskog mosta na Južnoj Moravi, izgradnja mosta kod Graova i saobraćajnica povezanih s njima koštali su bar za četvrtinu više nego što je saopšteno javnosti. Cena radova narasla je za najmanje 2,1 milion evra preko ugovorene, a izvođač je bila kompanija Integral inženjering, bliska Miloradu Dodiku.

Ova kompanija dobila je poslove čija je vrednost prvobitno ugovorena na ukupno osam miliona evra.

Ali fakture koje je Integral ispostavljao Koridorima Srbije pokazuju da je cena poslova narasla za čak 26 odsto, na nešto više od deset miliona evra.

Ukratko:
 Radovi plaćeni najmanje 2,1 milion evra više nego što je ugovoreno
 Rokovi probijeni za godinu dana
 Integral inženjering pokretao postupke radi prinudne naplate
 Koridori plaćali i kamate, sudske i izvršiteljske troškove
 Integral se dovodi u vezu sa korupcijom u građevinskom sektoru BiH

Radi izvođenja ovog posla, Koridori Srbije sklopili su dva ugovora sa građevinskom firmom Integral inženjering iz Laktaša.

Prvi ugovor, o rekonstrukciji Sarajevskog i izgradnji novog mosta kod Graova sa pristupnim saobraćajnicama, vredeo je 3,28 miliona evra.

Drugi ugovor, o izgradnji preostalih pristupnih saobraćajnica, zaključen je na 4,74 miliona evra.

Međutim, vrednost prvog posla narasla je na 4,19 miliona evra, a drugog na 5,94 miliona evra, što je ukupno povećanje od 2,1 milion evra, vidi se iz faktura koje je Integral inženjering dostavljao Koridorima Srbije.

Postoje brojni razlozi zbog kojih cena građevinskog posla može narasti, kao što su naknadni radovi, poskupljenje cene materijala i slično.

Iz faktura se ne vidi zašto je tačno cena poslova uvećana i zašto su podnošeni odštetni zahtevi, a na ta pitanja nisu odgovorili iz Koridora Srbije.

Koridori takođe nisu odgovorili na zahtev da dostave ugovor sa Integralom i sve anekse, zbog čega je Nova ekonomija uložila žalbu povereniku za informacije od javnog značaja.

Iz Integral inženjeringa su odbili da odgovore na pitanja Nove ekonomije i Capital.ba.

Vlasnik projekta ‘Rekonstrukcija Sarajevskog mosta i izgradnja novog mosta Graovo na Južnoj Moravi’ je JP Koridori Srbije, te, kao takav, nadležan je za upravljanje informacijama u vezi projekta. Integral inženjering a.d. Laktaši nema ovlašćenja po ovim pitanjima“, kazali su iz ove firme.

Osim što je cena narasla, Integral inženjering je preko sudova i izvršitelja prinudno naplaćivao veliki deo novca za ovaj posao od Koridora Srbije.

Iz Koridora Srbije nisu odgovorili na pitanje zašto nisu blagovremeno izvršili isplate Integralu, već su dopustili da dođe do postupaka prinudne naplate.

Integral inženjering se godinama dovodi u vezu sa vrhom Republike Srpske. Predsednik RS Milorad Dodik nazvao je donedavnog vlasnika Integrala Slobodana Stankovića, koji je preminuo u februaru 2023. godine, svojim „velikim prijateljem“.

Integral je bio i pod sankcijama SAD zbog „korupcije u građevinskom sektoru“, a sa „crne liste“ je skinut nakon smrti Stankovića.

Prinudna naplata od Koridora

Sedište Koridora Srbije u Beogradu. Foto: Nova ekonomija

Ugovor o rekonstrukciji Sarajevskog i izgradnji novog mosta kod Graova sa pristupnim saobraćajnicama zaključen je 18. marta 2022. godine.

Nekoliko meseci posle prvog ugovora, 11. avgusta, zaključen je i ugovor o izgradnji preostalih pristupnih saobraćajnica do ovih mostova.

Investitor su bili Koridori Srbije, a oba posla delimično su finansirana iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Rok za završetak sanacije Sarajevskog i izgradnje mosta kod Graova bio je 240 kalendarskih dana, što je trebalo da bude krajem 2022. godine.

Rok drugog ugovora (za izgradnju dodatnih pristupnih saobraćajnica) bio je 29. decembar 2022. godine.

Međutim, tek je u novembru 2023. objavljeno da je rekonstrukcija završena, a most je pušten u saobraćaj 8. decembra 2023. godine. Iz Koridora Srbije nisu odgovorili na pitanje zašto je rok probijen.

Veliki građevinski radovi odvijaju se u fazama i praksa je da se na isti način isplaćuje i novac.

Izvođač radova izdaje takozvane „privremene situacije“ – dokumente koji predstavljaju pregled radova izvedenih do određenog trenutka. Za izvršene radove Integral inženjering izdavao je Koridorima Srbije fakture za plaćanje.

Međutim, Koridori nisu plaćali Integralu po čitavom nizu dostavljenih faktura, što je dovelo do toga da ova firma preko suda traži prinudnu naplatu najmanje 6,9 miliona evra.

Tako su Koridori Srbije, nakon više sudskih postupaka, došli u situaciju da plaćaju ne samo dug, već i kamate, sudske i izvršiteljske troškove.

Prvi postupak pokrenut je 3. maja prošle godine pred Privrednim sudom u Beogradu.

Integral je potraživao oko 1,3 miliona evra za radove sprovedene između septembra 2022. i februara 2023, vidi se u dokumentaciji koju je nabavila Nova ekonomija.

Radilo se o plaćanju radova iz drugog ugovora, koji se odnosi na izgradnju pristupnih saobraćajnica.

Sud je već 4. maja doneo rešenje po kom Koridori moraju da vrate dug u dinarskoj protivvrednosti od 152,3 miliona dinara, a predmet je prešao kod javnog izvršitelja.

Izveštaj Sektora za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije pokazuje koliko je Koridore koštalo to što nisu obaveze prema Integralu namirili odmah.

Zajedno sa kamatom, troškovima izvršnog postupka i manjim iznosom od 20.000 dinara zbog kašnjenja u plaćanju, od Koridora je naplaćeno 158,5 miliona dinara, odnosno 6,2 miliona dinara više od osnovnog duga.

Povrh toga, Koridori su morali da plate Integralu još dva miliona dinara na ime troškova nastalih pred izvršiteljem, vidi se iz dokumenata koje je Nova ekonomija dobila putem zahteva za pristup informacijama.

Situacija se ponovila krajem 2023. godine, kada je Integral preko suda tražio naplatu 1,48 miliona evra, odnosno 173,6 miliona dinara, sa kamatom.

Prema izveštaju Sektora za prinudnu naplatu NBS od 5. decembra 2023, naplaćeno je 176,7 miliona dinara, odnosno oko tri miliona više.

Od te sume je 2,82 miliona dinara bila zakonska zatezna kamata, a ostalo sudski troškovi i troškovi zbog kašnjenja u plaćanju.

Povrh toga, Koridori Srbije platili su još 2,15 miliona dinara na ime troškova izvršenja i advokatskih troškova.

Ovo znači da su Koridori platili 13,4 miliona dinara više od osnovnog duga, samo u ova dva postupka.

Još jedan postupak kod istog izvršitelja je obustavljen jer je povučen predlog za izvršenje.

Izvršiteljka ne dostavlja dokumentaciju

Osim pomenutih, Integral je protiv Koridora Srbije pokrenuo još najmanje tri postupka pred Privrednim sudom za naplatu dugova u vezi sa ovim projektom.

U ova tri postupka naplata je poverena izvršiteljki Isidori Ranković, ali je njena kancelarija odbila da dostavi dokumenta vezana za te predmete, s obrazloženjem da “kopije spisa predmeta javnog izvršitelja ne predstavljaju informaciju od javnog značaja”.

Nova ekonomija je zbog ovoga uložila žalbu povereniku za informacije od javnog značaja.

Ranković je, prema sudskim spisima, bila poverena naplata više od 4,1 milion evra koje su Koridori dugovali Integralu.

Prvi od tri postupka Integral je pokrenuo pred Privrednim sudom 4. januara ove godine, radi naplate više od 2,5 miliona evra.

Drugi postupak je pokrenut 27. februara radi naplate više od milion evra, a treći 11. marta, radi naplate 529.000 evra.

Radilo se o dugovima za radove koji su sprovedeni od oktobra do decembra 2023. godine.

Zbog odbijanja izvršiteljke da dostavi dokumenta nije poznato kako su predmeti tačno okončani. Prema podacima na portalu Ministarstva pravde o toku pravosudnih predmeta, prvi postupak okončan je 2. februara, drugi 1. aprila, a treći 22. aprila ove godine.

Advokat Rodoljub Šabić kaže za Novu ekonomiju i Capital.ba da zakon jasno definiše šta je informacija od javnog značaja i ko su „organi vlasti“ koji imaju obaveze po tom zakonu.

Rodoljub Šabić. Foto: Medija centar Beograd

Prema njegovim rečima, odbijanjem zahteva Nove ekonomije izvršiteljska kancelarija pokazala je ili nepoznavanje zakona „ili, verovatnije, svesno krši zakon“.

Oboje je, razume se, podjednako neprihvatljivo“, rekao je Šabić, koji je do 2018. godine obavljao funkciju poverenika za informacije od javnog značaja.

Uspon „Integrala“: Političke veze, ATV, javne nabavke

Za svoj nagli uspon kompanija „Integral inženjering“ može dobrim delom da zahvali bliskom prijateljstvu, danas pokojnog, vlasnika Slobodana Stankovića sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

Pokojni Stanković, odnosno njegova druga kompanija „Integra inženjering“, je 2017. godine kupila 56 odsto udela u banjalučkoj Alternativnoj televiziji, koja je posle toga usvojila provladinu uređivačku politiku.

Udeo u vlasništvu ATV-a prodat je 2021. kompaniji „Prointer“, koja se takođe dovodi u vezu sa porodicom Dodik i koja će ubrzo biti ugašena zbog američkih sankcija.

„Integral“ je u proteklih 15 i više godina dobijao najveće državne poslove u građevinarstvu u RS, od gradnje autoputeva vredne desetine miliona evra, preko zgrade Vlade RS koja je koštala oko 112 miliona evra, do tunela za Hidroelektranu Dabar vrednog 57,7 miliona evra.

Sve ove građevinske poduhvate pratile su brojni problemi, od netransparentnih javnih poziva i trošenja novca, do slabog kvaliteta radova.

„Integral“ je angažovan na izgradnji puteva i mostova širom Zapadnog Balkana, ali se pored niskogradnje bavi i drugim građevinskim poslovima. Na najviše projekata angažovan je u Bosni i Hercegovini.

Prema podacima Agencije za javne nabavke BiH, od 2016. godine do 2022. godine ova kompanija je sklopila više od 23 različita ugovora vredna više od 166 miliona evra.

Sjedinjene Američke Države su Stankovića i njegovu kompaniju stavile na listu sankcioniranih u oktobru 2022. godine. Na listi se našao i ATV.

OFAC je tada objasnio da je razlog zbog su Stanković i njegova kompanija stavljeni na „crnu listu“ sumnje u povezanost sa korupcijom u građevinskom sektoru u kojem su Integralu dodeljivani neki od najvećih projekata u Srpskoj bez fer i otvorene konkurencije.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik odlikovao je Slobodana Stankovića Ordenom zastave Republike Srpske sa zlatnim vencem u januaru 2023. godine, povodom Dana Republike. Stanković je februaru te godine preminuo.

Sa američke „crne liste“, Stanković je skinut 12. aprila ove godine. Uklonjena je i njegova kompanija, koju su preuzele njegove kćerke.

Odgovor kompanije Integral inžinjering, prosleđen redakcijama Nove ekonomije i CAPITAL-a nakon objavljivanja ovog teksta, dostupan je OVDE.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.