Kriza u srpskom stočarstvu: Ko je kriv za propast i da li država može da zabrani uvoz mleka?

Proizvođači mleka već danima blokiraju saobraćajnice u više delova Srbije, nezadovoljni postojećim stanjem i zahtevaju hitne mere kojima bi se zaštitila domaća proizvodnja. Ipak, stručnjaci smatraju da se njihovi problemi neće rešiti dokle god država ne počne da tretira poljoprivredu kao stratešku granu. Takođe, jedan od ključnih zahteva proizvođača, a to je zabrana uvoza mleka, prema mišljenju stručanjaka, ne može da ispuni, jer bi država tako rizikovala da Evropska unija uvede istu meru nama – a to bi donelo ozbiljne posledice.

Mrčajevci, Rača, Bogatić – to su samo neka od mesta koja su već danima u blokadi. Protesti mlekara počeli su 11. februara, od tog dana se širio spisak lokacija na kojima su okupljeni, a pridružili su im se i zemljoradnici. Početak protesta, inače, obeležilo je simbolično prosipanje četiri tone mleka.

Kako su naveli mlekari, protesti se održavaju zbog sve težeg finansijskog položaja domaćih stočara.

Oni traže uvođenje prelevmana, odnosno taksi na uvoz mleka, vraćanje cene mleka i mesa na nivo pre smanjivanja i zagarantovan otkup mleka za svakog proizovđača.

Jedan od problema na koji upozoravaju mlekari jeste preniska otkupna cena.

Kako su naveli, otkupna cena mleka manja je od 25 dinara po litru, što, prema njihovim rečima, ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje. U drugim slučajevima, ona ide do 55 dinara.

S druge strane, litar mleka u prodavnicama košta ide i do gotovo 200 dinara, što je drastično više nego u otkupu.

Prema rečima agroanalitičara Branislava Gulana, ovo je uzrok – a posledice su dublje.

“Čitava poljoprivreda je dovena do kolapsa, a glavni krivac za to je loša agrarna strategija koja je bila na snazi od 2014. do 2024. godine. Ta strategija je predviđala rast poljoprivrede od 9,1 odsto ili 6,1 odsto u lošim godinama. Međutim, rast poljoprivrede je za 10 godina bio samo jedan odsto. Dakle, rezultat te strategije je da je Srbija izgubila prehrambeni suverenitet, pre svega kada posmatramo mleko i svinjsko meso. Mi danas imamo situaciju da u 600 sela u Srbiji, od 4.720, nemamo nijedno govedo”, kaže Gulan.

To je najmanje u poslednjih 100 godina.

Novca ima, ali ga poljoprivrednici ne vide

Ipak, proizvodnja mleka je na visokom nivou.

“Mi smo prošle godine poizveli 1,34 milijarde litara mleka, a i dalje uvozimo. Zašto? Pa zato što je državi jeftinije da uveze, nego da reši probleme koje ima ovde i osloni se na domaću proizvodnju”, kaže sagovornik Nove ekonomije.

Gulan, naime, objašnjava da kada nema “potresa”, otkupna cena mleka u Srbiji je viša nego u Evropi.

Ipak, novac nije glavni problem. Makar ne bi trebalo da bude, imajući u vidu visoka izdvajanja za agrar.

„Agrarni budžet ove godine je 147,5 milijardi dinara, što je rekord, i to bi bila velika stvar da mi imamo zdravu poljoprivredu. Tada bi se taj novac rasporedio proizvođačima kojima je to stvarno potrebno, ali ja nisam siguran da je to kod nas slučaj, jer je i ranije tu bilo problema. U 2016. godini, stočarima je obezbeđeno 28 milijardi dinara da bi obnovili stočni fond, kao i još 26 milijardi za sela, za ruralni razvoj, dakle ukupno 54 milijarde. Međutim, državni revizor je izvršio kontrolu i utvrdio da se ne zna gde je otišao taj novac, da nije poboljšan ni kvalitet, niti povećan broj grla. Dakle ništa nije urađeno, a para nema. A da je taj novac stigao do stvarnih proizvođača, mnogo problema bi moglo da se reši”, kaže Gulan.

On ističe da su poljoprivrednici danas na ulicama jer je to jedino mesto gde mogu da skrenu pažnju na svoje probleme, ali ne veruje da će oni tako biti rešeni. Zapravo, prema Gulanovim rečima, sve dok poljoprivreda ne postane strateška grana, problemi će ostati isti.

Zabrana uvoza nemoguća

Jedan od zahteva mlekara je zabrana uvoza, za koji je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao da je nemoguće ispuniti. Istog je mišljenja i agroekonomista Milan Prostran.

“To nije realno i nije moguće ispuniti. Prema sporazumom sa Evropskom unijom, uvoz možemo da zabranimo na najviše mesec dana, i to samo ako imamo debeo razlog. U suprotnom, biće nama gore, jer rizikujemo da EU nama zabrani izvoz u njene članice”, kaže Prostran za Novu ekonomiju.

Kako naš sagovornik naglašava, oko 60 odsto izvoza mleka ide u EU, tako da bi posledice bile značajne.

Gde izvozimo mleko?

S druge strane, najviše mleka izvozimo u susednu Bosnu i Hercegovinu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), Srbija je prošle godine uvezla 12.082 tona mleka i pavlake (sa udelom mlečne masti od jedan do šest) i još 127 tona nemasnog mleka (do jedan odsto mlečne masti). Od toga, 6.026 tona uvezli smo iz BiH. Odmah iza nje sledi Slovenija, sa ukupnim uvozom od 4.678 tona.

Iz Slovenije smo prošle godine takođe uvezli i 127 tona mleka sa udelom mlečne masti manjim od jedan odsto.

Ostatak, koji varira od šest do 520 tona, uvozili smo iz Austrije, Češke, Nemačke, Grčke, Hrvatske i Italije.

Inače, godinu dana ranije, 2024, uvezli smo 21.756 tonu mleka i pavlake i dodatnu 141 tonu niskomasnog mleka. Dakle, uočava se pad uvoza.

Što se tiče mleka u prahu, prošle godine uvezli smo 3.750 tona mleka u prahu i 499 tona sa udelom masnoće većim od 1,5 odsto. Najveća količina mleka u prahu uvezena je iz Belorusije – 1.350 tona. Slede Francuska (1.050 tona) i Poljska (1.000). Manje količine, od 20 do 176 tona, uvezli smo iz Belgije, Češke, Nemačke, Litvanije, Holandije, Švedske i Slovenije.

Kada se posmatra 2024. godina, količina uvezenog mleka u prahu bila je veća. Naime, 2024. smo uvezli 4.139 tona niskomasnog mleka u prahu i još 1.341 tonu mleka i pavlake u prahu koji su imali više od 1,5 odsto mlečne masti.

Stočni fond oslabljen

Prema podacima RZS-a, 1. decembra 2025. godine u Srbiji je bilo 698.871 goveda. Iako to jeste isto kao i prošle godine, Gulan naglašava da je isto kao i pre sto godina. Drugim rečima, broj grla se nije uvećao čitav vek.

Kada se pogleda period od pre deset godina, 2015, podaci pokazuju da je broj goveda tada iznosio 916.000. To znači da je za deset godina, broj opao za 217.000 ili za oko 23 odsto.

Koliko Srbija plaća uvoz mleka, dok domaći proizvođači prosipaju svoje?