Murakami: Nekad duboko u sebi morate da se suočite sa svojom tamnom stranom

Koliki god visok zid podigli, bez obzira na to koliko strogo isključujemo strance, ma kako menjali istoriju tako da nam odgovara, samo ćemo naškoditi sami sebi, upozorava pisac Haruki Murakami, dobitnik ovogodišnje nagrade za književnost Hans Kristijan Andersen.

Japanski pisac rekao je na dodeli nagrada da kao što svaki čovek ima svoju senku, tako je ima i svako društvo i nacija. Ako ima svetlih, sjajnih stvari, one mogu da daju ravnotežu mračnoj strani. Ako ima pozitivnog, sigurno će naspram njega biti i negativnog. 

„Ponekad skrenemo pogled sa senke, sa tih negativnih stvari, ili na silu pokušavamo da eliminišemo te aspekte, jer ljudi, koliko god mogu, žele da izbegnu da gledaju svoju tamnu stranu, svoje negativne kvalitete. Međutim, da bi statua bila stabilna i trodimenzionalna, morate da imate senke. Ako ih uklonite, ostaće vam samo iluzija glatkog. Svetlo koje ne stvara senke, nije pravo svetlo“, rekao je Murakami i dodao: 

„Morate strpljivo učiti da živite zajedno sa svojom senkom i obazrivo posmatrati tamu koja se nalazi u vama. Ponekad u mračnom tunelu morate da se suočite sa svojom tamnom stranom“. 

Murakami je proglašen za dobitnika nagrade Hans Kristijan Andersen još prošle godine, ali je nagradu primio tek prethodnog vikenda. 

Nagrada od 500.000 danskih kruna pripala je Murakamiju zbog njegove sposobnosti da hrabro meša klasičnu umetnost naracije, pop kulturu, japansku tradiciju, maštoviti realizam i filozofsku diskusiju, zbog čega je dostojan naslednik Andersenove zaostavštine, zaključio je žiri. 

Pisac, koji se proslavio delima Norveška šuma i Kafka na obali svoj govor u Danskoj nazvao je Značenje senki u čast istoimene Andersenove pripovetke. 

U bajci danskog pisca, čovek odbacuje svoju senku, koja potom poprima ljudski oblik i ubija svog starog gospodara. Murakami je tu priču nazvao mračnom i beznadežnom i rekao publici da nekad duboko u sebi morate da se suočite sa svojom tamnom stranom. 

„Ako to ne učinite, vaša senka će dodatno ojačati i vratiće se jedne noći da zakuca na vaša vrata. ‘Vratila sam se’, šapnuće vam“, kaže pisac. 

Murakami se u govoru dotakao i svog procesa pisanja, otkrivši da nikad ne planira fabulu, nego počinje od jedne scene ili ideje. 

„Dok pišem, puštam da se scena ili ideja kreću svojim ritmom. Drugim rečima, umesto da koristim glavu koristim ruku da pišem. U tim trenucima više cenim ono što je u mojoj podsvesti, nego ono što je u mojoj svesti“, rekao je on. 

„Kritičari danas, kao i mnogi čitaoci, obično čitaju priče na analitičan način. Toj analitičnoj metodologiji čitanja ih je naučila škola ili društvo. Ljudi analiziraju i kritikuju iz akademske, društvene ili psihoanalitičke perspektive. Međutim, ako pisac pokuša da stvori priču analitično, njena vitalnost će biti izgubljena, jer neće doći do empatije između pisca i čitaoca. Često vidimo da romane koje kritika zakiva u zvezde, čitaoci i ne vole mnogo, ali u mnogo slučajeva to je zbog toga, što radovi koje zbog analitičnosti kritika smatra izuzetnim, ne uspevaju da osvoje prirodnu empatiju čitalaca“. 

Murakami nije detaljno objasnio svoju izjavu o zidovima i strancima, ali japanski mediji spekulišu da je aludirao na antizbeglički i antimigrantski sentiment u Evropi i ostatku sveta. 

Kada je 2009. osvojio Jerusalimsku nagradu, izjavio je: 

„Ako postoji visoki tvrdi zid i o njega se slomije jaje, bez obzira na to koliko je zid ispravan ili kako je jaje u krivu, uvek ću biti na strani jajeta. Zašto? Zato što je svako od nas jaje, jedinstvena duša zarobljena u krhkom jajetu. Svako od nas se susreće sa visokim zidom. Visoki zid je sistem koji nas primorava da radimo stvari koje obično ne bismo uradili. Nemamo šansu protiv zida: previše je visok, previše mračan, previše hladan“, rekao je na dodeli nagrade u Jerusalimu. 

„Da bismo se borili protiv zida, moramo da udružimo naše duše toplinom, snagom. Ne smemo da pustimo da nas sistem kontroliše, da određuje ko smo. Mi smo ti koji smo stvorili sistem“, rekao je Murakami.