Na stolu temeljne izmene Zakona o energetici, dozvoljava se gradnja nuklearnih centrala

Ministarstvo rudarstva i energetike otpočelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici. Između ostalog, njima se predlaže ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana, propisuju nove energetske delatnosti i način rada tržišta struje, ali i uvodi pojam „energetsko siromaštvo“ – kako bi se država u budućnosti borila sa ovim problemom.

Konkretno, predlog je da danom stupanja ovih izmena i dopuna na snagu prestane da važi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

U vezi sa nuklearnom energijom, predloženo je i da se u Zakon o energetici doda celo jedno poglavlje koje se odnosi na nuklearnu energiju.

Na primer, u tom poglavlju bi bilo navedeno da se program razvoja mirnodopske primene nuklearne energije vrši u tri faze:

1. ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije;
2. razvoj programa nuklearne energije;
3. sprovođenje pograma nuklearne energije.

Takođe, predlaže se i donošenje Strategije razvoja proizvodnje i upotrebe toplotne energije i Strategije razvoja i upotrebe vodonika.

Kada se radi o energetskom siromaštu, ono bi bilo definisano kao „stanje u kojem domaćinstvo nema dovoljno mogućnosti za pristup osnovnim energetskim uslugama, koje bi trebalo da obezbede osnovni nivo i pristojan životni i zdravstveni standard“.

Ovi standardi uključuju i adekvatno grejanje, toplu vodu, hlađenje, osvetljenje i energiju za napajanje kućnih aparata što je uzrokovano kombinacijom faktora kao što su: cenovna nedostupnost, nedovoljan raspoloživi prihod, visoka potrošnja energije, loša energetska efikasnost domova i socijalni status.

Kriterijume za energetsko siromaštvo bi naknadno definisalo Ministarstvo u saradnji sa nadležnim državnim organima. 

Nacrt predviđa i da se u zakon o energetici doda poglavlje kojim se uvodi sertifikacija instalatera postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije.

„Instalateri malih kotlova i peći na biomasu, toplotnih pumpi, fotonaponskih postrojenja, solarnih termalnih postrojenja i plitkih geotermalnih sistema su dužni da se obuče i sertifikuju za izvođenje radova na tim postrojenjima“, piše u nacrtu.

Predlog je i da se u zakon uvede termin „rano upozorenje“ koje podrazumeva pružanje konkretnih, ozbiljnih i pouzdanih informacija koje ukazuju na mogućnost značajnog pogoršanja situacije u snabdevanju električnom energijom i do energetske krize.

U delu energetskih dozvola u nacrtu se predlaže da energetska dozvola nije potrebna za izgradnju energetskih objekata:

1. koji se grade u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno – privatno partnerstvo i koncesije,
2.  koji se grade u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje korišćenje obnovljivih izvora energije, kojima se propisuje strateško partnerstvo,
3. za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe bez obzira da li se višak električne energije predaje u sistem,
4. za koje se ne izdaje građevinska dozvola uključujući i objekte za koje se izdaje odobrenje za izvođenje radova u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja,
5.  za skladištenje električne energije.

Takođe, ukoliko se usvoje izmene u zakonu će pisati da projekte za izgradnju objekata od značaja i posebnog značaja za Republiku Srbiju, koji se odnose na izgradnju elektroenergetskih infrastrukturnih objekata, uključujući i linijske energetske objekte (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod) i objekte u njihovoj funkciji, kao i priključke na te energetske objekte, utvrđuje Vlada u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Ovaj član je samo donekle izmenjen, jer je ranije u zakonu pisalo da Vlada može posebnim aktom odrediti izgradnju energetskih objekata, uključujući i linijske energetske objekte (elektroenergetski vod, naftovod, produktovod i gasovod) i objekte u njihovoj funkciji, kao i priključke na te energetske objekte, kao projekte od posebnog značaja za Republiku Srbiju, osim kada projekti obuhvataju zaštićeno područje proglašeno u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode.

Takođe, u delu koji se odnosi na ove projekte se dodaje rečenica koja kaže da se za izgradnju ovih objekata (od značaja i posebnog značaja), kao i za strateške energetske projekte i elektroenergetske objekte za područja na kojima se planira izgradnja elektroenergetskih infrastrukturnih objekata koja zahtevaju poseban režim organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora, donosi Prostorni plan područja posebne namene za izgradnju elektroenergetskih objekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja.

Prostorni plan se može izrađivati istovremeno sa izradom idejnog projekta i donosi se po skraćenom postupku u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, piše u nacrtu.

Pored svega ovoga, predlaže se i dodavanje novih članova koji se odnose na principe funkcionisanja tržišta električne energije, principe funkcionisanja organizovanog tržišta za dan-unapred i unutardnevnog tržišta električne energije, trgovinu na organizovanom tržištu za dan-unapred i unutardnevnom tržištu, tržištе unapred sa terminskom isporukom kao i tehnička ograničenja za formiranje ponuda na organizovanom tržištu električne energije

Takođe, plan je da se dodaju i novi članovi kojima se dodatno uređuje priključenje objekata na distributivni sistem i propisuje obaveza operatoru distributivnog sistema da donese i redovno ažurira Proceduru za priključenje i objavi je na svojoj internet stranici, kao i članovi koji se odnose na konvencionalno i napredno brojilo.

Nacrt predlaže da se u zakon dodaju i članovi koji obrađuju pitanje sigurnosti snabdevanja i standard pouzdanosti sistema.

Detaljne izmene i dopune koje se predlažu mogu se videti u samom dokumentu nacrta koji je objavljen na sajtu Ministarstva.

Javna rasprava se sprovodi u periodu od 21. avgusta do 10. septembra 2024. godine, dostavljanjem primedbi, sugestija i komentara elektronskim putem na portalu eKonsultacije ili elektronskim putem na energetika@mre.gov.rs.

Primedbe, sugestije i komentare na tekst Nacrta zakona građani i stručna javnost mogu dati i na javnim događajima koji će se održati:

• u Beogradu, 2. septembra  u Privrednoj komori Srbije (Resavska 13-15), u periodu od 10 do 12.30 časova,
• u Novom Sadu, 3. septembra u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad, u periodu od 10 do 12,30 časova.