Ograničenje kamata: Populistička mera koja samo liči na oporezivanje ekstra profita banaka

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je nedavno da se pripremaju propisi o trajnom ograničavanju visine kamatnih stopa na stambene, potrošačke i gotovinske kredite, kao i na dozvoljeni i nedozvoljeni minus na tekućem računu građana. Ona je na sednici Skupštine Srbije kazala da će organičavanje kamata biti predviđeno predlogom izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koje će parlamentu biti dostavljenje za jesenje zasedanje.

Slično je sinoć najavio i predsednik Aleksandar Vučić, ali je on rok za primenu novog zakona dodatno skratio – on kaže da niže kamate valja očekivati pre kraja septembra.

„Kreću razgovori sa bankama, ali ćemo svakako taj zakon da donesemo i nećemo da im damo mogućnost da drugim svojim merama, povećanjem sporednih troškova, nadoknađuju ono što će biti zakonske norme“, kazao je Vučić u obraćanju javnosti ispred vile „Mir“.

Za sada Srbija nije imala ovakvih kvazi-monetarnih mera, osim prošle godine za stambene kredite i kada je „izboksovala“ odlaganje otplate tokom korona-krize.

Državni organi deluju na tržište osnovnim instrumentom – referetnom kamatnom stopom – za koju NBS uvek naglašava da dobro deluje i da se „mehanizam prenosi na sistem“.

Zdravstvena i energetske krize su prošle, inflacija se smirila posle dve godine (sa 15,1 odsto 2022. godine ove godine će biti oko 4,5 ili pet odsto), pa se onda postavlja i pitanje zašto su se vlasti u Srbiji sada setile da povuku ove poteze. Sagovornici Nove ekonomije većinom ovo ocenjuju kao populistički potez jer su banke zaista imale rekordne profite u te dve godine, ali s obzirom na nedostatak tržišta kapitala kod nas i prave konkurencije u bankarskom sektoru, one će i nastaviti dobro da posluju, te se neće buniti.

„Sad je realni teret tih kamata veći, zato što je inflacija mala, a kamate su ostale na visokom nivou. Realne kamatne stope u stvari pokazuju koliki je stvarni trošak. Kamate na neke kredite idu i do deset odsto, a inflacija je opala. Tako da je realni teret upravo to – koliko su kamate veće od inflacije“, objašnjava profesor sa Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić za naš portal.

Dodaje da, generalno, administrativna kontrola cena jeste problematična i da nije dobro ako se ona širi, odnosno zahvata sve veći deo ekonomje.

Arsić kaže i da to može biti samo privremena mera, a da NBS treba da se trudi da obori kamatne stope tržišnim mehanizmima – smanjivanjem svojih kamatnih stopa, jačanjem konkurencije i slično.

Naknadno uvođenje ovakih mera od strane regulatora je opravdano u doba kriza, ali šta se dešava kada se ovakvi potezi vlasti krenu da se umnožavaju?

Šta oni govore o ukupnoj ekonomskoj politici zemlje?

Skorašnji primer predstavljao bi i spor oko kredita u švajcarskim francima, koji su takođe oprošteni jednom delu stanovništva.

Naši sagovornici dodaju i da su se građani, koje generalno nema veliku meru finansijske pismenosti, za pomoć gotovo uvek obraćalo državi i političarima. A oni mu sve češće izlaze u susret.

„To je jedna populistička mera. I zakonodavna i administrativna vlast mogu da donose neke mere koje ne moraju da budu smislene. One mogu da budu legalne, ali ne moraju da budu legitimne. Možeš i da poništitš bakarske profite i da kažeš ‘nacionalizovaću banke’, ali posledica svih takvih nekih mera jeste poslovni ambijent koji nije odgovarajući. Onda će iy njega da odlaye jedan po jedan tržišni igrač. I to su neke dugoročne posledice, koje se neće odmah videti. Nikada nećeš naći izjavu banaka da su se žalili na odluku političara, bilo je tu raynih napada i istupa, ali banke su tu mudro ćutale. Ali dugoročno možemo da očekujemo posledice“, kaže Nenad Gujaničić glavni broker iz Momentum Securities.

On naglašava i da je kriza sa inflacijom prošla, ali da vrlo lako može da se desi prava kriza, na primer ako krene da raste nezaposlenost. Prema njegovim rečima , mi jesmo na istorijski niskom nivou nezaposlenosti i sve dok je tako ne možemo da govorimo o pravoj krizi.

„Tako da u ovom ambijentu regulator može razne ideje da lansira i da sporovodi, ali je skroz druga situacija ako dođe do promene stanja u privredi“, kaže Gujaničić.

Banke se, ipak, ne bune

Na pitanje Nove ekonomije da li Srbija na ovaj način obesmišljava sopstvene monetarne instrumente u trenutku kada je izlaz iz krize na vidiku, Gujančić smatra da je upravo povoljan privredni ambijent omogućio političarima da donose populističke odluke, „jer stvarna opasnost i kriza, barem za sada, nisu prisutne“.

„Mi sada imamo situaciju (a ne kažem da je Srbija glavni krivac) da su maltene sve veće banke napustile domaće tržište. Kada kažem veće, mislim na one koje imaju globalno prisustvo, dok su tu ostale samo regionalne banke – grčkih više nema, ostale su mađarske, austrijske, italijanske i NLB iz Slovenije. I to je to. Nemamo više ni Societe general ni Credit Agricole. Generalno može se to tržište i još sužavati, a trenutno je super klima za banke – jer su kamate visoke i nema mnogo nenaplativih kredita. Ali to neće dugo potrajati“, kaže Gujaničić.

Zarada banaka je doduše zaista bila rekordna u prethodne dve godine, ali najviše zbog odsustva pravih alternativa barem što se tiče investiranja na tržištima kapitala.

Srbija ovo stanje pokušava već dugo da promeni, ali za sada bez većeg uspeha.

Drugi problem je i odsustvo prave konkurencije u banakrskom sektoru, kao i loša finansijska pismenost građana.

Profesor Arsić podseća i da su u periodu socijalizma kamate određivane tako da vraćate manje nego što ste se zadužili i u tom sistemu je kontrola cena smatrana jednim važnim instrumentom ekonomske politike.

„U tržišnoj ekonomiji to nije slučaj i koristi se u izuzetnim, vanrednim okolnostima. Ako NBS to i radi to treba da bude oročeno i da spremi i druge načine da obori kamatne stope. NBS zna da banke dobro posluju. Neke zemlje su uvele, na primer Velika Britanija, dodatno oprezivanje na sektore koji ostvaruju ekstra profit (banke i energetski sektor). Ovo je neka vrsta zamene, pa se banke zato nisu ni bunile kada su uvedena ograničenja na kamate na stambene kredite – upravo zato što u celini ostvaruju visoke profite poslednje dve godine, što nije ranije bio slučaj“, rekao je Arsić.

Već smo spominjalu sličnu meru koju je NBS donela krajem prošle godine, kada je ograničila kamatne stope za korisnike stambenih kredita. Čini se iz ove perspektive ona nije bila dovoljna, pa je potrebno da se proširi i na druge korisnike.

U prilog ovome ne ide ušečće docnje u izveštaju Udruženja banka Srbije koje je u maju bilo na rekorno niskih 2,8 odsto.

„I ta odluka NBS o stambenim kreditima pitanje koliko je bila opravdana iz prostog razloga što niti su počeli da se gomilaju loši krediti, niti je to bilo alaramtno, pre bih rekao da je to bilo pod uticajem nekih drugih faktora – da se tržište nekretnina bilo kojom merom održi. Banke su sa druge strane imale rekordne profite prošle godine i verovatno je to bilo po principu – neće im mnogo zasmetati. I nije pod ingerencijom NBS da se par desetina hiljada građana subvencioniše, a da studenti koji su plaćali visoke rente i dalje nastavili da ih plaćaju. Realno, odluka je bila sporna sa više aspekata, a nije ni trebala da se donosi“, zaključio je profesor Ekonosmkog fakulteta.

Kamate debelo koštale privredu: Gubitak od 101 milijarde dinara