Iako je univerzum u kojem živimo potpuno fascinantan i ni iz daleka dovoljno ispitan i otkriven, mnoge stvari u vezi sa njim uzimamo zdravo za gotovo. Otud postoje i brojne zablude i polovična znanja u koja verujemo, a koja nisu baš najtačnija. Evo nekih od njih.
Sunce je žuto
Većina nas Sunce smatra žutim. Ipak, ono je zapravo bele, sjajne boje.
Zemljina atmosfera je ta koja, zahvaljujući tome što se nalazi između naših očiju i Sunca, čini da nam deluje da je ono žuto.
Gasovi menjaju svetlost kroz efekat poznat kao Rejlijevo rasejanje, zbog čega takođe deluje da je nebo plavo, a zalasci Sunca često budu obeleženi spektakularnim crvenim i narandžastim bojama.
Ipak, čak i astronomi Sunce klasifikuju kao žutu zvezdu G-tipa, odnosno kao „žutog patuljka“.
Astrologija može da predvidi budućnost ili „pročita“ ličnost
Zar ne bi bilo lepo zaviriti u sutrašnjicu na osnovu nečega tako jednostavnog kao što je raspored Sunca, planeta i Meseca u trenutku vašeg rođenja?
Astrologija upravo to radi, a podaci pokazuju da oko 50 odsto stanovnika planete delimično veruje u astrologiju, dok je oko 2 odsto stanovnika duboko u tome.
Ipak, mnoga naučna istraživanja koja su za cilj imala da potvrde moć i utemeljenost astrologije, omanula su.
Jedno od njih, posebno značajno, sprovedeno je 1985. godine. Naučnici su koristili nepristrasne protokole i radili sa nekim od najboljih astrologa u SAD-u kako bi utvrdili moć astrologije i astroloških znakova u predviđanju budućnosti. Ispostavilo se da se astrološka predviđanja svode ni manje ni više nego na čistu verovatnoću.
Gravitacija Meseca privlači vodu i uzrokuje talase
Ovo je samo delimično tačno. Na strani Zemlje koja je okrenuta Mesecu, njegova gravitacija zaista privlači vodu i izaziva njeno talasanje. To se zapravo dešava jer Mesec blago privlači centar gravitacije naše planete ka sebi. Na drugoj strani Zemlje se, međutim, dešava nešto drugačije.
Ono što izaziva visoke talase je kombinacija centrifugalne sile i inercije vode uzrokovane rotacijom Zemlje. Dakle, nije u pitanju samo Mesec.
Na stranama planete koje nisu pod direktnim uticajem Meseca, talasi su niski.
Zemlja je savršena sfera
Zemlja se kreće brzinom od oko 1673 kilometara na sat. To je oko 60 odsto brzine kojom se kreće metak nakon ispaljivanja iz cevi.
Inercija blago ravna polove i uzrokuje širenje Zemlje na ekvatoru, što dovodi do toga da ima blago elipsast oblik. Zahvaljujući globalnom zagrevanju i topljenju glečera (što umanjuje pritisak na Zemljinu koru), naučnici smatraju da se taj oblik postepeno menja.
Mračna strana Meseca
Mračna strana Meseca, ma kako to nama logično izgledalo, u stvari nije uvek mračna. On prolazi kroz sve faze kretanja kao i Zemlja, samo u obrnutom smeru.
Kada је mlad Mesec ono što mi vidimo sa Zemlje, mi vidimo upravo njegovu tamnu stranu. Ukoliko bismo bili u mogućnosti da pogledamo njegovu drugu stranu u tom trenutku, videli bismo pun Mesec.
Dakle, tamna strana meseca postoji, ali daleko je od onog mističnog doživljaja koji većina nas ima o tome. Štaviše, tu tamnu stranu u određenim vremenskim intervalima vidimo i mi sa Zemlje.
