Postoji kolektivna spremnost da se ide napred

U poslednjih nekoliko godina Zapadni Balkan vratio se u fokus Francuske, zemlje koja je nakon Bregzita i odlaska Angele Merkel, dolaskom Emanuela Makrona preuzela primat u Evropi. Deo tog fokusa ogleda se u političkom angažmanu po pitanju Kosova i EU integracija, deo u bilateralnim odnosima koji su od gradnje Beogradskog metroa napredovali do potencijalne kupovine „rafala“, a deo u razvojnoj pomoći koju kroz sistem kredita i grantova u Srbiji i regionu plasira Francuska agencija za razvoj (AFD).
Upravo o ovom delu francuskog prisustva u Srbiji za Novu ekonomiju govori Arno Dofen, direktor AFD-a za Zapadni Balkan, objašnjavajući u šta je od 2019, kad je AFD došao u Srbiju, uloženo 560 miliona evra, za šta se ove godine planira još 400 miliona i kakav je odnos sa Vladom Srbije, čije aktivnosti na „konvergenciji sa EU“ ova francuska institucija u potpunosti podržava.

Šta AFD zapravo radi na Zapadnom Balkanu?

Trenutno radimo u 150 zemalja, ali su Srbija i Zapadni Balkan nova oblast za nas. U poslednjih desetak godina susedne zemlje Evropske unije su postale novi fokus AFD-a. Imamo regionalnu kancelariju u Istanbulu, koja prati aktivnosti u regionu. Radimo i u Moldaviji, a nedavno smo dobili odobrenje da podržimo i Ukrajinu kao deo procesa rekonstrukcije.

U Srbiji smo usmereni na to da podržimo putanju vlade i približavanje EU. Podržavamo sve napore vlasti da strukturiraju i izgrade svoju sopstvenu putanju u održivom razvoju, usklađenu s ciljevima održivog razvoja i Pariskim dogovorom o klimi.

Pomenuli ste da je Zapadni Balkan od pre desetak godina nova tačka fokusa za AFD? Odakle dolazi taj novi fokus, geopolitika ili drugi razlozi?

U pitanju je kombinacija različitih razloga. Prvo, sigurno je u pitanju  i novi evropski zamah, ali takođe mislim da postoji spremnost francuske vlade od 2018. godine da resetuje svoju strategiju prema Zapadnom Balkanu.

Postojao je opšti osećaj da je proces EU integracije postao verovatno suviše tehnokratski, i postojala je potreba da se vrati politička vizija.

Kao što je nedavno pomenuo predsednik Makron, ovaj momentum na Zapadnom Balkanu zapravo promoviše „reunifikaciju” Evropske unije. Bitno je podsetiti da se sve zemlje ovog regiona  nalaze u okviru geografskog perimetra EU, zemlje Zapadnog Balkana su  okružene članicama Evropske unije.

U ovom kontekstu, AFD je dobio priliku da podrži Srbiju sa ciljem da pomognemo ubrzavanju ekološke tranzicije ka standardima EU.

I radeći na podršci ovog plana održive tranzicije, do sada ste plasirali oko jedne milijarde evra u region, od čega više od pola milijarde u Srbiju putem kredita i subvencija. U šta tačno ulažete i sa kim radite u Srbiji?

Do sada smo se sa srpskom vladom obavezali da finansiramo projekte vredne 560 miliona evra. Fokusiramo se na pet glavnih oblasti.

Energetski sektor je naš ključni sektor, koji predstavlja četvrtinu našeg porfolija.  Urbana mobilnost i transport još 25 odsto. Zaštita životne sredine je takođe ključna oblast naših delatnosti, posebno modernizacija odlaganja čvrstog otpada, navodnjavanje, zaštita od poplava, pogotovo u Vojvodini i u centralnoj Srbiji.

Ostatak sredstava se uglavnom odnosi na podršku javnih politika koje se tiču klimatskih promena i zelenih finansija, podržavajući ključne reforme u skladu sa pravnim tekovinama EU. Ove operacije se obično kofinansiraju sa drugim razvojnim partnerima kao što su Svetska banka, EBRD ili KfW.Takođe razmišljamo o saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije u cilju podrške malim i srednjim preduzećima koja promovišu Zelenu agendu i digitalizaciju privrede, sa posebnim fokusom na rodnu ravnopravnost.

Koliko su od svega toga krediti, a koliko subvencije?

Zajmovi i subvencije često idu zajedno. Subvencije služe da se pripreme projekti, recimo finansiranjem usluga konsultanata koji će pripremiti dizajn projekta ili tendersku dokumentaciju ako se radi o infrastrukturnim projektima, na primer. Subvencija takođe može da se koristi i tokom implementacije projekta radi podizanja kapaciteta kako bismo našim partnerima pomogli da dovedu dodatne eksperte ili da unaprede sopstvenu ekspertizu. Poslednji tip subvencija koje odobravamo može se koristiti za pripremu strateških planova, dodatnih investicija za sledeće faze. Dodatne obuke mogu biti organizovane za partnere i korisnike radi modernizacije. Primer je Razvojna banka Severne Makedonije i Investiciono-razvojni fond Crne Gore, s kojima radimo na dostizanju standarda međunarodnih razvojnih banaka, koje će moći da podrže izvoz ili sprovode strateške investicije u zemlji. Trenutno analiziramo mogućnost istog pristupa u Srbiji u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije.

Na globalnom nivou AFD radi i sa civilnim sektorom, ali u Srbiji ste uglavnom fokusirani na zajednički rad sa Vladom i lokalnim samoupravama.

Radimo i sa organizacijama civilnog društva i nevladinim organizacijama koje mogu da podnesu projekte za finansiranje od strane AFD-a. Ove lokalne inicijative mogu biti  razvijene i implementirane u zemlji ali obično imaju i  multiregionalni aspekt pa uglavnom pokrivaju i Srbiju.

Ovi projekti su vezani za klimatsko i ekološko pravo, za osnaživanje žena i podsticanje preduzetništva. Imamo i jedan projekat vezan za sport i obrazovanje, u kom se sport koristi kao alat za negovanje pomirenja i olakšavanje povezivanja mladih.

Od svih sredstava koja ste uložili na Zapadnom Balkanu, oko 60 odsto je u Srbiji?

Tako je.

Koje projekte planirate za ovu i sledeću godinu?

Imamo četiri projekta koja su uključena u državni budžet ove godine, sada čekamo formiranje nove vlade kako bi se projekti formalizovali. Sa EBRD pripremamo finansiranje  projekta za unapređenje sistema za upravljanje čvrstim otpadom u Srbiji na opštinskom nivou. Takođe pripremamo sa Svetskom bankom i sledeću fazu modernizacije železničke mreže. Prva faza je bila posvećena modernizaciji stanice Prokop i mreže unutar Beograda, a druga faza ima za cilj modernizaciju veza sa okolnim zemljama i unapređenje sistema održavanja.

Treći projekat se bavi navodnjavanjem i crpnim stanicama za poljoprivredu. Poslednji je podrška vladi u reformi životne sredine, kvaliteta vazduha i energije. Kvalitet vazduha je posebno zimi vrlo problematičan u Srbiji i ideja je da vidimo kako to možemo da popravimo kratkoročno, ali i kako dugoročno da primenimo energetsku tranziciju da bismo smanjili emisije.

I kolika je ukupna vrednost novih projekata?

Ukupna vrednost tih projekata je skoro 400 miliona evra.

Sada kad ste pomenuli investicije u kvalitet vazduha i reformisanje energetskog sektora, u Srbiji postoji utisak da Vlada nije toliko posvećena Zelenoj agendi. Zapravo, predsednik Srbije i drugi funkcioneri su često vrlo kritični prema Zelenoj agendi, a vaša organizacija je fundamentalno posvećena zelenim projektima. Kako to izgleda iza zavese? Da li je vlada zapravo otvorenija za Zelenu agendu nego što pokazuje u javnosti?

Na našem nivou, naša podrška se fokusira da promenimo živote ljudi na dnevnoj bazi i poboljšamo kvalitet života. Kad imate vodu niskog kvaliteta i kada otpad nije pravilno odložen zato što se ne tretira i ne sortira, vi želite da se to unapredi i tu treba da usmerimo naše finansiranje i rezultate.

Istakao bih i projekat LIID u vezi sa gradskom infrastrukturom u 145 lokalnih samouprava, kofinansiran sa Svetskom bankom. LIID cilja ključne izazove kao što su bezbednost na putevima, klimatska ranjivost, socijalne jednakosti, usklađivanje sa ciljevima Srbije za dekarbonizaciju i poboljšanje kvaliteta života u gradovima.

Lokalni projekti su možda politički lakše svarljivi. Mada, i po pitanju tretmana čvrstog otpada je učinjen napredak. Ali, koliko je reforma energetskog sektora teža s obzirom da Srbija dobija 70 odsto struje iz uglja koji se sagoreva u termoelektranama koje su najveći zagađivači u Evropi?

Mislim da je to jedan od najvećih izazova kojima vlada mora da se pozabavi. To je vrlo složena jednačina jer kada imate ugalj na svojoj zemlji, deluje vrlo jednostavno da izvučete korist od toga, jer prvo, to je pitanje energetskog suvereniteta, a drugo, to je pitanje ekonomske vrednosti pošto je mnogo jednostavnije da kopate ugalj nego da uvozite struju. Ali to je sada i pitanje političke vizije i meni se čini da postoji kolektivna spremnost da se ide napred. Pitanje je kojom brzinom i šta je društveno prihvatljivo.

Kada imate ugalj na svojoj zemlji, deluje vrlo jednostavno da izvučete korist od toga, jer prvo, to je pitanje energetskog suvereniteta, a drugo, to je pitanje ekonomske vrednosti. Ali to je sada i pitanje političke vizije i meni se čini da postoji kolektivna spremnost da se ide napred

Izgleda da postoji i nastojanje vlade da se poveća udeo obnovljive energije, posebno privatnim investicijama.

Mi možemo da podržimo različite aspekte ove tranzicije: ulaganje u obnovljive izvore energije ali i jačanje mreže koja bi apsorbovala te dodatne i povremene izvore energije. To je dug put ali spremnost definitivno postoji, kako sa naše strane tako i sa strane Vlade.

Na početku ovog razgovora ste pomenuli izjavu predsednika Makrona da treba da se integriše ceo Zapadni Balkan u EU. Ali, u EU postoji zamor od proširenja. Kako onda gledate na šanse Srbije i drugih zemalja regiona da se zapravo priključe Evropskoj uniji u doglednoj budućnosti? Ljudima u Srbiji deluje da se naše učlanjenje u EU neće dogoditi u narednoj deceniji bez obzira na tehnički napredak koji možda budemo ostvarili.

Ostaviću Evropskoj uniji da to proceni. Mišljenja sam da postoje dve dimenzije koje su se možda promenile u odnosu na prošlu deceniju. Prvo je osećanje da EU treba da na sebe gleda ne samo kao na globalnu ekonomiju već više kao na entitet.

Zapadni Balkan, koji je geografski unutar EU je za mene deo evropske istorije. Ukrajinski konflikt je možda podigao svest o važnosti proaktivnosti u tom pogledu i to je promenilo  momentum ove integracije. Uostalom, u određenim evropskim istraživačkim centrima razvio se pristup da bi možda trebalo da promenimo to kako gledamo na integraciju. Ne kao na događaj koji se odigra u jednom danu, već više kao na progresiju, postepenu integraciju, pokazivanje da jedna zemlja može da ostvari korist od EU u nekim segmentima, a da istovremeno i dalje radi na nekim drugim. To je nešto o čemu se trenutno razmišlja.