Priče i analize Vesti iz zemlje

15.05.2024. 12:45

CAPITAL.ba, Nova ekonomija

Autor: Bojana Ninković, Filip Rudić

Republika Srpska od Srbije dobila skoro 96 miliona evra, brojni projekti ostali nerealizovani

Predsednik RS/ Borislav Zdrinja

Iz Srbije je do sada, u okviru mehanizma specijalnih i paralelnih veza, u Republiku Srpsku stiglo 95,9 miliona evra za finansiranje brojnih projekata. Ipak, mnogi od njih još uvek nisu ni izbliza okončani, sredstva za neke su preusmeravana, a bilo je optužbi i za nenamensko trošenje novca.

Donacijama iz Srbije najviše je finansirana ili sufinansirana izgradnja i adaptacija škola, vrtića, zdravstvenih ustanova, sportskih dvorana, lokalnih puteva i vodovodne i kanalizacione infrastrukture.

„Donacije su namenjene za podršku realizaciji kapitalnih projekata, podršku budžetima, saniranje posledica izazvanih pandemijom virusa korona“, istakli su za CAPITAL u Ministarstvu finansija Republike Srpske.

Sanitetska vozila iz donacija, funkcionerska iz budžeta

Međutim, pored tih velikih projekata nabavka sanitetskih vozila za brojne lokalne zajednice finansirana je upravo iz donacija Srbije, dok za luksuzna vozila funkcionera novca u budžetu nije falilo.

Takođe, Srbija je donirala sredstva i za budžete pojedinih lokalnih zajednica.

U proteklih pet godina, Srbija je donirala čak 16 sanitetskih vozila za lokalne zajednice u Republici Srpskoj, a cena jednog takvog vozila je oko 50.000 evra.

To ne bi bilo ništa čudno, da se vozila funkcionera ne nabavljaju direktno iz budžeta Republike Srpske i lokalnih zajednica, dok se za sanitetska, koja su preko potrebna za prevoz najugroženijih pacijenata, čekaju donacije.

O kakvom paradoksu se radi najbolje se vidi iz primera da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik za luksuzni mercedes prošle godine izdvojio skoro 159.000 evra, za šta bi, prema ovoj računici, mogla da se kupe čak tri sanitetska vozila.

Samo u prvih pet meseci 2023. godine, zvaničnici u Republici Srpskoj i BiH za luksuzna vozila su potrošili čak 5,1 milion evra, a za taj novac moglo je da se kupi više od 100 sanitetskih vozila.

Damjan Ožegović iz organizacije “Transparency international BiH” istakao je da je neodgovornost javnih funkcionera najvidljivija kada je u pitanju njihov lični luksuz o javnom trošku, dok za potrebe građana i to najugroženijih kategorija nemaju sluha.

“Najugroženiji su ostavljeni po strani, i tek od strane namenskih donacija se ulaže u njihove potrebe, najčešće manipulišući čak i tim postupcima i ubirući političke zasluge“, izjavio je Ožegović.

Srbija podržavala lokalne budžete

Dok za budžet predsednika Republike Srpske Milorada Dodika novca ne fali, te mu je i ove godine obezbeđeno 28,5 miliona evra, budžeti pojedinih lokalnih zajednica su bili prinuđeni da „kao ozebli sunce“ čekaju donacije iz Srbije.

Najsvežiji takav primer je svakako opština Bileća, kojoj je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je tamo nedavno bio u poseti, obećao pomoć od milion maraka (oko 510.000 evra).

Naime, Bileća nije u stanju da redovno plaća milionski dug za obveznice, zbog čega je bila pokrenuta prinudna naplata.

Opšte je poznato da ova opština godinama muči muku sa finansijama, a milion maraka koji će dobiti od Srbije iskoristiće da izmire poreski dug i zaostale plate. Kada su u pitanju donacije lokalnim budžetima Srbija je ranije donirala oko 1,8 miliona evra budžetu Kozarske Dubice, oko 1,5 miliona Kostajnici, kao i 1,4 miliona evra Nevesinju.

U Srbiji nisu javno dostupni podaci o donacijama Republici Srpskoj i lokalnim samoupravama u BiH.

Iz Ministarstva finansija, kao i iz Ministarstva saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, za Novu ekonomiju su rekli da projekti nisu realizovani preko njih.

Iz generalnog sekretarijata Vlade Srbije do dana objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili ni na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja.

Rusko-srpski hram ni nakon šest godina nije završen

Srbija je sufinansirala i izgradnju rusko-srpskog hrama u Banjaluci sa 2,5 miliona evra. Kada je položen kamen temeljac, dan uoči lokalnih izbora 2018. godine, rečeno je da će ovaj hram biti završen za 18 meseci. Ipak, ni nakon šest godina radovi još nisu blizu kraja.

Ovaj hram se nalazi na površini od 6.500 kvadratnih metara. Pored toga, planirana je i izgradnja rusko-srpskog kulturnog centra u kojem će se, kako je najavljeno, izučavati ruski jezik i drugi sadržaji.

Za milion i po maraka betonska konstrukcija

Srbija je za studentsko-đački dom „Srbija“ u Vlasenici, čija je izgradnja započela 2018. godine „iskeširala“ čak 765.000 evra u okviru projekta „Srbija Srpskoj“, ali se za šest godina nije odmaklo dalje od betonske konstrukcije.

Ovo je samo jedan u nizu grandioznih projekata u Srpskoj, za koji je položen kamen temeljac i započeta gruba gradnja od koje se nije mnogo odmaklo i na koji se nakon par godina zaboravilo, kao i na to gde je potrošen novac.

Optužbe za nenamensko trošenje novca

Kozarska Dubica dobila je, prema podacima Ministarstva finansija RS, u poslednjih pet godina oko dva miliona evra iz Srbije.

Donacije ovoj opštini obeležile su optužbe za nenamensko trošenje novca.

Naime, Ministarstvo finansija RS optužilo je ranije ovu lokalnu zajednicu da od njih, kao krajnjeg korisnika, nisu dobili na uvid projektnu dokumentaciju, upozoravajući da svi projekti za koje su namenjena sredstva donacije treba da budu dostavljeni Ministarstvu kako bi se pratila njihova realizacija.

Ministarstvo je tada tvrdilo da im nije dostavljen nijedan projekat, a da Kozarska Dubica troši sredstva, te su zatražili da im se novac vrati.

Opština je nakon toga dostavila projektnu dokumentaciju Ministarstvu, a do dana današnjeg ostalo je nepoznato da li je ovo bio samo način političkog obračunavanja, s obzirom na to da su u tom periodu bila aktuelna politička previranja u SNSD-u u Kozarskoj Dubici.

Preusmeravan novac za modrički kulturni centar

Načelnik opštine Modriča Jovica Radulović obavestio je početkom prošle godine predsednika Srbije Vučića da je veći deo novca koji je Vlada Srbije donirala za obnovu Srpskog kulturnog centra u tom mestu „preusmeren u druge svrhe“.

Radulović je tada rekao da je Vlada Srbije pre četiri godine odlučila da donacijom od 200.000 evra pomogne obnovu Srpskog kulturnog centra u Modriči, ali je opština Modriča od tog novca dobila samo 30.000 evra, dok je ostatak Vlada Republike Srpske preusmerila za druge namene.

On je istakao i da je odbio da potpiše aneks ugovora kojim im se smanjuju donatorska sredstva, te se obratio donatoru, odnosno Srbiji.

Radulović je u izjavi za CAPITAL rekao da je Modriča ostala jedina opština u kojoj nije realizovan projekat od donacija Srbije jer je Vlada Republike Srpske preusmerila novac u druge svrhe, odnosno „Vodama Srpske“.

„Prvobitno nam nisu sredstva odobravali nikako, ali nakon mojih pritisaka rešeno je da se ide u dve faze sa izgradnjom Srpskog kulturnog centra u Modriči. Bili smo prinuđeni da idemo u dve faze jer nismo bili sigurni da li će nam prebaciti sredstva, jer ako izaberemo izvođača i potpišemo ugovor, a oni nam ne prebace sredstva onda smo u problemu“, pojasnio je Radulović.

Kako kaže, prva faza radova sastojala se od sitnih rekonstrukcija, elektroinstalacija koje su koštale oko 30.000 evra, a Ministarstvo finansija RS je novac uplatilo izvođaču direktno.

„Kada sam raspisao drugu fazu dobili smo obaveštenje da se sredstva preusmeravaju, jer navodno nisu utrošena. Ja sam nakon toga pisao predsedniku Vučiću, ali je to bilo neposredno pre tragedije u ‘Ribnikaru’, tako da je to sve ostalo nerešeno“, kazao je Radulović.

Još 357.000 evra za vodovodnu mrežu u Vukosavlju

Srbija je za kanalizacionu mrežu u Vukosavlju donirala 418.000 evra, a ukupno je u izgradnju kanalizacione mreže i vodovoda na području ove lokalne zajednice do sada utrošeno oko tri miliona evra.

Ipak, nedavno je objavljeno da će im biti potrebno još 700.000 KM, odnosno oko 357.000 evra, koliko planiraju da se zaduže kod Evropske investicione banke.

Pored nabrojanih projekata, Srbija je dala i oko 970.000 evra za rekonstrukciju objekata u Studentskom centru „Nikola Tesla“ u Banjaluci, kao i oko 750.000 evra za finansiranje izgradnje tronamenskog objekta u MZ Petrićevac u Banjaluci.

U Višegradu je Srbija sa oko 500.000 evra finansirala završetak radova na objektu „Vilina Vlas“, dok je za izgradnju vrtića u Gradišci izdvojila gotovo 500.000 evra.

HE „Buk Bijela“ i aerodrom u Trebinju tapkaju u mestu

Pored brojnih donacija, Srbija sa Republikom Srpskom pokušava da realizuje i dva velika projekta – HE „Buk Bijela“ i aerodrom u Trebinju.

Hidroelektrana „Buk Bijela“ je zajednički projekat „Elektroprivrede Republike Srpske“ i „Elektroprivrede Srbije“ vredan 250 miliona evra.

Kamen temeljac za „Buk Bijelu“ položili su u maju 2021. godine premijeri Srpske i Srbije Radovan Višković i Ana Brnabić.

“Suština je bila – da se slikamo. Dajte da što pre to uradimo i onda ćemo da radimo, iako su već tada postojale naznake da će biti problema sa izgradnjom Buk Bijela. I ništa se nije desilo nakon svega toga”, kaže za Novu ekonomiju Zorana Mihajlović, koja je u to vreme bila ministarka energetike u Vladi Srbije.

Ona smatra da ceo projekat Gornja Drina ima potencijal, ali da je zaustavljen iz političkih razloga.

Odmah nakon polaganja kamena temeljca krenuli su sporovi koji i danas koče ovaj projekat.

Naime, poslanici iz Federacije BiH podneli su apelaciju Ustavnom sudu BiH uz obrazloženje da je ovo međudržavni projekat i da je sporno što koncesiju dodeljuje Republika Srpska, a ne institucije BiH.

Nakon što je utvrdio da postoje pravne dileme, Ustavni sud je naložio Komisiji za koncesije BiH da u roku od tri meseca reši spor, međutim, to pitanje ni danas nije rešeno.

Pored toga problem je i spor koji se vodi pred UNESCO oko potencijalnog narušavanja zaštićenog područja Durmitora, koji je pokrenula Crna Gora.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić kazao je za CAPITAL da Republika Srspka sa Srbijom u svim oblastima ima izvanrednu saradnju i da se na projektu „Buk Bijela“ intenzivno radi.

„Nedavno je na sastanku sa zvaničnicima iz Srbije trajno potvrđena saradnja u oblasti energetike i mi ćemo i dalje nastaviti da investiramo u projekat ‘Buk Bijela’ u koji je do sada uloženo oko 40 miliona evra“, rekao je Đokić, te dodao da su kada je u pitanju taj projekat pri samom kraju pripremni radovi koji su koštali nešto više od 12 miliona evra.

Naveo je da je, kada je u pitanju „Buk Bijela“, u toku evaluacija ponuda koje su prikupljenje, te je neophodno odlučiti ko od ponuđača će biti izabran.

„Naravno da je potrebno obezbediti finansijska sredstva i potrebno je da se Crna Gora konačno izjasni da li ‘Buk Bijela’ može da ugrozi Nacionalni park Durmitor“, pojasnio je Đokić.

U Ministarstvu energetike Srbije su govoreći o projektu „Buk Bijela“ kazali da je u toku tehnički pregled izvedenih radova u cilju utvrđivanja i otklanjanja eventualnih nedostataka.

Među narednim zadacima su „okončanje procedure za izbor najpovoljnije ponude i ugovaranje i izvođenje glavnih radova, inoviranje tehničke dokumentacije“, istakli su u Ministarstvu.

Naglašavaju da odustajanje od „Buk Bijele“ nije trenutna opcija, te da se zbog toga održavaju međusobni susreti političkih rukovodstava Republike Srbije, Republike Srpske, Federacije BiH i Crne Gore i vode pregovori sa relevantnim međunarodnim institucijama.

„Rade se dodatna ispitivanja, studije i merenja radi dobijanja potvrde poštovanja svih standarda koje je neophodno ispuniti kada se grade ovako složeni objekti“, naglasili su u Ministarstvu.

Jedan od projekata koji se godinama najavljuje, a još nije ni počeo je i aerodrom u Trebinju.

Iako je ovaj projekat najavljen, pre više od pet godina, na lokaciji u Zupcima se umesto aerodromske piste i aviona i dalje nalazi samo beskrajna livada.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2021. godine najavljivao da će izgradnja samog aerodroma koštati 70 miliona evra, dok će u infrastrukturno opremanje biti uloženo još 35 miliona evra.

Odgovornost za izgradnju i upravljanje ovim aerodromom ima preduzeće “Aerodrom Trebinje”, čiji je osnivač firma “Aerodromi Srbije”, sa sedištem u Nišu.

Iz “Aerodroma Srbije” nisu odgovorili na pitanja Nove ekonomije u vezi sa trebinjskim aerodromom, uključujući koliko je novca do sada uloženo u ovaj projekat.

Danijel Dašić, aktivista i bivši direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Srbije, kaže da Aerodromi Srbije “nemaju nijedan ozbiljan strateški dokument o razvoju malih aerodroma”.

Podseća da je otvaranje aerodorma u Trebinju prvi put najavljeno još 2020. godine i ocenjuje da se radilo o predizbornim obećanjima.

“Mislim da je to možda još jedna ‘leteća mašina za pranje novca’ koja će uspešno da omogući transfer kapitala iz budžeta i Republike Srpske i Republike Srbije u neke druge, privatne budžete”, rekao je Dašić.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.