Sedam najsurovijih zatvora na svetu

Mnogi zatvori na planeti imaju dugu i brutalnu istoriju, ali postoje i oni u kojima nepočinstva prevazilaze sve granice zdravog razuma i ljudskosti. Ovo je top lista najgorih mesta u kojima niko ne bi poželeo da se nađe.

„Đavolje ostrvo“, Francuska Gvajana (1852-1953)

U periodu od 19. i 20. veka Francuska Gvajana je bila izolovano i nesrećno mesto naseljeno različitim kolonijama zatvorenika. Beg je bio gotovo nemoguć osim čamcem, i od desetina hiljada zatvorenika koji su tamo provodili zatvorske dane tek nekoliko stotina njih su preživeli i dočekali dan kada će ispričati užase koje su tamo prošli.

Francuzi su pokušali da kolonizuju Francusku Gvajanu još 1763. godine, ali je pokušaj propao. Od 12.000 kolonista koje su poslali, 75 odsto njih umrlo je u prvoj godini dolaska. Godine 1852. Napoleon III je za mesto smislio novu namenu, osnovao je nekoliko zatvoreničkih radnih kampova za francuske prestupnike i kriminalce.

Mali komad kopna nedaleko od današnjeg Kajena postao je Đavolje ostrvo, koje je uskoro postalo simbol za brutalnost i pravi „pakao na zemlji“. Tropske bolesti desetkovale su zatvorenike. Pobune i međusobna ubistva dokrajčili su one koji su nekim čudom preživeli zaraze. Upravo zatvorenici ovog mesta su mu i dali nadimak „giljotina na suvom“ zbog velike stope smrtnosti od gladi, bolesti i uslova života.

Najveći broj zatvorenika bio je zadužen za seču tropskog drveća i izgradnju puteva. Ako ne bi ispunili dnevnu kvotu, ne bi dobili hranu. Oni koji bi umrli nisu bili pokopavani, već su jednostavno bacani u more.

Od nekoliko zloglasnih zatvora starog sveta, ovaj svakako spada u najgore. Vlada je vrlo malo pažnje u to vreme posvećivala održavanju ove tamnice, pa je tako bolest bila stalni gospodar zatvoreničkih ćelija.

Doktori su odbijali da ulaze unutra i pomažu zatvorenicima, što samo potvrđuje koliko su neljudski uslovi vladali u zatvoru. Smrtonosna epidemija je svakodnevno odnosila brojne živote, a zatvorenici su pored bolesti bili izgladneli i vezani lancima, te doslovno ostavljeni da umru. Stražari su bili među najbrutalnijima, pa postoji i legenda o takozvanom „Crnom psu“, koji je predstavljao strah i trepet i bio najveća noćna mora namučenih zarobljenika.

Koncentracioni logor 22, Herjong, Severna Koreja, (1965-2012)

Ukoliko nešto zgrešite u zatvor ne idete samo vi, već i svi najbliži članovi vaše porodice. Ovaj zatvor je bio organizovan kao radna kolonija, a svako je dobijao 170 grama kukuruza dva puta dnevno. Zatvorenici su stalno fizički zlostavljani ukoliko nisu izvršavali sve zadatke, a čak trećina njih je imala neku deformaciju od svakodnevnog premlaćivanja. Procenjuje se da je oko 2.000 njih umrlo od neuhranjenosti, a broj pogubljenih je i dalje nepoznat.

Osim premlaćivnja, postojale su i druge metode mučenja. Zatvorenici su morali da stoje na vrhovima prstiju u velikom rezervoaru punom vode ili su jednostavno bacani u samice pune buva i prljavštine, gde danima, nekad i mesecima ne bi ugledali svetlost dana.

Najokrutnije od svega je bilo testiranje hemijskog oružja na zatvorenicima, kao i nekih neisprobanih lekova i medicinskih tretmana.

Tulijanum, zatvor iz doba Rimskog carstva

Ovaj zatvor se nalazi 12 metara ispod površine zemlje, a tama i smrad ga čine odvratnim i zastrašujućim. Ovaj zatvor je bio namenjen svim kriminalcima, uključujući i vladare koji su zatvarani, a u njemu su se našli i ratni zarobljenici. Danas je ovaj prostor pretvoren u muzej.

Istoričari tvrde kako su na ovom mestu zverski mučeni i ubijani zatvorenici dok su ostali to morali da gledaju.

Tuol Sleng, Kambodža (1975-1979)

Oko 20.000 ljudi je prošlo kroz ovaj ozloglašeni zatvor, a njihov život tamo značio je samo jedno – mučenje od jutra do sutra.

Zatvorenici su samo jednom dnevno imali obrok, koji je uključivao kašiku kaše ili supe od nekog lišća koje se nije ni koristilo za ishranu.

Kožne bolesti su najviše harale ovim tamnicama. Zatvorenici nisu smeli da govore, osim ako im je bilo naređeno da odgovore na postavljeno pitanje.

Stražari su ih svakodnevno terali da jedu vlastite fekalije, a na njima su koristili i elektrošokove, gušili ih kesama i silovali. 

Zatvor „Crni delfin“, Rusija

Ko je ušao u ovaj zatvor više nikada nije imao čak ni priliku da izađe iz njega. Zatvorenicima su vezivane oči, kako ne bi videli put koji vodi do zgrade zatvora. Svi su bili izolovani i najveći deo vremena su provodili sa lisicama na rukama. Bilo im je dozvoljeno vežbanje od 90 minuta svaki dan u metalnom kavezu.

Od trenutka kad ih probude, do onog trena kad im narede da spavaju, zatvorenici nisu mirovali. Nisu smeli da sede, a kamoli da leže. Svako od njih imao je neku celodnevnu obavezu. O ovom zatvoru kruže samo glasine o brojnim zlostavljanjima, ali zbog njegove tajnovitosti nikada nisu potvrđene.

Tadmor, Sirija (1930-2015)

Ovaj zatvor je oličenje mučenja i ponižavanja i poznat je po tome što je pogubio preko 1.000 svojih zatvorenika. U njemu su se držali politički zatvorenici, zajedno sa običnim sitnim kriminalcima.

Zatvor je bio otvoren više od 80 godina, a uslovi u njemu su bili krajnje okrutni. Zatvorenici su smeli da gledaju samo u pod, a zlostavljanje je bilo svakodnevna rutina. Lomljenje prstiju, ruku i vađenje očiju bila su česta zverstva u Tadmoru.

Karandiru, Sao Paolo, Brazil (1956-2002)

Kao što u Americi svi znaju za Alkatraz, tako u Brazilu svi znaju za Karandiru. U jednom trenutku ovaj zloglasni zatvor je imao neverovatnih 8.000 zatvorenika čime je postao najmasovniji u Južnoj Americi. U zatvoru su često vladale epidemije raznih bolesti, a najviše je bio rasprostranjen AIDS.