Šest dobitnika Nobelove nagrade koji su odbili da je prime

Ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost Bob Dilan i dalje je bez komentara, a većina medija prenosi da je to siguran znak da će odbiti nagradu. Ukoliko se to desi, on će biti sedma osoba u istoriji koja je odbila ovu prestižnu nagradu.

Važno je reći da su samo dve osobe od pomenutih šest, odbili Nobelovu „svojom voljom“, odnosno bez pritiska političkih ili društvenih struktura.

1. Žan Pol Sartr

Filozof je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio. Kako se navodi u njegovom zvaničnom objašnjenju koje je dostavio Nobelovom komitetu, on je rekao da ne želi da bude institucionalizovan kao pisac.

„Nije isto ako se potpišem kao Žan Pol Sartr ili kao Žan Pol Sartr, dobitnik Nobelove nagrade. Pisac mora da odoli da bude pretvoren u instituciju, čak i kada se tako nešto dešava na počasan način“, naveo je Sartr.

2. Le Duk To

Vijetnamski revolucionar i političar, odbio je Nobelovu nagradu za mir koju je dobio 1973. godine, zbog učestvovanja u mirovnoj konferenciji u Parizu. U tom gradu je 24. januara iste godine zaključen mir, čime su okončani sukobi na jugoistoku Azije, najteži i najkrvaviji posle okončanja Drugog svetskog rata.

Kako je rekao, i posle potpisanog sporazuma nasilje se nastavilo, tako da ono nije doprinelo prekidu rata u južnom Vijetnamu.

„U ovakvim uslovima nije moguće da prihvatim Nobelovu nagradu za mir. Kada se budu u potpunosti poštovali uslovi primirja, i pravi mir bude zavladao južnim Vijetnamom, biću u mogućnosti da prihvatim nagradu“, naveo je Le Duk To.

Preostala četiri dobitnika Nobelove nagade su odbili priznanje zato što su bili primorani da to urade na neki način.

3. Boris Leonidovič Pasternak

Ruski pisac odbio je 1958. godine Nobelovu nagradu za književnost. Njegov roman „Doktor Živago“ poneo se prema Sovjetskom socijalizmu i Crvenoj revoluciji na prilično „liberalan“ način, i stoga je bio i zabranjen u SSSR. Mnogo godina kasnije, obelodanjeno je da je CIA vodila tajnu promociju knjige unutar Sovjetskog saveza.

Pasternak je dobio nagradu za knjigu po kojoj je snimljen i popularan film, ali ju je odbio zbog straha od Sovjetskog režima.

4. Gerhard Domag

Nemački patolog i bakterolog dobio je Nobelovu nagradu iz medicine 1939, koju je odbio ali ne svojom voljom. Nagradu je dobio pošto je zahvaljujući njegovom radu stvoren prvi komercijalni antibiotik.

Posle vesti da je dobitnik Nobelove nagrade, nemačka policija Gestapo ga je uhapsila i privela na saslušanje. Pušten je, ali je nakon toga objavio da neće prihvatiti nagradu koju je dobio od Nobelovog komiteta.

5. Ričard Kun

Dobitnik Nobelove nagrade za hemiju bio je prinuđen 1938. godine da odbije priznanje od strane nacističkog režima. Iako deluje kao sličan slučaj kao kod Domaga, daleko je komplikovaniji.

Kun je bio poznat pripadnik Nacističke partije i vatreni zagovornik antisemitizma. Pored toga, zahvaljujući njegovim istraživanjima, proizveden je otrov soman, koji je korišćen kao hemijsko oružje. Iako je Nobelovu nagradu dobio zbog istraživanja vitamina, naučna javnost je ujedinjena u oceni da nije zaslužan da dobije priznanje i da bude ikakav „uzor“ u nauci.

6. Adolf Butenant

Još jedan naučnik koji je zbog nacističnog režima odbio Nobelovu nagradu za medicinu. Priznanje je dobio 1939, zbog svog pionirskog rada o polnim hormonima. Uspeo je da izdvoji jedinjenje estron. U skladu sa politikom nacističkog režima, odbio je nagradu, ali ju je posle ipak prihvatio 1949.

Bio je član Nacističke partije, i navodi se da je učestvovao u projektima koji su bili povezani sa vojnim aktivnostima Nemačke. Ipak, za razliku od Kuna, nikada aktivno nije propagirao nacizam.