Srbija u vrhu evropskih zemalja po broju poginulih u udesima: Od početka godine u saobraćaju stradalo skoro 400 ljudi

Muškarac iz Bosne i Hercegovine (24) izazvao je 26. oktobra u Beogradu tešku saobraćajnu nesreću, u kojoj je poginulo dvoje odraslih i jedno dete. Ovakve vesti, o teškim udesima, sa poginulima i teško povrđenima, u Srbiji nisu retke. Zapravo, kada se radi o bezbednosti na putevima, u poređenju sa Evropskom unijom – Srbija tu stoji veoma loše.

Nešto posle ponoći, 26. oktobra, na Novom Beogradu dogodila se teška saobraćajna nesreća. Na raskrsnici Ulice Omladinskih brigada i Bulevara heroja s Košara, vozač automobila marke Audi A4, kako će se kasnije utvrdili pod uticajem psihoaktivne supstance (marihuane) i u stanju teške alkoholisanosti (1,76 promila) udario je u drugi automobil. Vozač nije stao na crveno svetlo na semaforu, a vozio je brzinom od 132 kilometara na čas, iako je ograničenje 50.

U drugom automobilu nalazili su se žena, muškarac i njihovo maloletno dete. Svo troje su poginuli.

Teške telesne povrede zadobio je i putnik iz vozila kojim je upravljao mladić koji je i izazvao udes.

Takođe, u četvrtak, 29. oktobra, oko 03.30 časova, na auto-putu Beograd – Novi Sad dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je jedno dete poginulo, kada je kombi, koji je prevozio decu, posle naplatne rampe sleteo sa puta, probio ogradu i upao u kanal.

Ove saobraćajne nesreće zapravo su samo još jedan pokazatelj zaista loše statistike kada je reč o bezbednosti u saobraćaju. Kako je nakon pogibije tročlane porodice na Novom Beogradu saopšteno iz Agencije za bezbednost saobraćaja, od početka ove godine, na putevima u Srbiji poginulo je 390 osoba, dok je povređenih u udesima bilo čak 15.320.

I prošle godina, brojke su bile crne. Kako je početkom godine saopšteno iz Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2014. su se na putevima u Srbiji dogodile 31.922 saobraćajne nesreće.

Preciznije, to su podaci za period od 1. januara do 29. decembra 2024. godine. U ovim udesima, poginula je 501 osoba, dok je povređeno bilo 18.807 osoba.

Preliminarni podaci Evropske komisije (EK) za 2024. neznatno se razlikuju. Prema tim podacima, u Srbiji je u 2024. godini poginulo ukupno 514 osoba, što bi bilo 78 osoba na milion stanovnika.

U odnosu na 2023, pokazuju podaci EK, u Srbiji je prošle godine, posmatrajući apsolutne brojeve, poginulih u udesima je bilo dva odsto više.

Na dnu Evrope po bezbednosti

U 2024. godini, 19.940 je poginulo u saobraćajnim nesrećama širom Evropske unije (EU), pokazuju podaci koje je EK nedavno objavila. To predstavlja smanjenje od 2 odsto u poređenju sa 2023. godinom.

Kada se posmatra broj poginulih na milion stanovnika, evropski prosek je 45 – daleko manje od 78 poginulih u srpskoj statistici. Zapravo, pored Srbije, situacija je podjednako loša u Rumuniji, gde je takođe 78 poginulih na milion stanovnika. Pri dnu lestvice bezbednosti saobraćaja je i Bugarska – sa 74 poginulih.

S druge strane, najmanja stopa poginulih u saobraćajnim nesrećama je u Norveškoj – 16 na miliona stanovnika. Slede Švedska (20) i Malta (21).

U pojedinim državama EU takođe je došlo do poboljšanja na ovom polju. Konkretno, Luksemburg je broj poginulih za godinu dana smanjio za 31 odsto, mada treba imati u vidu da je broj saobraćajnih nesreća u ovoj državi svakako mali – ukupno 18, odnosno 27 na milion stanovnika. Broj poginulih smanjile su i Litvanija (22 odsto) i Austrija (13), ali su one svakako imale manji broj poginulih u udesima od evropskog proseka.

Kako do bolje statistike?

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost u saobraćaju podseća da je, ne tako davno, 2023. godine, Vlada usvojila Strategiju bezbednosti saobraćaja i Akcioni plan za njeno sprovođenje, u čijoj je izradi učestvovao veliki broj stručnjaka.

“Taj Akcioni plan sadrži 248 mera, koje za cilj imaju da se do 2030. prepolovi broj poginulih u saobraćajnim nesrećama, te da Srbija bude u 10 najbezbednijih država u Evropi. Međutim, broj poginulih se povećava, a to je tako jer se ove mere ne primenjuju, a i one koje su se primenile, ili nisu u potpunosti, ili nisu u odgovarajućem roku”, kaže Okanović za Novu ekonomiju.

On naglašava da nijedan udes nije slučajnost, te da svaki može da se objasni.

“Tri faktora koja utiču na udes su nebezbedan put, nebezbedno vozilo ili nebezbedno ponašanje učesnika u saobraćaju. Samim tim, udesi i smrtni ishodi u njima se smanjuju tako što utičete na te segmente – vozila treba da budu bezbednija, isto kao i putevi, recimo sa boljim kolovozima, signalizacijom ili ogradom, ali mora da se radi na rešavanju nebezbednog ponašanja učesnika u saobraćaju, što je kod nas najproblematičnije. Treba, naravno, obrazovati stanovništvo, a tu su i represivne mere (kontrole i kazne), koje služe kada ta edukacija nije dovoljna. Međutim, kada do udesa i dođe, o tome da su potrebne kazne najglasnije govore oni koji nisu odradili svoj deo posla, odnosno nisu primenili mere iz Akcionog plana”, priča Okanović.

Sagovornik Nove ekonomije ističe da smo zbog tog nedelovanja institucija u 2024. imali porast poginulih po glavi stanovnika u odnosu na 2023.

“To je bilo i više nego 2014. Za tih deset godina je toliko toga moglo da se uradi. Tada su gore od nas bile Poljska, Litvanija i Letonija, ali su one drastično popravile svoju statistiku i smanjili udese sa smrtnim ishodom. Sada smo mi najgori, a tek nešto bolje od nas su Rumunija i Bugarska”, zaključuje Okanović.

Vozila gradskog prevoza u udesima

Sve su češće vesti da su u saobraćajnim nesrećama učestvovala i vozila Gradskoj saobraćajnog preduzeća (GSP). Ove godine, jedna osoba je i poginula nakon što ju je udario gradski autobus.

Ivan Banković, saobraćajni inženjer i predsednik Sindikata GSP „Centar”, kaže za Novu ekonomiju da su se od početka godine, pa do kraja septembra, dogodile 952 nesreće u kojima je učestvovalo vozilo GSP-a. Od toga, u 259 slučajeva, kriv je bio vozač, a u svim ostalim slučajevima neki drugi učesnik u saobraćaju.

“Kada kažemo da je krivica vozača, to znači da on, primera radi, kreće na uslovno zeleno, ne koči na vreme i slično, ne znači nužno da uvek vozi prebrzo. Najskloniji udesima su, očekivano, vozači sa najmanje staža, manje od pet godina vozačkog iskustva, pa oni sa pet do 10 godina. Manje udesa ima kada vozač ima između 10 i 20 godina staža, a najmanje kada vozači voze po 20 ili 30 godina, odnosno kada su najiskusniji”, zaključuje Banković.

Šapić najavio ukidanje skretanja ulevo

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić izjavio je nakon nesreće na Novom Beograd da će, gde god je to moguće, biti ukinuto skretanje ulevo na raskrsnicama u Beogradu, ističući da će to saobraćaj učiniti “bezbednijim i protočnijim”. On je rekao kako smatra da bi ishod saobraćajne nesreće na Novom Beogradu bio drugačiji da je na toj raskrnici bio kružni tok i da nije bilo moguće skretanja ulevo.

“Pokušavamo da uradimo ono što je tendencija u čitavom svetu, po pitanju skretanja levo. Da nije bilo tog skretanja ulevo u Ulici heroja sa Košara, verovatno bi to troje ljudi danas bilo živo“, kazao je Šapić.

Ukazao je da postoje raskrsnice gde se ne može ukinuti skretanje ulevo, ali da će biti ukinuto gde god je moguće.

„Da je tu bio kružni tok, taj vozač ne bi mogao da vozi 150 na sat“, rekao je Šapić.

Koliko Srbiju košta jedna saobraćajna nesreća?