Subvencionisana kineska roba preti tržištu Evrope, ali ne i Srbije

Ministri finansija G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD) planiraju da preduzmu dodatne mere protiv, kako su naveli, subvencionisanih jeftinih proizvodima iz Kine, koji preplavljuju zapadna tržišta. Ove zemlje su zabrinute da bi subvencije koje zvanični Peking odobrava za tehnologije, zelenu energiju, električna vozila ili baterije mogle da ugroze konkurenciju u navedenim sektorima.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stručnjak za oblast međunarodne trgovine Predrag Bjelić rekao je da se države G7 pribojavaju da se ugradnjom subvencija u robu široke potrošnje mogu formirati damping (dumping) cene, odnosno prodaje robe po ceni nižoj od cene njihove proizvodnje.

„To se, s druge strane, može gledati kao neki vid protekcionizma EU, jer (proizvođači iz EU) nisu dovoljno konkurentni u odnosu sa kineskim proizvodima. Još važnije je to što su oni optužili Kinu da kroz državne subvencije pomaže svojim kompanijama da budu dodatno konkurentne i zahtevali su da ona prestane sa tom praksom“, kazao je Bjelić za Novu ekonomiju.

Dodao je i da „Amerikanci često optužuju Kinu za manipulaciju valutom“, tačnije da juan stalno čine jeftinijim, što za posledicu ima veću izvoznu konkurentost Kine.

„Mislim da evropske kompanije nisu konkurentne u odnosu na Kinu, zato što su energenti u Evropi značajno poskupeli, za razliku od Kine koja dobija povoljnije energente. I to je nešto što (Kini) daje stratešku prednost“, kazao je Bjelić.

Dodao je i da, ako se Evropa odluči za uvođenje neke vrste necarinskih barijera, mora i da dokaže da postoji damping (odnosno da se roba prodaje po jako niskim cenama) i da direktno šteti njihovim kompanijama.

„Ako to ne dokažu, po pravilima Svetske trgovinske organizacije, te mere ne mogu ostati na snazi. Najpre moraju da imaju dokaz da postoji damping, na primer subvencija, a onda i da to šteti njihovim kompanijama. Najčešće kada se ovakve mere primenjuju postoje posebne metode, a jedan model koji se najšeće koristi je takozvani ‘model opšte ravnoteže’, uz pomoć kojeg se procenjuju efekti na domaće firme“, rekao je Bjelić.

Na pitanje da li neki od tih „jeftinih kineskih proizvoda“ utiču na tržište Srbije i domaće firme, Bjelić je kazao da to zavisi od vrste proizvoda, ali da za većinu to ne važi.

Razlog za to je što Srbija ima povlašćene uslove nastupa na evropskom tržištu.

„Za razliku od kineske robe, mi preko sporazuma o stabilizaciji i pridruženju imamo preferencijalni tretman. Naravno, ako ispunimo onaj zahtev da je više od 50 odsto supstance proizvoda domaćeg porekla. Proizvodi koji su većinski proizvedeni u Srbiji imaju povoljnije uslove izvoza u EU nego kineska roba. S druge strane, mi učestvujemo u posebnom sporazumu koji se zove PEN, (to je) konvencija koji nam omogućuje da objedinjujemo poreklo. Mi možemo sirovinu iz EU ili zemlja CEFTA-e da uvezemo, preradimo, i opet izvezemo u EU – što Kina ne može“, objasnio je Bjelić.

On je istakao i da bi tržište i privreda Srbije mogli da budu ugroženi ukoliko bi cena kineskih proizvoda bila jako niska.

Međutim, s obzirom na to da su troškovi transporta kineske robe do Evrope jako visoki i da se povećavaju u poslednje vreme – nema opasnosti.

Kako je kazao, ova pitanja i namere članica G7 su „stvar politike“, jer je EU do sada dobijala jeftine energente iz Rusije, a sada toga nema i oni odlaze u Kinu.

Prema Bjelićevim rečima, najveći spor koji se trenutno vodi između dve ekonomske supersile tiče se vozila i solarnih panela, odnosno borbe ko će preuzeti primat na ovom tržištu.

„Kod vozila, Evropa treba da bude oprezna, jer je ona više vozila izvozila u Kinu nego Kina u Evropu. Šta će se sada desiiti ako Kina uvede recipročne mere? To je sad pitanje pristupa tržišta“, kazao je Bjelić.