Sudsko veće pojedinim odlukama pokazuje jasnu nameru da oslobodi optužene za ubistvo Ćuruvije

Imam snažan utisak da je ovo sudsko veće vodilo ovaj postupak kao da ne želi da ga vodi ili je primorano da donese unapred zacrtanu oslobađajuću odluku, kaže Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Najnoviji NIN, u tekstu Vuka Cvijića, iznosi nekoliko novih detalja koji ukazuju na to da su i istraga i trogodišnji sudski proces za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije opterećeni pritiscima, opstrukcijama, pokušajima diskreditacije svedoka. Zaprepašćuje podatak da su neki prisluškivani razgovori ukazivali na to da je planirano i ubistvo Dragana Kecmana, inspektora koji je došao do ključnih dokaza u ovom slučaju. Kecmana, koji je doživeo sudbinu nekih koji su pomogli da se rasvetli ubistvo Ćuruvije – i sam je 2016. godine bez jasnog obrazloženja smenjen sa mesta šefa Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK).

NIN u pomenutom tekstu piše:

„Februara 2006. u beogradskom klubu ‘Varadero’ na Makišu sastali su se Crni, Kurak, koji je sada u bekstvu, i svedok Slaviša Arsić, koji je neposredno pre toga dao iskaz u vezi s ubistvom Ćuruvije policijskom inspektoru Draganu Kecmanu. Kurak je tada zaključio: ‘Kecmana treba o‘laditi’.“

Prilikom nedavnog svedočenja Kecmana pred Sudskim većem koje vodi proces protiv četvorice optuženih za ubistvo Ćuruvije, tokom kojeg se vodila duga i mučna rasprava čak i članova veća sa ovim inspektorom (pozvanim da govori samo o uzimanju tih dokaza, iako je možda i najbolji poznavalac ovog slučaja), on je, između ostalog, rekao da je čak i čovek koji je pomogao policiji da prikupi dokaze iz Mobtela (kasnije Telenor) o tome gde su se u vreme ubistva kretali i sa kim su razgovarali optuženi, posle toga dobio otkaz.

„Evo šta si mi uradio, imao sam ozbiljnih problema zbog tih kaseta, ostao sam bez posla zbog toga što sam vam ih tada dao“, prepričao je Kecman razgovor sa tim čovekom iz Mobtela, kada ga je „jadnog i zapuštenog“ sreo nekoliko godina kasnije.

Prema saznanjima Cenzolovke, ovaj radnik Mobtela, koji je imao savesti i hrabrosti da pomogne istražiteljima u prikupljanju najvažnijih materijalnih dokaza u ovom slučaju, bio je žrtva bivšeg funkcionera RDB-a i UBPOK-a, koji je bio upoznat sa tim kako su prikupljeni dokazi u slučaju Ćuruvija. Posle penzionisanja u policiji zaposlio se u Telenoru i bio jedan od onih koji su odlučivali koji će radnici Mobtela nastaviti da rade u novoj kompaniji. Samo jedan čovek tada nije dobio rešenje o prelasku u novu firmu – onaj koji je policiji rekao gde se dokazi nalaze.

Ti ključni dokazi – trake sa podacima sa baznih stanica – gotovo su dva i po meseca predmet rasprave na suđenju za ubistvo Ćuruvije, pošto je Sudsko veće (Snežana Jovanović, Dragan Milošević, Vladimir Mesarović) odlučilo da deo tih traka izuzme iz sudskih spisa zaključivši da su one, navodno, nezakonito uzete.

Apelacioni sud je ovo rešenje vratio na ponovno odlučivanje, naglašavajući da su kasete oduzete po zakonu, ali je prvostepeno veće ponovo odbilo da ih uvrsti među dokaze.

Komisija za istraživanje ubistava novinara pažljivo prati ovo suđenje – i ranije je nekoliko puta reagovala zbog razvlačenja procesa ili zbog oslobađanja iz pritvora dvojice optuženih, ali je ovog puta svoju zabrinutost za tok suđenja za ubistvo Ćuruvije izrazila posebno oštro – proces je nazvala „zaprepašćujuće sporim“, a odluke Sudskog veća okarakterisala kao „pravno bizarne“.

Predsednika Komisije Verana Matića pitamo da li u nedostatku volje da se suđenje završi u razumnom roku vidi neku vrstu opstrukcije procesa za ubistvo koje se dogodilo pre gotovo 20 godina.

Veran Matić: Apsolutno je neobjašnjiva i nedopustiva sudska praksa koju smo imali prilike da posmatramo u ovom procesu. Potpuno su neopravdana objašnjenja da nema kapaciteta kada je reč o sudnicama. Šta bi bilo da su zaista suđene najbitnije pljačkaške privatizacije, da je suđeno organizovanom kriminalu vezanom za sve „mafije“ koje su raskrinkane kroz istraživačko novinarstvo? Kako bi rešili problem kapaciteta sudnica?

Zašto ne možemo da budemo makar kao Rumunija? Tamo je veoma velikom broju „krupnih riba“ suđeno i osuđeni su mnogo efikasnije od bilo kojeg slučaja kod nas.

Sudsko veće je vrlo neracionalno vodilo ovaj proces, čitav niz svedoka i saslušanja ponavljao se bez jasnog smisla i vidljivog cilja. Vreme je trošeno na iscrpljujuća, nebitna pitanja. Odbrani je dozvoljavana otvorena opstrukcija procesa.

Komisija (za istraživanje ubistava novinara, prim. nov.) u više saopštenja je upozoravala na nedopustivu sporost procesa. U više izveštaja, koji su bili obaveza prema Evropskoj komisiji, naglašavana je nedopustiva sporost, ali ništa se nije promenilo nabolje.

Cenzolovka: Naprotiv, čak je Sudsko veće zatvorski pritvor dvojici optuženih zamenilo kućnim…

Matić: Sporost je dovela do snažnog kontranapada optuženih i advokata. I pored činjenice da je optuženi za direktno ubistvo Miroslav Kurak u bekstvu i da Srbija nije insistirala na njegovom privođenju, Sudsko veće donosi nezamislivu odluku da na kućni pritvor pusti optužene za teško krivično delo ubistva, dvojicu optuženih. Ovo, praktično, znači na odbranu sa slobode, i to sa obrazloženjem da predugo traje proces. A to što proces predugo traje je, pre svega, odgovornost tih istih sudija i proizvod rada Sudskog veća.

Praktično, ovom odlukom Sudsko veće je pomoglo optuženima da uz pomoć interneta, Vajbera, Vocapa, Signala, Skajpa i drugih sistema komunikacije dogovaraju odbranu, i eventualno pripreme represivne mere, zastrašivanje svedoka, pa i prema samoj porodici žrtve, kako bi kraj suđenja priveli u svoju korist, i pored prikupljenih dokaza.

U ovakvim slučajevima je jasno da će se najlakše doneti oslobađajuća presuda tako što će se već tokom samog izvođenja dokaza kompromitovati sami dokazi i glavni svedoci onemogućiti da svedoče. Mislim da je to jedan od najvažnijih razloga zbog čega toliko dugo traje proces.

Meni je žao što naša profesija, studenti novinarstva, udruženja nisu snažnije bili prisutni na ovim suđenjima, kako bi se izborili za pravo na pravdu kada je reč o najdrastičnijim oblicima nasilja prema novinarima u istoriji novinarstva u Srbiji.

Borba protiv nekažnjivosti bi morala biti osnova bilo kakvog delovanja novinara i organizacija danas kako bi se preventivno delovalo.

Cenzolovka: Više od dva meseca je proteklo u raspravi o kasetama uzetim iz Mobtela, sa podacima o kretanju i komunikaciji optuženih uoči i na dan ubistva. Ali ona još nije završena i pored toga što je Apelacioni sud jasno rekao da se radi o zakonito uzetim dokazima…

Matić: Sudija za prethodni postupak prihvatio je ove trake kao dokaz u ovom procesu. Potvrdio je zakonitost u procesu oduzimanja i izdao nalog za veštačenje. Sudskom veću je bilo poznato sve o ovom dokazu, uključujući i same trake i rezultate veštačenja, koji su jedan od krunskih dokaza u ovom slučaju.

Predugim procesom potpuno se relativizuju i dokazi i svedočenja, očigledno sa ciljem da se stvore okolnosti da se donese odluka kojom će se eliminisati krunski dokazi u sudskom procesu koji će protokom vremena biti potpuno relativizovani, tako da ovakve odluke prođu bez ozbiljnije reakcije u javnosti.

Da Sudsko veće ima jasno definisanu nameru koja će rezultirati oslobađajućom presudom, jasno govori činjenica da praktično donosi odluke koje su u suprotnosti sa dve sudske instance čije odluke osporava: sudije za prethodni postupak i Apelacije, koja je poništila rešenje Sudskog veća sa vrlo ubedljivim obrazloženjem. I pored takve odluke Apelacije, Sudsko veće ponavlja odluku o izuzimanju traka koje su krunski dokaz.

Ostaje nam jedino da se nadamo da će Apelacija, posle žalbe Tužilaštva, doneti odluku o tome da su ove trake i izveštaj o veštačenju i dalje vrlo relevantan dokaz u ovom slučaju.

Cenzolovka: Ovakvu odluku Sudskog veća Komisija je nazvala „bizarnom“, dok je advokat Slobodan Ružić rekao da nikad ranije nije video način na koji je ta odluka saopštena. Kako objasniti tako čudne odluke u ovako važnom postupku?

Matić: Imam snažan utisak da je ovo sudsko veće vodilo ovaj postupak kao da ne želi da ga vodi ili je primorano da donese unapred zacrtanu oslobađajuću odluku. Ovo je izuzetno osetljiv slučaj koji se tiče drastičnog ataka na slobodu medija, likvidacije novinara i izdavača u vreme vanrednog stanja, direktnog uticaja na politička zbivanja, sa očiglednim nalozima iz samog vrha države. Čitav niz nerešenih političkih ubistava imamo i u devedesetim i posle 5. oktobra.

Sudsko veće donosi neobjašnjivu odluku, iako nije ni upoznato sa sadržajem traka i sa veštačenjem istih, a koje je sudija za prethodni postupak uveo u proces. Izvođenje dokaza, kada je reč o ovim trakama, nije ni izvedeno, a svedočenje Dragana Kecmana, koji je pribavio ove trake i potpisao optužnicu, ograničeno je samo na detalje oko oduzimanja, iako je ovo svedok koji može svedočenjem da dâ bitan doprinos razjašnjavanju svih pitanja koja su očigledno tokom procesa sistemski zamagljivana. Potpuno je neshvatljivo da sudu nije zanimljivo svedočenje čoveka koji je rešio slučaj Ćuruvija i koji ga najbolje poznaje.

Umesto da sud pokazuje rešenost da se otvori mogućnost da se svi slučajevi reše, ovde imamo demonstraciju koja sugeriše zatvaranje prostora za rešavanje ovakvih slučajeva, što, zahvaljujući našem lošem pravosudnom sistemu, šalje poruke koje obeshrabruju istražne organe i tužilaštva i policiju da rade na ovakvim slučajevima koji su neophodni za borbu protiv nekažnjivosti i rešenost sistema da se obračuna sa svima koji su vršili politička ubistva.

Sudsko veće očigledno „jede vreme” u ovom procesu i jednostavne odluke mistifikuje, a dane predviđene za dokazivanje pretvara u dane u kojima donosi odluke kojima se stvaraju uslovi za oslobađanje optuženih, za kompromitovanje optužnice i pored jasnih odluka Apelacije.

Cenzolovka: Do takve odluke dolazi posle prilično neobičnog saslušanja Dragana Kecmana, inspektora koji je najviše doprineo prikupljanju dokaza u ovom slučaju. Kako vidite to što je baš tokom njegovog ispitivanja dolazilo i do neprijatnih tonova između članova Sudskog veća, advokata odbrane i njega? Na kraju, njegove tvrdnje da je do dokaza došao na zakonit način očigledno nisu uvažene.

Matić: Mislim da je ovaj slučaj vrlo simptomatičan. Inspektor Kecman je najduže od svih operativaca radio na slučaju ubistva Slavka Ćuruvije. Pribavio je i dokaze na zakonit način, što je i dokazao prilikom svedočenja koje je ograničeno samo na procedure pribavljanja ovog dokaza. Ne može se posle ovog svedočenja i dokaza koji postoje drugačije objasniti odluka Sudskog veća osim pristrasnošću koja je proizvedena direktnim uticajima iz tabora optuženih.

Činjenica da Sudsko veće nije pre leta 2018. godine (do sada) saslušalo predstavnika vlasti koji najviše zna o ovom slučaju i potpisao je optužnicu, jasno govori o želji da ga se eliminiše iz procesa dokazivanja. Zašto su im bile potrebne tri godine da ga izvedu na klupu za svedoke?

Njegovo svedočenje svedeno je na pitanje na koje već postoji odgovor u dokumentaciji optužnice koju je isto Sudsko veće prihvatilo, a to je: po kojem članu zakona su oduzete – pribavljene trake. Reč je o članu 82, što je i evidentirano i priloženo u optužnici, a i ponovio je svedok.

Sve ovo se događa posle odluke Apelacije da su DLT trake oduzete na zakonit način. Čak i da nije izdata potvrda, službeno lice je, radeći službenu radnju u tom predmetu, oduzelo ove trake kao važan dokaz u slučaju brutalnog ubistva – streljanja novinara i izdavača Ćuruvije.

Šta drugo treba da uradi službeno lice kada ima saznanje o dokazima o ubistvu nego da ih oduzme – pribavi? Glavni svedok u ovom slučaju svodi se na banalno ponavljanje nečega što je evidentno u spisima, a ne dopušta se da glavna saznanja budu izrečena javno, u okviru sudskog postupka.

Umesto da podstičemo profesionalizam i etiku koju je demonstrirao inspektor Dragan Kecman, ovakve odluke i ponašanje nekih članova Sudskog veća, kao sudije Miloševića, člana sudećeg veća, koji ulazi u oštru, neprijatnu i delom neprimerenu polemiku sa svedokom, čine da se profesionalizam unižava, banalizuje i potcenjuje. Na kraju, njegove tvrdnje da je do dokaza došao na zakonit način potvrdio je i Apelacioni sud.

Cenzolovka: Komisija je izrazila duboku zabrinutost i prošle godine, kada su dvojica optuženih puštena iz pritvora, dok su neki učesnici postupka posumnjali da to predstavlja uvod u oslobađajuću presudu. Izgleda da ste danas još zabrinutiji u vezi sa mogućnošću da se to zaista i dogodi?

Matić: Tada je to izgledalo kao uvod u oslobađaju presudu, a ove odluke očigledno predstavljaju operacionalizaciju procesa oslobađanja optuženih.

DRŽAVA MORA DA LOCIRA KURAKA I TRAŽI NJEGOVO IZRUČENJE
Matić: Komisija će zatražiti od direktora policije informacije o tome šta je sve do sada urađeno povodom pronalaženja i privođenja Miroslava Kuraka i gde su problemi zbog čega do sada to nije urađeno, kao i koje radnje će se primeniti kako bi se to što pre dogodilo. Kako stvari sada stoje, Miroslav Kurak će biti uhapšen samo ako bude dovoljno glup da se pojavi na nekom šalteru ili graničnom prelazu sa pasošem u kojem stoji njegovo pravo ime. Ne može država Srbija da ga traži samo birokratskim procedurama, mora da pokaže stvarnu inicijativu da čoveka locira i onda zahteva njegovo izručenje.

Pozicija glavnoosumnjičenog svih ovih godina vrlo je pogodna za pritisak na Sudsko veće i sve aktere ovog procesa, što je vrlo lako postići u ovako razvučenom sudskom postupku.