Zašto ne možete da nađete novi posao? Nije samo zbog AI – kriza je globalna

Gledaš oglase za posao po ceo dan, šalješ personalizovani CV i motivaciona pisma baš za tu poziciju i firmu. Prijava za posao je poslata. Piše ti da je još stotinu ljudi kliknulo na dugme „Prijavi se“. Čini se kao da niko ne zapošljava ili, još gore, da niko neće da zaposli tebe. Ipak, od prijatelja i kolega slušaš da su u sličnoj situaciji, ali ne znate zbog čega je to baš tako. Podaci pokazuju da je ove godine zaposleno najmanje ljudi u proteklih deset godine u Srbiji, ali i u zemljama Evropske unije. 

Mlada diplomirana inženjerka animacije Kristina jedna je od onih koji se muče da pronađu posao. Dobila je otkaz jednog dana prošle godine, zajedno sa još stotinak kolega iz firme.

„Budžet firme se smanjio za preko 60 odsto i u jednom danu su odlučili da otpuste preko 100 ljudi bez ikakve prethodne najave, zbog gubitka partnerstva sa klijentima. Bilo je iznenada“, rekla je ona za Novu ekonomiju.

Novi posao traži već sedam meseci, poslala je preko 60 prijava za posao u struci, ali na mnoge nije dobila odgovor. Najčešće poslove traži preko LinekdIn-a i Infostuda, gleda domaće i strane kompanije, oglase u inostranstvu i Evropskoj uniji…

„Bila sam primorana da tražim i poslove van struke, nažalost. Poslala sam preko 60 prijava, a odgovor sam dobila od polovine poslodavaca“, kaža ona.

Subjektivni osećaj kandidata koji šalju prijave da retko ko zapošljava, ali da se prijave za posao gube u etru pokazuje analiza tržišta. U proteklih deset godina, Podaci Eurostata pokazuju da se svake  godine po prvi put zaposli sve manje ljudi.

U prvom kvartalu ove godine, manje nego bilo koje prethodne, zaposlilo se 88.600 ljudi u Srbiji. Pre pet godina taj broj je bio skoro duplo veći.

Od početka godine, većinu radnih mesta u Srbiji popunili su muškarci i to više od 52.000 njih.

Predstavnik Infostuda, Miloš Turinski objašnjava za Novu ekonomiju da od 2022. godine tržište radi u uslovima ekonomske krize, te da su poslodavci izrazito obazrivi i zapošljavaju isključivo neophodne ljude.

„Nema više masovnih zapošljavanja kao što smo imali do 2022. godine. Konkurkencija je postala veća u poslednjih par godina, poslodavci jesu obrazriviji i zapošljavaju kadrove koji su im zaista neophodni za rad“, objašnjava on i dodaje da firme traže radnike koji mogu odmah da preuzmu posao bez dodatne obuke.

Prosečan broj prijava za posao na Infostudu je 77 , što znači da se za jednu poziciju takmičite sa još sedamdesetak konkurenata.

Tržište rada doživelo je veliki šok zbog pandemije koronavirusa, kada je sve stalo.

Nakon incijalnog oživljavanja, otvaranja radnih mesta ono je opet usporilo od 2022/23. godine.

Infostudova analiza oglasa na platformama za oglašavanje pokazuje da je u 2025. godini bilo je 14 odsto manje oglasa za posao nego 2024. godine.

A manjak oglasa je bio očigledan za grupe koje se inače teže zapošljavaju, mlade i osobe sa invaliditetom.

Takva situacija nije karakteristična samo u Srbiji, nego i u celoj Evropi, pokazuju podaci Eurostata.

Nakon snažnog talasa zapošljavanja tokom oporavka od pandemije, kada su poslodavci masovno zapošljavali, broj slobodnih radnih pozicija se smanjuje.

Ekonomista Vladimir Vasić objašnjava za Novu ekonomiju da razlog stoji u veštačkoj inteligenciji i geopolitičkim neizvesnostima. Sa jedne strane firme postaju produktivnije uz tehnologiju i smanjuje se potreba za otvaranjem radnih mesta, dok istovremeno posluju u globalnoj neizvesnosti.

„Privatni sektor se ponasa potpuno preduzetnički i gleda da sa što manje ljudi odradi posao. Sa druge strane, Evropska unija usporava privrednu aktivnost- odnosno firme imaju manje posla, manje profita i manje zapošljavaju“, kaže Vasić.

Međunarodni monetarni fond (MMF) prognozira da će globalna ekonomija porasti tri odsto ove godine, odnosno biće manja nego prošle godine kada je porasla za 3,5 odsto.

Takođe za 21 zemlju koje koriste evro ( evrozonu) predviđa se zajednički privredni rast od 0,9 odsto u ovoj godini, što je pad u odnosu na 1,4 odsto u 2025. godini.

Ekonomista Danilo Šuković za Novu ekonomiju kaže da privatni sektor treba da bude glavni pokretač razvoja, ali da u Srbiji posluje u otežanim uslovima.

„Privatni sektor je u podređenom položaju zbog fiksnog deviznog kursa i otežanog pristupa izvorima finansiranja i investicijama. Kod nas privatne investicije već duže vreme zaostaju“, kaže Šuković.

Dodaje da globalne geopolitičke neizvesnosti dodatno usporavaju privrednu aktivnost i zapošljavanje.

Kada Donald Tramp objavi da se nastavlja rat sa Iranom, cena nafte skače, investitori postaju oprezniji i odlažu nova ulaganja. To znači sporiji privredni rast, manje investicija i manje zapošljavanja, a taj problem nije vezan samo za mlade ljude“, objašnjava Šuković.

Kako ističe, kapital izbegava neizvesnost: „Kapital ne želi rizik, već mirnu luku. Traži predvidivo poslovno okruženje.“

Kada će nam biti bolje?

Ekonomista Vladimir Vasić ne očekuje brzo poboljšanje situacije na evropskom tržištu rada i smatra da bi oporavak mogao da potraje.

„U naredne tri do pet godina ne očekujem stabilizaciju u Evropi. Sjedinjene Američke Države, Kina i Indija beleže znatno više stope privrednog rasta, dok Evropa ima problem da se prilagodi novim okolnostima“, kaže Vasić.

Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), američka privreda će ove godine porasti 2,3 odsto, kineska 4,6 odsto, dok će Indija, sa rastom od 6,4 odsto, ostati najbrže rastuća velika svetska ekonomija.

Šuković podseće da će se tržište rada menjati bez obzira na trenutne okolnosti.

„Tržište rada je dinamična kategorija. Uvek će biti promena i zato treba pratiti koja zanimanja nestaju, a koja se razvijaju pod uticajem veštačke inteligencije“, kaže Šuković.

Sitne promene na bolje pokazuju i podaci Infostuda. Dok je IT sektor i tokom 2026. nastavio da beleži najveći pad broja oglasa za posao, više otvorenih pozicija zabeležili su građevinarstvo i arhitektura, kao i turizam i ugostiteljstvo.

Ohrabrujući podatak za mlade jeste da je ove godine nešto povećao broj oglasa namenjenih početnicima i kandidatima bez mnogo radnog iskustva, nakon prošlogodišnjeg pada takvih oglasa.

Miloš Turinski iz Infostuda kaže da će konkurentnost kandidata sve više zavisiti od širine njihovih znanja i sposobnosti.

„Nije dovoljno poznavati samo jednu oblast ili jednu tehničku veštinu. Potrebno je razvijati širok set kompetencija, a meke veštine postaju sve važnije na tržištu rada“, zaključuje Turinski.

Da li statistika laže? Kako stopa nezaposlenosti opada ako firme zapošljavaju manje ljudi?

Na prvi pogled, zvanični podac deluju paradoksalno. Iako firme zapošljavaju manje ljudi nego prethodnih godina, stopa nezaposlenosti ostala je gotovo nepromenjena, čak je blago niža nego prošle godine.

Broj nezaposlenih može da se smanji i bez većeg zapošljavanja, ukoliko deo ljudi prestane da ispunjava uslove da bude svrstan među nezaposlene i pređe u kategoriju stanovništva van radne snage.

U odnosu na isti kvartal 2025. godine, broj zaposlenih u prvom kvartalu 2026. godini smanjen je za 51.100, broj nezaposlenih za 13.100, dok je broj stanovnika van radne snage povećan za 40.500.

To znači da deo građana više nije evidentiran kao nezaposlen jer ne ispunjava osnovni uslov za tu kategoriju, ne traži aktivno posao ili nije spreman da odmah počne da radi.

Oni se zato vode kao stanovništvo van radne snage. U toj grupi mogu biti studenti, penzioneri, osobe koje brinu o članovima porodice, dugotrajno bolesni, ali i ljudi koji su privremeno odustali od traženja zaposlenja.