Tag: #konferencije

Konferencije Srbija javna preduzeća

Za reformu javnih preduzeća neophodna politička volja

Javna preduzeća i dalje predstavljaju rizik po javne finansije, a za njihovu reformu prevashodno nestaje političke volje. Usvajanje dobrih propisa u ovoj kompleksnoj oblasti ne znači mnogo ako se ne poštuju duh i slovo zakona, zaključci su  foruma "Zašto su javna preduzeća u gubitku koji je organizovala Business Info Group. Duško Vasiljević iz Svetske banke smatra da jeste dosta urađeno smanjenjem portfolia državnih preduzeća, ali da javna preduzeća i dalje imaju direktne i indirektne negativne posledice po javne finansije."Sada imamo oko 80 javnih preduzeća koje manje ili više samostalno posluju na tržištu. Očekujemo dodatne pozitivne efekte započetih reformi, ali je po pitanju pojedinih kompanija, kao što su EPS i Srbijagas, još dosta ostalo da se uradi", kaže Vasiljević.Činjenice da je ovaj segment privrede lane, nakon višegodišnjeg poslovanja u plusu, ponovo počeo da generiše gubitke, Vasiljević tumači kao signal da se ipak "vrtimo u krug", te da i dalje postoji veliki rizik."Analiza MMF-a ukazuje da u centralnoj i istočnoj Evropi (CIE) javna preduzeća skoro bez izuzetaka znače nižu produktivnost i rizike za privredu. Za dalje popravljanje (njihovog) posovanja neophodno je jačanje odgovornosti i transparentnosti poslovanja", smatra predstavnik Svetske banke.Dodaje i da su po kvalitetu korporativnog upravljanja bila 15 od 20 država CIE, te da za stanje nije kriv loš zakonodavni okvir, već loša impelementacija Zakona o javnim preduzećima."(Primer) je način imenovanja upravnih tela... U trenutnoj situaciji nadzorni odbori ne mogu da vrše svoju glavnu funkciju, što je postavljanje ili smena menadžmenta", zaključio je Vasiljević.Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta i član Naučnog društva ekonomista, Petar Đukić, ocenjuje da loše upravljanje javnim preduzećima smanjuje potencijal ekonomskog rasta, te da njihov rad ne bi trebao da ima obeležja socijalne politike."Socijalnu politiku treba da vodi društvo, a ne država. Za to bi bilo neophodno i uvođenje socijalnih karata... Javna preduzeća su sada rezervoar potencijalnih glasača, pa će retko koja vlast da pokuša stanje da dovede u red", kaže Đukić.Profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović navodi da je za pozitivne bilanse javnih preduzeća prethodnih godina bila zaslužna fiskalna disciplina, a ne suštinske reforme.Naveo je da se analizom javnih preduzeća dolazi do podataka da je njihova ukupna imovina oko 21,5 milijardi evra, te da raspolažu sa preko 23 odsto ukupnog kapitala i više od 16 odsto imovine celokupne privrede."To je ogroman plen za svaku političku opciju... kada se na to doda i da u njima radi 6,6 odsto ukupne radne snage. Broj zaposlenih u njima se stalno smanjuje, ali to nije rezultat reformi, već (otuštanja) nakon kog obično sledi zapošljavanje isključivo politički podobnih", smatra Filipović.On je dodao i da u zaposleni u najvećim javnim preduzećima, koja rade na nivou republike, imaju navjiše prosečne plate, 37 odsto iznad državnog proseka.Ekonomski konsultant Bogdan Petrović navodi da su uprava ta najveća preduzeća, poput EPS-a i Telekoma, prinuđena da se uzimaju višemilionke kredite kako bi državi isplatila dividendu."To se čini nauštrb razvoja... (Problem su) i minihidroelektrane i vetroparkovi koji su tihi ubica EPS-a. Fid-in tarife, iz kojih bi trebalo da se finansiraju obnovljivi izvori energije, su i po deset puta manje nego što je realno. Tako će EPS samo zbog tih naknada imati gubitak od 120-150 miliona evra", kaže Petrović.Prema njegovom mišljenju, Vlada Srbije je svesna da najvrednije što država ima "kolje" kako bi finansijski oligarsi ostvarivali dobit."To je trenutno najbolji biznis, (na vetroparkovima) trenutno ne možete da izgubite pare", zaključio je Petrović, koji smatra i da privatizacija, naročito u ovom delu Evrope, nije uvek dala valjane rezultate.

Konferencije Srbija konferencije

Gde će se zaposliti generacija iz karantina: Još teži položaj mladih na tržištu rada

Mladi koji ulaze na tržište rada inače se nalaze u najtežem položaju prilikom traženja posla, a tokom pandemije kada se privreda suočava sa brojnim problemima, to je postao još veći problem, ocenjeno je na Forumu „Gde će se zaposliti generacija iz karantina?“, koja je održana u organizaciji Nove ekonomije fondacije Fridrih Ebert.„Postoje sličnosti sa krizom iz 2008. i tada su najranjiviji bili oni koji tek ulaze na tržište rada. Tada su bili najugroženiji bili mladi u Jugoistočnoj Evropi, koji su tek tražili posao“, ocenjuje Marko Perić, predsednik sekcije mladih Saveza samostalnih sindikata Beograda.Kaže da mladih ima u sindikatima i da je u javnom sektoru njihov položaj mnogo bolji nego onih u privatnom sektoru, tamo je znatno slabiji. Perić se osvrnuo i na državni program za zapošljavanje mladih, Moja prva plata. Rekao je da nije dobro što mpadi preko tog programa ne mogu da zarade minimalac, kao i da je problem što im se ne računa radni staž.„Ne zna se šta se od zaposlenog tačno očekuje. Da li postoji pravo na slobodno vreme, da li poslodavac uvek može da od radnika da zahteva da bude spreman da radi. Žene su posebno pogođene, zbog onlajn rada i brige o deci i to je dodatni problem“, samtra Perić.„Privreda je primenjivala defanzivne mere u prvom talasu pandemije, poslodavci nisu baš otpuštali radnike, već su prelazili na neke druge režime rada. Trgovina, maloprodaja, hoteli, ugostiteljstvo, prerađivačka industrija bili su u blokadi, bolje je prošla proizvodnja hrane i lekova“, izjavila je Ana Stojanović, rukovodilac sektora za dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije.Ona je rekla i da je u okviru državnog programa Moja prva plata do sada obezbeđeno 28 hiljada mesta za mlade, mahom u privatnom sektoru, trgovini, industriji tekstila, mesa, mašinskoj i industriji gume i plastike. Program je, u oblasti zapošljavanja mladih sa visokim obrazovanjem, kako dodaje najbolje prošao u većim gradovima Beogradu, Novom sadu, Nišu, Kragujevcu, ali i recimo novom Pazaru.„Mladi inače imaju teži položaj na tržištu rada i kada nema krize. Oni više rade u sivoj eekonomiji, čak za 30 odsto od drugih starosnih grupa, na nesigurnim poslovima i ugovorima, to posebno važi za žene i za one koji žive na selu. Sa druge strane, tranzicija od škole do posla, dosta duže traje nego u Evropskoj uniji“, podseća Jelena Žarković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.Dodaje i da će zapošljavanje mladih zbog pandemije ići još sporije, mnogi i ne traže posao, to je generacija koja će imati, takozvani „ožiljak na zaradama“ u budućnosti, najpre zbog manje radnog iskustva. Poručuje da mladi treba bolje da se organizuju u sindikalnom smislu i navela je sindikate penzionera u Srbiji, kao dobar problem takvog načina organnizacije.„Moja prva plata podsetila me je na nekadašnji program zapošljavanja „Prvu šansu“. Ovaj program koji sada traje, nije zaposlenje već praksa, dobija se samo naknadu, a to nije plata, sa druge strane sada je i nerealno da poslodavci zapošljavaju, morali bi da plaćaju i poreze i doprinose“, kaže profesorka Žarković.Ona je rekla da su porezi i doprinosi na zarade mnogo veliki, kao i da je sada nemoguće tražiti od poslodavaca da sve to plate, jer će kriza trajati sigurno još godinu dana, kombinovaće se malo karantim, malo slobodnije ponašanje, ali sve ukazuje na to jer još nema vakcine protiv korona virusa.„Mladi su bili prvi koji su bili otpušteni na početku krize, ne samo u uslužnim delatnostima, treba imati u vidu i da mnogi od njih pomažu roditeljima. Prvo su ostali bez posla oni koji su radili bez ikakvog ugovora, ali nijednom se nije povela priča o radnim pravima“, kaže Jana Šarić, koordinatorka, Centra E8.Ona primećuje i da mladi koji rade u otežanim uslovima, više ne znaju zašto postoji vikend, ko se ranije izborio za ta prava i zaštio su ona značajna. Sa druge strane, tokom rada od kuće dešavaju se zloupotrebe, razni prekršaji od strane poslodavaca, radnici nemaju slobodnog vremena. Kaže i da proizvodnja funkcioniše i u otežanim okolnostima, ali je pitanje kakvi su uslovi rada, pa treba obratiti pažnju i na mentalno zdravlje mladih radnika koji su pod pritiskom.

Konferencije Srbija Konferencija

Umiremo od zagađenja, a to se može sprečiti

Naš odnos prema životnoj sredini je zabrinjavajuć, nema reakcija na klimatske promene koje nas više pogađaju nego druge zemlje, a ulaganja države u zaštitu životne sredine su nedopustivo mala, rečeno je danas na debati „Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh“ koju je u Vukovoj zadužbini organizovala grupa nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet  i Južne vesti) uz podršku Ambasade Švedske.„Naš odnos prema životnoj sredini je razočaravajuć, a to se vidi iz položaja resornog ministarstva. To ministarstvo je potisnuto u treći red zato što je u stalnom sukobu interesa sa drugim ministarstvima“, ocenio je prof. dr Vladimir Stevanović, redovni član SANU u Odeljenju hemijskih i bioloških nauka. On je kazao da bi veću energiju trebalo uložiti u podizanje znanja i svesti građana o životnoj sredini, promovisanje vrednosti skromnosti i štedljivosti u korišćenju prirodnih resursa, po ugledu na skandinavske zemlje.Govoreći o problemu gradova u Srbiji koji su biološki gledano paraziti biosfere, on je rekao da iz gradova izlazi samo otpad i zagađenje.Taj parazitizam može da bude sveden na razumnu meru prečišćavanjem vazduha, vode, sađenjem zelenih površina, predložio je Stevanović.Kako je rekao, projekti izgradnje ne treba da budu megalomanski.„Ovaj čuveni Beograd na vodi, ta skalamerija, piramida faraonska, ima kanalizaciju koja ide u Savu. To je Beograd na prljavoj vodi“, ocenio je on.„Verujem da ne postoji oblast u kojoj Srbija više zaostaje za okruženjem i svetom nego što je to životna sredina, ocenio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.Prema njegovim rečima, zaštita životne sredine nije prioritet vlasti, i „ovo što gledamo je više predstava nego ozbiljno opredeljenje“.Prema analizama Fiskalnog saveta, više od tri miliona građana Srbije ispušta otpadne vode u septičke jame, polovina vodovoda ne obezbeđuje vodu ispravnu za piće,  dok 2,5 miliona građana udiše vazduh koji nije zdrav.Projekcije Saveta kažu da je u zaštitu životne sredine potrebno uložiti 8,5 milijardi evra u narednih 10- 15 godina.Ako ulažemo u stadione, nema para za ekologiju „To jeste veliki novac, ali je dostižan ako se u budžetu svake godine sve više izdvaja za životnu sredinu. To znači da sadašnji prioriteti treba da odu u drugi plan. Previše se ulaže u sektor bezbednosti. Možda je to potrebno, ali onda nema para za druge sektore. Ako izdvajamo za stadione, ulepšavanje gradova, nećemo imati para za ekologiju“, naveo je Vučković.Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku upozorio je da će klimatske promene praviti Srbiji još veće probleme budući da smo u delu sveta u kome su te promene vidljivije, ali da nema veće akcije kad je reč o ublažavanju tih efekata.On je rekao da ekonomski razvoj Srbije može biti ugrožen u nivou 1-2 odsto BDP-a zbog povećanih rizika klimatskih promena kao što su suše, poplave ili požari.Ništa nismo naučili iz poplava 2014. godine„Mi kao društvo treba da budemo fokusirani na prilagođavanje na klimatske promene, ali iz šokova koje smo doživeli u sušama 2012, poplavama 2014, ništa nismo naučili. Veliki infrastrukturni projekti se grade bez ideje da klima neće biti ista, a kad se nešto pravi treba da se pravi sa idejom da će poplave biti veće nego 2014“, ocenio je Đurđević.Povodom nedavno formirane radne grupe Vlade Srbije koja će se baviti zagađenjem,  stručnjak za klimatske promene Danijela Božanić  pozdravila je osnivanje te grupe i kazala da tu radnu grupu doživljava kao krizni štab. Međutim, nijedna od predloženih mera ne deluje kao mera kriznog štaba za rešavanje problema zagađenja, već su sve mere dugoročne.Kako je navela, kad se u Srbiji govori o zagađenju ističu se tri izazova, nizak vodostaj, temperaturna inverzija i kotline.„Leti kad osećamo neprijatan miris to opravdavao niskim vodostajem, a ne činjenicom da nemamo prečišćavanje otpadnih voda“, rekla je ona. Kako je navela, u Srbiji se prečišćava od 8 do 16 odsto otpadnih voda, a u Indiji 30 odsto.Smrti zbog zagađenja vazduha se mogu sprečitiElizabet Paunović, konsultant za Svetsku zdravstvenu organizaciju rekla je da najveći pojedinačni uticaj na zdravlje u Srbiji ima zagađenje vazduha zbog čega je svake godine 6.400 prevremenih smrti.„Ove prevremene smrti u odnosu na broj stanovnika su vrlo visoke. To su smrti koje se mogu merama sprečiti, kao povreda na radu“, kazala je ona.Ona je upozorila da se zbog klimatskih promena i povećanja temperatura Srbija danas suočava sa bolestima sa kojima se ranije nije suočavala, poput groznice Zapadnog Nila.    

Konferencije konferencije

Gradimo zajedno

Pod pokroviteljstvom Ministarstva za nacionalni investicioni plan Republike Srbije, Business Info Group i nedeljnik Vreme organizuju konferenciju „GRADIMO ZAJEDNO" – Upravljanje infrastrukturnim projektima u...