Vodič kroz direktne strane investicije

Nije svaka para ulaganje

  • Broj 65, novembar 2019.

  • Ivan Stamenković i Nikola Vučković

  • 0

Najviši iznos investicija pristiže iz EU. Prošla godina je bila berićetna: najviše novca privukli su sektori saobraćaja, finansijskih usluga, rudarstvo i proizvodnja metalnih proizvoda

Direktne strane investicije su u proteklih nekoliko godina redovna tema na političkoj agendi. Iako Srbija beleži značajan priliv stranih investicija, često se pod investicijama podrazumeva ono što investicije nisu: recimo kineski, ruski ili turski krediti u stotinama miliona evra za izgradnju auto-puteva i obnove železnice. Rašireno mišljenje je i da su ruske kompanije najveći investitori, iako zvanična statistika „obara" ta uverenja. Ovo je vodič o stranim investicijama u Srbiji - o tipovima direktnih stranih investicija, šta se to konkretno podrazumeva pod  direktnim stranim investicijama, kakve su njihove karakteristike, ko ima koristi i na koji način su uticale na ekonomiju Srbije proteklih godina.

Pod direktnim stranim investicijama podrazumeva se ulaganje stranog lica u domaće pravno lice sa kojim strani ulagač stiče udeo ili akcije u osnovnom kapitalu tog pravnog lica, te u skladu sa zakonom stiče i sva druga prava po osnovu takvog ulaganja. Znači, strane direktne investicije označavaju ulaganje stranog kapitala od strane investitora rezidenta (preduzeća) jedne zemlje u rezidenta (preduzeće) druge zemlje radi ostvarivanja zajedničkih interesa. Sa takvim ulaganjem strani investitor stiče pravo kontrole i upravljanja preduzećem u koje je uložio kapital. 

Najveće dve grupe preduzeća u koje se direktno može uložiti jesu Brownfield i Greenfield. Brownfield ulaganje podrazumeva ulaganje u već postojeće preduzeće, dok se pod Greenfield ulaganjem podrazumeva otvaranje novog preduzeća. 

Nazivi Brownfield i Greenfield se mogu protumačiti kao braon zemlja, odnosno zemlja na kojoj već nešto postoji i zelena zemlja, odnosno zemlja na kojoj će tek nešto nastati. Otuda nazivi sa takvim metaforama. 

Te investicije mogu imati više formi: javne investicije od strane države, privatne investicije pojedinaca ili grupa i investicije preduzeća. Uglavnom, sve te investicije prema vidovima ulaganja svrstavaju se u sledeće grupe:

1. Direktne strane investicije (Foreign Direct Invensment – FDI),
2. Zajednička ulaganja – Joint ventures,
3. Portfolio investicije,
4. Ulaganje sredstava kroz privatizaciju,
5. Koncesije.

Direktne strane investicije jesu karakteristika savremenih ekonomskih odnosa i procesa globalizacije, jer na specifičan način objedinjuju međunarodnu trgovinu, odnosno međunarodno kretanje kapitala, tehnologije, radne snage, kao i faktora proizvodnje. Na ovaj način strane direktne investicije deluju kao vezivno tkivo između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, spajajući sever sa jugom, kapital sa proizvodnjom, a radnu snagu sa novim tehnologijama i tehnikama.

Direktne strane investicije pomažu da nerazvijeni regioni, bilo da se radi o zemljama, provincijama, okruzima ili gradovima, u ekonomskom smislu rastu daleko brže nego što bi to bio slučaj da se isti taj region osloni samo na sopstvene razvojne potencijale.
Investicijama se minimizuju ograničavajući faktori organskog rasta, kao što su nedostatak izvora finansiranja, nedovoljna produktivnost, nedovoljna prisutnost na ciljnim tržištima, nedostatak savremenih tehnologija proizvodnje i pružanja usluga, strukturni problemi lokalne ekonomije, kao i loše razvojne politike u prethodnom periodu.

Za lokalne samouprave nove investicije mogu da imaju poseban značaj jer postoje primeri u Srbiji da se broj zaposlenih u privredi na teritoriji opštine udvostruči u veoma kratkom vremenskom periodu realizacijom samo jednog investicionog projekta.

Zašto bi neko ulagao u Srbiji?

Kao najčešći razlozi za proširenje poslovnih aktivnosti na druge zemlje, bilo da se radi o proširenju proizvodnih kapaciteta, izmeštanju poslovnih aktivnosti ili akviziciji postojećih privrednih društava u inostranstvu, navode se:

• niži troškovi poslovanja, uglavnom u pogledu troškova rada
• blizina sirovina potrebnih za proizvodnju
• izbegavanje carinskih i drugih troškova izvoza na ciljna tržišta
• smanjenje transportnih troškova dopremanja proizvoda na ciljna tržišta
• sticanje iskustva rada na perspektivnim tržištima
• preuzimanje kompanija koje su direktna konkurencija na ciljnim tržištima ili to mogu da postanu
• sticanje prava nad patentima i tehnologijom u vlasništvu kompanija u inostranstvu
• olakšavanje razvoja kompanije u boljem ambijentu za poslovanje
• izbegavanje ograničavajućih faktora domaćih propisa u vezi sa istraživanjem i razvojem.

U nastavku ćemo vam predstaviti SDI u Srbiji, prikazati privredne sektore koji su prikupili najviše SDI od 2010. godine, kao i zemlje investitore koje su plasirale najviše SDI u našu privredu.

U tabeli 1 vidi se da 2018. godina beleži najviši iznos SDI, i to u sektorima saobraćaja, finansijskih usluga, proizvodnje metalnih proizvoda, rudarstvu i prerađivačkoj industriji. Prethodne godine takođe beleže značajne SDI, pretežno u sektorima finansijskih usluga, proizvodnje metalnih proizvoda, trgovine, proizvodnje prehrambenih proizvoda i proizvodnje motornih vozila.

BTD
pošaljite komentar

Nema komentara