Trgovci kažu da nisu krivi za visoke cene

Prosečna marža u trgovinama na malo u Srbiji kreće se od oko 21-22 odsto do 31-32 odsto, ali je manja od one u Evropi. Maloprodaja nije kriva za visok rast cena u srpskim prodavnicama, a profiti trgovinskih lanaca kreću se u istim odnosima kao što su bili ranije, poručuju sagovornici Nove ekonomije. 

Ubrzan rast cena hrane u poslednje dve godine podgrejao je priče o visokim maržama u trgovinama na malo u Srbiji, odnosno o njihovim povećanju na krilima inflacione krize. Među prvima se na tu temu prošlog leta oglasila Narodna banka Srbije (NBS) ukazujući da postoji prostor da marže u trgovinama u Srbiji budu manje.  

Jedno od retkih zvaničnih istraživanja o maržama u Srbiji nedavno je za potrebe Vlade Srbije sproveo Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako se navodi u javno objavljenom izveštaju RZS-a, prosečna stopa bruto marže u subjektima u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila je 14,9 odsto u periodu od januara do aprila 2023.

Sa druge strane, istraživanje je donelo i podatak da su marže proizvođača u prvih šest meseci 2023. u proseku iznosile 54,1 odsto, što znači da su bile 3,6 puta veće od prosečne marže u trgovini na malo.

Cene struje i goriva podižu i maržu

Suvlasnik kompanije Gomex Goran Kovačević ocenio je u razgovoru za Novu ekonomiju da je podatak o prosečnoj marži u trgovini na malo prehrambenim proizvodima od 14,9 odsto „sigurno netačan“, jer kad bi trgovci radili sa takvom maržom oni bi propali.

Kovačević je procenio da se u praksi prosečne marže u trgovinskim lancima u Srbiji kreću od oko 21 -22 odsto pa do 31-32 odsto, a po njegovom mišljenju, marže u Srbiji niže su od onih u Evropi.

Troškovi poslovanja su, kaže on, glavni generator trenutnih dešavanja na tržištu i oni u poslednje vreme idu nagore. Navodi primer struje koja je pre dve godine koštala 50 evra po megavatu, a sada košta (na primer) 120 evra.

„Problem su troškovi poslovanja, koji iz dana u dan rastu, što utiče na to da rastu i marže, ali kada pogledate profite (trgovinskih lanaca) videćete da se ti profiti kreću u istim odnosima kao što su pre bili“, rekao je on.

Kovačević je objasnio da postoje dve  „vrste” povišenja cena, jedna je kada trgovinski lanac dobije, na primer neki flips, koji je ranije kupovao za 100 dinara, a sada kupuje za 110 dinara. 

„Mi na tih 110 dinara primenimo istu maržu koju smo primenjivali na 100 dinara. Međutim, kada vam skoči i cena struje, cena goriva, vi to nemate u proizvodu, već morate direktno povećati maržu“, rekao je.

Goran Kovačević poručuje i da srpsko tržište maloprodaje ima sasvim dosta konkurencije, iako je, kako kaže, popularno pričati da postoji monopol.

„Imamo dva velika igrača, koji imaju ozbiljan deo tržišta, ali ni oni zajedno nemaju takvu poziciju da bi to bila dominantna pozicija. Postoji, pored njih, još najmanje desetak relevantnih igrača na tržištu, a u centralnoj Srbiji postoji značajan uticaj tradicionalnih trgovina, malih trgovačkih kuća, pojedinačnih prodavnica.“

Veliki trgovci imaju niže marže, ali i nabavne cene

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Goran Petković rekao je za Novu ekonomiju da se u tekstu (izveštaju koji je javno objavio RZS, prim. aut.) ispravno naglašava „niska produktivnost proizvodnog sektora u prehrani“, koja se dodatno pogoršava.

„Za maloprodaju se ukazuje, pored niže prosečne marže u odnosu na proizvodnju, i na razlike u maržama velikih i malih trgovaca na malo. Veliki su daleko produktivniji i niže marže su očekivane, posebno na artiklima čije su cene uočljive (meso – prasetina za vreme nekih praznika, piletina kao najfrekventniji mesni artikal u korpama)“, rekao je Petković.

Prema njegovim rečima, ono što studija ne obuhvata su davanja proizvođača trgovcima, koja su kod velikih trgovaca mnogo veća i kompenzuju niže prosečne marže.

„Ipak, to ne umanjuje značaj zaključka da maloprodaja, posebno velika maloprodaja, nije uzrok visokih cena u prodavnicama robe svakodnevne potrošnje“, rekao je Petković.

Osim podatka o prosečnoj marži za sve posmatrane subjekte koje je istraživanje  RZS-a obuhvatilo, trgovci su razvrstani i u dve grupe, „Vodećih 20“ i „Ostali“.

Naime, kako se ukazuje, dvadeset vodećih subjekata u trgovini na malo („Vodećih 20“) imali su udeo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda od oko 83 odsto, dok su samo prva tri subjekta imala udeo od 48,9 odsto.

Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe „Vodećih 20“ iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto. Kod grupe „Ostali“ prosečna marža je nešto viša i iznosi 16,9 odsto.

Marže u Nemačkoj i preko 30 odsto, u Kini oko 15 odsto

„Trgovinske marže su odraz razvijenosti trgovine i konkurencije na tržištu. Tržište Srbije karakteriše maloprodaja koja nije razvijena na nivou evropskih zemalja – manje razvijena maloprodaja je manje produktivna, što dokazuje i sprovedena studija: niže marže ostvaruju veliki trgovci, zato što su produktivni i mogu da snize cene na račun svojih nižih troškova“, kaže Petković. 

Pri tome, dodaje, veliki deo uštede oni ostvaruju kroz sniženje nabavnih cena i tu ceh plaćaju često manji trgovci čiji su uslovi nabavke nepovoljniji.

Kako dalje objašnjava Petković, drugi deo ušteda, veliki trgovci ostvaruju kroz bolju organizaciju, niže troškove logistike i produktivnost velikih objekata koji ostvaruju mnogo veće promete po radniku od malih prodavnica.

Istraživanje RZS-a obuhvatilo je proizvođače i maloprodavce, međutim lanac snabdevanja tržišta (prehrambenom) robom osim njih obuhvata i uvoznike, veleprodavce i distributere,  a na kraju i potrošače.

Veleprodavci i distributeri nisu obuhvaćeni studijom RZS-a, ukazuje Petković.

„Njih je u Srbiji izuzetno mnogo, više od maloprodavaca, što je neuporedivo sa razvijenim zemljama gde, figurativno rečeno, jedan veleprodavac servisira dva maloprodavca. Kod nas je obrnuto. To čini naš kanal marketinga hrane neproduktivnim jer je posredovanje ovih veleprodavaca usitnjeno i neproduktivno“, rekao je Petković.

Petković je ukazao da su u Evropi mnogo veće razlike između tipova maloprodavaca. Na primer, diskonti rade sa nižim maržama i posebno sa visokim obrtom koji je i do tri puta viši nego u klasičnim supermarketima, hipermarketi rade sa umerenim maržama, ali vrlo širokim asortimanom koji prouzrokuje spor obrt robe.

„Trgovci sve više traže način da kroz dodatu vrednost (usluge) podignu prosečne marže. Sve to prouzrokuje prosečne marže koje u maloprodaji Nemačke iznose i preko 30 odsto (u svim branšama trgovine), a u Kini tek nešto preko 15 odsto“, rekao je on.

Zvanične studije o maržama u Srbiji retke

Istraživanje RZS-a o bruto maržama, koje zapravo predstavljaju neposredni profit od prodaje nakon eliminisanja troškova proizvoda, jedno je od retkih (ako ne i jedino poslednjih godina) na ovu temu. I iz Republičkog zavoda za statistiku su za Novu ekonomiju ukazali da ovakvo istraživanje nije sprovođeno ranije i da ne raspolažu podacima o maržama za 2022, 2021. i 2020. godinu.

Istraživanje koje bi trebalo da pokaže kakvo je stanje konkurencije na tržištu prehrambenih proizvoda trenutno sprovodi i Komisija za zaštitu konkurencije. Kako su naveli iz te institucije za Novu ekonomiju, analiza Komisije odnosiće se na period 2018-2022. i obuhvatiće proizvođače, prerađivače, uvoznike, trgovinu na veliko i trgovinu na malo nekoliko osnovnih prehrambenih proizvoda iz potrošačke korpe, kao i njihove marže.

O trgovačkim maržama i njihovoj visini među prvima se prošlog leta oglasila Narodna banka Srbije (NBS), kada je guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila da postoji prostor za njihovo smanjenje, odnosno da to ne bi ugrozilo funkcionalnost prodavaca, a da bi trebalo da ubrza dezinflaciju.

Prema tadašnjoj analizi NBS-a, trgovinske marže najznačajnijih maloprodajnih lanaca u Srbiji nominalno su u 2022. godini bile veće za 36,6 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Profesor Goran Petković rekao je da ovakvih studija (o maržama) nije bilo u kontinuitetu, a očigledno je da bi bile korisne.  

Osim podatka o ukupnoj bruto marži, RZS je objavio i podatke o visini prosečnih bruto marži i za pojedinačne proizvode.

Tako je prosečna marža na crveni krompir kod „Vodećih 20“ bila 18,6 odsto, dok je kod „Ostalih“ bila 24,1 odsto.  Za domaći sir, meki, u kriškama (bez fete) prosečna bruto marža kod „Vodećih 20“ iznosila je 27,2 odsto, a kod „Ostalih“ 31,9 odsto.

Za sterilisano mleko (masnoće 2,8 odsto) prosečna stopa bruto marže je kod „Vodećih 20“ subjekata u trgovini na malo bila 12,9 odsto, a kod „Ostalih“ 12,1 odsto. Za maslac je prosečna stopa bruto marže kod „Vodećih 20“ iznosila 34,8 odsto, a kod „Ostalih“ 21,8 odsto.

Najveće razlike u visini bruto marži (između „Vodećih“ i „Ostalih“) uočene su u kategoriji svežeg mesa, na prvom mestu kod svežeg prasećeg i pilećeg mesa (celo pile).  

Naime, grupa „Vodećih 20“ ostvarila je prosečnu stopu marže od -5,1 odsto za sveže praseće meso, odnosno -0,5 odsto za pileće meso, dok su „Ostali“ ostvarili bruto maržu od 14,1 odsto, odnosno 15,6 odsto.

Nova ekonomija od februara 2022. godine prati cene određenih proizvoda koji su neophodni svakoj porodici za život. Cene pratimo na osnovu redovnih cena (ne uključujući povremene akcije, ni akciju Bolja cena) u jednom trgovinskom lancu u Beogradu. Nova ekonomija poredi koliko su u određenom mesecu porasle cene pojedinih proizvoda u odnosu na februar 2022. godine. *Gramaže/pakovanja proizvoda su smanjene, odnosno Nova ekonomija nije uspela da u trgovinskom lancu pronađe proizvode u pakovanjima/količinama koje je prvobitno počela da prati.