Siniša Krneta, direktor Beogradske berze

Prvi IPO u Srbiji posle 80 godina

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije doživelo inicijalnu javnu ponudu, pa otud i mistifikacije i nepoznanice. Akcionarsko društvo iziskuje izuzetno visok nivo transparentnosti prema investicionoj javnosti, odnosno svima koji imaju ili mogu da kupe akcije tog društva

Prethodnih meseci  srpskim finansijskim tržištem pronela se vest da će ove godine prvi put nakon skoro 80 godina jedna kompanija izaći na berzu inicijalnom javnom ponudom akcija. Nakon više od decenije apela iz berzanskih krugova na državu da na tržištu kapitala ponudi neku od svojih velikih kompanija poput Telekoma ili EPS-a, na kraju će ipak prvu javnu inicijalnu ponudu (IPO – initial public offering) sprovesti privatna kompanija Fintel energija koja se bavi proizvodnјom električne energije iz vetra. Povodom ovog događaja za „Novu ekonomiju" govori direktor Beogradske berze Siniša Krneta. 


Za početak, šta je to inicijalna javna ponuda?

Inicijalna javna ponuda IPO je prikupljanje kapitala na tržištu u procesu u kom se preduzeće iz društva sa ograničenom odgovornošću konvertuje u akcionarsko društvo. U Srbiji mnogo generacija nije doživelo inicijalnu javnu ponudu pa otud i mistifikacije i nepoznanice. Akcionarsko društvo iziskuje izuzetno visok nivo transparentnosti prema investicionoj javnosti, odnosno svima koji imaju ili mogu da kupe akcije tog društva. Ovaj IPO se prethodnih nekoliko meseci najavljuje, a proces prelaska kompanije iz DOO u akcionarsko društvo traje više od godinu dana. Radi se o inicijalnoj javnoj ponudi kompanije osnovane u Srbiji koja se bavi proizvodnjom zelene energije i vetroparkova i koja na tržištu prikuplja kapital za izgradnju postrojenja. Kada se odobri prospekt, ide se na javni poziv svim investitorima koji žele da ulože kapital u ovu kompaniju.


Šta za jedno preduzeće znači izlazak na berzu?

IPO je važna i neponovljiva odluka za vlasnika svakog preduzeća. Nakon inicijalne javne ponude nema više inicijalnih, svaka naredna ponuda akcija je sekundarna javna ponuda. Na neki način kompanija sa IPO ulazi u svet punoletnih, suočava se sa novim šansama  i novim rizicima.


Šta su prednosti izlaska na berzu za preduzeće, a šta su tu rizici?

Jedna od najvažnijih prednosti ovog postupka je što se povećava kapital preduzeća zbog čega ono postaje konkurentnije na tržištu. Važno je i što preduzeće prikupljanjem kapitala ne povećava dug. Dosadašnja praksa u srpskoj ekonomiji je da preduzeće kada želi da investira uzima kredit kod banke i zadužuje se. Čak i kada preduzeće ulazi u IPO sa dugom prema kreditorima, povećanjem kapitala ono smanjuje odnos duga prema kapitalu. Na taj način manevarski prostor kompanije na srednji i dugi rok postaje veći. Kada kompanija jednom postane javno akcionarsko društvo, otvara nove izvore kojima može doći do kapitala, recimo može ići na sekundarne javne ponude akcija i prikupiti na taj način kapital. S obzirom na to da kompanije listirane na berzi moraju imati visok nivo transparentnosti, to znači i da je percepcija rizika kod potencijalnih kreditora smanjena pa će i troškovi novog zaduživanja biti manji.

Unutrašnje ustrojstvo kompanije prevazilazi uobičajene odnose između menadžmenta i vlasnika. Dok u d.o.o. nisu jasno uspostavljene granice između vlasništva i upravljanja, kod akcionarskih društava su te funkcije razdvojene. Osim toga nema boljeg pokazatelja performansi društva od cene akcija. 

S druge strane, nisu ni sva preduzeća spremna za izlazak na berzu. Ili nisu u stanju da ispune uslove ili imaju finansijski isplativije spoljne izvore finansiranja. Postojeći vlasnici preduzeća nakon IPO neće više ostati stoprocentni vlasnici firme. Investitori shodno visini ulaganja učestvuju i u vlasništvu nad kompanijom, recimo imaju pravo na dividendu. Takođe, mogu da učestvuju u radu skupštine akcionara, a u skladu sa procentom vlasništva i u odborima direktora. Ovo navodim kao mane zato što smo iz razgovora sa vlasnicima odabranih dobrih preduzeća u prethodne tri godine saznali da oni nisu spremni na tu vrstu kompromisa. To je legitiman izbor svakog vlasnika i na njemu je da proceni da li su troškovi izlaska na berzu manji ili veći od koristi.


Sa koliko ste preduzeća razgovarali o inicijalnoj javnoj ponudi?

Razgovarali smo sa dvadesetak preduzeća i kao epilog te aktivnosti nastao je projekat Serbia IPO Go ili Izađi na berzu, koji je prepoznat od strane međunarodnih finansijskih institucija i vodećih konsultantskih kuća. On su prepoznali novu priliku za biznis koji u Srbiji ne postoji. 


I od tih dvadesetak preduzeća svelo na jedno preduzeće koje hoće da izađe na berzu?

Morate da imate na umu činjenicu da vlasnici uspešnih privatnih preduzeća imaju niz dilema koje je potrebno otkloniti. Vlasnici se pitaju zašto to niko nije radio pre njih ili zašto država nije koristila ove mehanizme. I bankari isto kažu. To je vrlo interesantna opcija, ali mi imamo reputacioni rizik. Niko tim putem pre nas nije išao, a radi se o izuzetno regulisanoj oblasti i ta rešenja nikada u praksi nisu testirana. Zašto bismo se mi doveli u situaciju da proces koji, inače, nije besplatan, propadne i narušimo reputaciju koju smo gradili dvadeset ili trideset godina.



Nastavak teksta možete pročitati u 50. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".

pošaljite komentar

1 komentar

  • dejan

    Da li ce iko normalan uloziti novac u firmu u kojoj MK ima udeo? Carnex, AIK Banka, TETO, ... alo ljudi?!