Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti

Titova soba tajni

  • Broj 55, novembar 2018.

  • Vesna Vujić

  • 0

Decenijama nije ništa snimano, da bi tek poslednjih nekoliko godina iz produkcije ove kuće izašlo osamdeset dokumentarnih filmova, među kojima i kapitalni serijal „Titova soba tajni". Ove jeseni započeto je snimanje serije dokumentarnih emisija o srednjovekovnim manastirima i crkvama na Kosovu, kao svedočanstvu kulturnog, istorijskog i političkog života Srba na tom prostoru

Kada je „Cinema komunisto" rediteljke Mile Turajlić  dobio Grand prix za najbolji dokumentarni film na Festivalu angažovanog filma u Alžiru, za rediteljku je počela da se odmotava jedna druga priča koja otkriva „svu snagu tragova koje istorija ostavlja iza sebe".
Za to je zaslužan Stevan Labudović, snimatelj „Filmskih novosti", koji se foto-aparatom i kamerom tri godine borio za nezavisnost Alžira od Francuske. Bile su to jedine slike koje su svet obaveštavale o pobuni  francuske kolonije, na osnovu Titove odluke da Jugoslavija podrži oslobodilačku borbu u toj zemlji. Labudović je postao nacionalni heroj Alžira, koji ga i danas pamti i odaje mu počast. Uz kolegu Dragana Mitrovića, on je najznačajniji hroničar istorije posleratne Jugoslavije koja je sačuvana u „Filmskim novostima".

„Cinema komunisto" je nastao nakon što je Mila Turajlić mnogo godina premotavala slike iz prošlosti u „Filmskim novostima". A onda je upoznala najznačajnijeg čoveka ove kuće i započela stvaranje „Dosijea Labudović", novog, „arhivskog dokumentarnog filma u kome je glavni junak osoba koja je tu arhivu snimila". Skidajući prašinu sa starih traka, ona je skrenula pažnju i na gotovo zaboravljenu veliku i dragocenu dokumentarnu riznicu, pa nije čudno što je Vladimir Tomčić, direktor „Filmskih novosti", naziva „naša Mila".
„Dnevnik pre TV Dnevnika" 

„’Filmske novosti’  su osnovane  20. oktobra 1944. godine.  Poseduju 15 i po miliona metara filmske trake 35 mm sopstvene proizvodnje, milion i 26.000 naslova na 15 mm trake. Danas su treći arhiv dokumentarnog filma u Evropi, posle onih u Pariza i Pragu. Od maja ove godine ’Filmske novosti’ su deo Svetske asocijacije filmske arhivistike - FIAF, što omogućava arhiviranje filmskih dokumenata po najvećim standardima, pristup svetskim arhivama, i mogućnost konkurisanja za novac od evropskih filmskih fondova", ističe  Tomčić.
On podseća da su u Titovo vreme „Filmske novosti" imale deset  kamera od kojih je svaka koštala kao „opel record", deset režisera, 120 zaposlenih. To je bilo vreme pedesetih godina prošlog veka, kada je „Filmski žurnal" u bioskopima pre početka filma bio „Dnevnik pre TV Dnevnika". 

„Kada je bioskop Kozara pre pet godina izgoreo, ja sam kupio mesinganu ploču koja je stajala na ulazu u salu, takve ploče su bile na svim salama - ’Zabranjen  ulaz dok traje Žurnal’. Tada je to bila neka vrsta propagande,  sa vestima iz politike, nauke, kulture i sporta. Ali u tom filmskom materijalu je zabeleženo puno vrednih stvari koje treba da se sačuvaju", napominje Tomčić. 

Nastavak teksta možete pročitati u 55. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomija".
pošaljite komentar

Nema komentara