ANDU MASEBO – PART EXCHANGE

Dizajner Andu Masebo je za ovogodišnji Londonski festival dizajna pravio nameštaj od starog automobila, naravno crvenog „alfa romea“, šta drugo. Za tog dizajnera iz Londona, automobili su velika inspiracija i polje da se ispričaju i neke druge priče, ali bukvalno

U Londonu postoji taksa koja se naplaćuje za stare automobile koji ne zadovoljavaju standard za vožnju po centru grada koja je zona zaštite od ultraniskih emisija (ULEZ), što već neko vreme izaziva žestoke rasprave i debate oko automobila „uništivača” životne sredine koji sad malo simbolišu i neka vozila slobode i nepristajanja na kliše.

Upravo takav jedan automobil koji nije usklađen sa ULEZ-om, Alfa Romeo 145 Cloverleaf, pretvoren je u seriju nameštaja, tačnije, osam komada.

U okviru sopstvenog projekta Part Exchange, nakon što je kupio jedan polovan automobil na Ebay-u, Andu ga je doslovno tranžirao trudeći se da izbegne u svojim novim intervencijama bilo šta neukusno ili kič i sa puno pažnje je odao počast objektu kakav ovaj automobil po svom dizajnu i zaslužuje.
On priznaje da je proces dizajna bio baš taj pažljiv balans koji je trebalo postići, da se prisustvo automobila vidi u objektima, a da se pri tome ne napravi nešto vulgarno i nemoderno.

Njegov projekat Part Exchange ili Razmena delova, nisu samo elegantni i često razigrani komadi nameštaja koji podsećaju na nekadašnje delove jednog „iconic“ objekta, već su uključene i priče prethodnih vlasnika crvenog „alfa romea“ koji su intervjuisani kao polazna tačka ili razlog da se napravi nešto novo što će rezonirati sa onim što je taj automobil nekad nekome značio.

„Uvek pravim prilično jednostavne predmete, koji ponekad odjekuju dubokim pričama”, rekao je Masebo.

Noćno svetlo, zidna lampa napravljena od delova motora automobila koji baca neobične senke, u stvari je životna priča prve vlasnice, dame koja je izgubila muža dok je imala auto, nastavila posle toga da vodi avanturistički život, otišla na Mont Everest i Antarktik. Nakon što joj je muž umro, osetila je njegovo prisustvo, čula je kako joj govori da će sve biti dobro, da ne brine. Andu je baš zato odabrao noćno svetlo kao simbol utešnog prisustva u mračnim vremenima. Nisu sve priče vlasnika bile tako duboke, ali Masebo uživa u istraživanju banalnog, koliko i srceparajućeg.

Dva komada nameštaja, kutijasti coffee table i odgovarajuće police, dizajnirani su isključivo kao istraživanje posebnosti tog automobila i onoga što se može uraditi sa njegovom prepoznatljivom siluetom, tu nije bilo neke velike životne priče.

Prvi kombinuje delove jarkocrvene karoserije „alfa romea“, jednu od kvaka na vratima i bravu, u kocku besprekornog izgleda. Za samostojeću policu Masebo je preuredio delove vrata i prozora plus jedan od retrovizora da bi formirao četiri asimetrične police.

Njegov pristup je bio balansiranje između prilagođavanja delova automobila tek toliko da se prikrije njihova prvobitna funkcija, ali ne toliko da ih promeni do neprepoznatljivosti.

Tu su još i samostojeći regali, stalak za vino, kuke za kapute, krevet za odmor preko dana. Svaki objekat koristi drugačiji deo automobila, od karoserije do točkova, svaki je ručnosam autor zavario.

Masebo je pronašao auto tako što je tražio automobile koji nisu prošli tehnički pregled i koji su bili namenjeni za otpad. Automobil je mogao biti obnovljen, ali bi vrednost ulaganja u njega bila veća od njegove trenutne cene. Iako se reciklaža otpadnog materijala visoko rangira u svetu dizajna, on priznaje da održivost nije bila pokretačka snaga projekta.

„Najodrživiji način da se automobil reciklira je da se od njega ne napravi nameštaj. Trenutni sistem topljenja starih automobila i korišćenje metala za nove namere je mnogo efikasniji pristup. Nadam se da će vremenom ljudi postati ’saosećajniji’ prema materijalima, da će više ceniti šta su oni značili i kako su bili korišćeni tokom vremena. Želim da dizajniram proizvode zajedno sa ljudima, da prolazimo kroz diskusije o njihovim životima, potrebama i osećanjima.”