U
biznis sa nameštajem ušao je kao tinejdžer, a već sa devet godina sa
bicikla je prodavao ribu, šibice i božićne čestitke. Danas ima 88 godina
i penziju provodi u Lozani. Procene njegovog imetka pravi su rebus.
Tako je, prema zvaničnoj listi magazina Forbes, na 365. mestu svetskih
milijardera, sa 4,2 milijarde dolara, dok ga je švajcarski magazin
Bilanto proglasio za najbogatijeg Evropljanina, procenivši njegovo
bogatstvo na 35 milijardi švajcarskih franaka.
Najpoznatiji lanac nameštaja na svetu
Ingvar Kamprad osnovao je 1943. kad je imao samo 17 godina. IKEA je
zapravo akronim koji kombinuje prva slova njegovog imena i prezimena,
porodične farme Elmtarjad i rodnog sela Agunarod, u kome je odrastao.
Ingvar Kamprad osnovao je 1943. kad je imao samo 17 godina. IKEA je
zapravo akronim koji kombinuje prva slova njegovog imena i prezimena,
porodične farme Elmtarjad i rodnog sela Agunarod, u kome je odrastao.
Kao inicijalnu investiciju upotrebio
je novac dobijen od oca zbog dobrih ocena u školi. U početku se firma
bavila kataloškom prodajom proizvoda poput novčanika, olovaka, ramova za
fotografije, satova, nakita. Pet godina kasnije, Kamprad je u kataloge
uključio i nameštaj proizvođača iz okolnih sela.
je novac dobijen od oca zbog dobrih ocena u školi. U početku se firma
bavila kataloškom prodajom proizvoda poput novčanika, olovaka, ramova za
fotografije, satova, nakita. Pet godina kasnije, Kamprad je u kataloge
uključio i nameštaj proizvođača iz okolnih sela.
Ulazak u posao sa nameštajem se
pokazao kao toliko dobar izbor da je veomo brzo, već 1950. godine, sve
ostale proizvode uklonio iz prodajnog kataloga. Prvi prodajni prostor,
zbog velikog interesovanja, otvara već 1953. u gradu Almhult, ali dve
godine kasnije nailazi na bojkot proizvođača nameštaja zbog veoma
niskih cena. Tada odlučuje da sam krene u proizvodnju, otkad njegova
kompanija počinje vrtoglavo da raste.
pokazao kao toliko dobar izbor da je veomo brzo, već 1950. godine, sve
ostale proizvode uklonio iz prodajnog kataloga. Prvi prodajni prostor,
zbog velikog interesovanja, otvara već 1953. u gradu Almhult, ali dve
godine kasnije nailazi na bojkot proizvođača nameštaja zbog veoma
niskih cena. Tada odlučuje da sam krene u proizvodnju, otkad njegova
kompanija počinje vrtoglavo da raste.
Kako se kalio brend
Danas IKEA ima više od 349 prodavnica u
43 zemlje širom sveta. U 2013. ostvarila je promet od 28,5 milijardi
dolara i operativni prihod od oko četiri milijarde dolara. IKEA je,
prema spekulacijama medija, najveći potrošač drveta na svetu, jer je u
junu 2013. objavljeno kako kompanija koristi jedan odsto od ukupne
svetske drvne građe.
43 zemlje širom sveta. U 2013. ostvarila je promet od 28,5 milijardi
dolara i operativni prihod od oko četiri milijarde dolara. IKEA je,
prema spekulacijama medija, najveći potrošač drveta na svetu, jer je u
junu 2013. objavljeno kako kompanija koristi jedan odsto od ukupne
svetske drvne građe.
Zanimljivo je i da se IKEA nikad nije
registrovala na berzi, što je po mišljenju nekih ekonomskih analitičara
umanjilo špekulantske uticaje na ovu kompaniju. Ingvar Kamprad tokom
više od 70 godina poslovanja nikad nije bio kreditno zadužen.
registrovala na berzi, što je po mišljenju nekih ekonomskih analitičara
umanjilo špekulantske uticaje na ovu kompaniju. Ingvar Kamprad tokom
više od 70 godina poslovanja nikad nije bio kreditno zadužen.
IKEA je jedna od onih kompanija koje su od starta umele da prvenstveno prodaju imidž, a tek onda proizvode.
„Ti si mlad. Imaš dobar, pristojno
plaćen kancelarijski posao. Imaš švedski nameštaj, lepo dizajniran
stočić za kafu i frižider pun đakonija. Ipak, osećaš da si emotivno i
duhovno prazan”, jedna je od ključnih rečenica sad već kultnog filma
„Borilački klub“ (Fight Club). Međutim, iako jeste jedan od vidova
„potrošačkih kalupa“, IKEA zauzima specijalno mesto u uređivanju domova
širom sveta, posebno od strane pripadnika ciljne grupe te švedske
kompanije. Meta su ljudi od 25 do 40 godina, srednjeg staleža, najčešće
iz gradske sredine, koji su krenuli u sklapanje sopstvenog ili
porodičnog gnezda. To je ujedno i grupacija koja bi želela da očuva
individualnost i živi u prostoru koji odiše dobrim stilom i ličnim
pečatom. IKEA je tu gde jeste jer je uspela da ih ubedi da će im njeni
proizvodi baš to omogućiti. Uspon je počela osamdesetih godina, kad je
po virtuoznosti izgradnje brenda i uticaja na životni moto pojedinaca
stala rame uz rame sa Koka Kolom, Levisom, Najkom.
plaćen kancelarijski posao. Imaš švedski nameštaj, lepo dizajniran
stočić za kafu i frižider pun đakonija. Ipak, osećaš da si emotivno i
duhovno prazan”, jedna je od ključnih rečenica sad već kultnog filma
„Borilački klub“ (Fight Club). Međutim, iako jeste jedan od vidova
„potrošačkih kalupa“, IKEA zauzima specijalno mesto u uređivanju domova
širom sveta, posebno od strane pripadnika ciljne grupe te švedske
kompanije. Meta su ljudi od 25 do 40 godina, srednjeg staleža, najčešće
iz gradske sredine, koji su krenuli u sklapanje sopstvenog ili
porodičnog gnezda. To je ujedno i grupacija koja bi želela da očuva
individualnost i živi u prostoru koji odiše dobrim stilom i ličnim
pečatom. IKEA je tu gde jeste jer je uspela da ih ubedi da će im njeni
proizvodi baš to omogućiti. Uspon je počela osamdesetih godina, kad je
po virtuoznosti izgradnje brenda i uticaja na životni moto pojedinaca
stala rame uz rame sa Koka Kolom, Levisom, Najkom.
Nastavak teksta možete pročitati u desetom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
