Atentat na plastičnog princa

„Volim Los Anđeles i Holivud. Tako su svi lepi. Sve je plastično, a ja obožavam plastiku. Želim da budem plastičan“, govorio je umetnik koji je ostvario američki san i od bolešljivog sramežljivog deteta siromašnih roditelja postao deo njujorške elite. Vorhol je porušio granice između visoke umetnosti i popularne kulture i postavio temelj novoj umetničkoj praksi.

Endrju Vorhola, treći sin emigranata iz Austrougarske (današnja Slovačka), rođen je 6. avgusta 1928. godine u Oaklandu, u Pitsburgu. Otac Andrej bio je fizički radnik, a majka Julija skroman kućni budžet dopunjavala je praveći papirno cveće u konzervama od kafe i dekorišući uskršnja jaja. Svoje rukotvorine prodavala je idući od vrata do vrata. Upravo Julija, na buduću ikonu pop-arta ostvarila je vrlo jak uticaj. Poticala je iz seoske porodice, ali je od detinjstva bila upućena na umetnost. Volela je da peva tradicionalne folk pesme i da se bavi ručnim radom. 

Novac koji je zarađivala od svojih proizvoda Julija je koristila kako bi kupovala konzerve „kembel“ supe za svoje sinove. Ambalaža ovog brenda motivisala je Endija da počne sa slikama koje će u narednim decenijama ući u galerije, domove i udžbenike istorije umetnosti XX veka.

Kao dete, Endi je oboleo od ozbiljne neurološke bolesti koja ga je zatvorila u kuću i delimično prikovala za krevet. Ipak, iako mu je ova nevolja donela teške trenutke i obeležila njegov život traumom, strahom od lekara i hipohondrijom, otvorila je vrata njegovoj kreativnosti. Sputan da se igra sa ostalom decom, dečak se upustio u svet daleko od onog u kom je živeo. Maštao je o životu holivudskih zvezda, skupljao njihove slike iz časopisa i lepio ih za svoj krevet. Majka ga je bodrila da se bavi umetnošću i svaki je njegov rad nagrađivala. Ona je takođe volela da crta. Omiljeni motivi su joj bili anđeli i mačke. Tako su Julija i njen sramežljiv povučen sin zajedno vreme provodili slikajući. Na jednoj retrospektivnoj izložbi, pored 350 Endijevih radova, bio je izložen i crtež koji je napravila Julija (naravno, na crtežu je bila mačka).

Nije bilo sumnje da će Endijev izbor biti umetnost. Nakon srednje škole, studije je nastavio u Pitsburgu i 1949. diplomirao dizajn na Karnegi institutu za tehnologiju (danas Karnegi Melon univerzitet). Sa diplomom, koferom, mnogo entuzijazma i odlučnosti da uspe, Endi se zaputio u Njujork, centar svetske umetnosti, ali i crvenu tačku na mapi sveta. „Ukoliko niste slavni u Njujorku, niste slavni!“ Znao je Endi Vorhol za ovu krilaticu i zato je odlučio da karijeru izgradi u toj metropoli. Voleo je novac, sanjao o slavi i glamuru, a „Velika jabuka“ bila je pravo mesto za ostvarenje sna.