Autori kratkih klipova dobijaju novac od YouTube-a

Kompanija YouTube predstavila je novi način monetizacije, odnosno, plaćanja namenjen autorima kratkih video-klipova. Ovo je, smatraju stručnjaci, još jedan od načina da se poznata platforma za videe približi najbrže rastućem TikTok-u. Na taj način, smatraju čelni ljudi YouTube-a, privući će autore da više stvaraju za njih jer će imati mogućnost direktne zarade.

Ideja je da novootvoreni YT kanali koji dostignu za tri meseca bar deset miliona pregleda i dobiju minimum hiljadu pratilaca, zarađuju od reklama, ali i da imaju opciju za finansiranje od strane obožavalaca. Ta kompanija već neko vreme dozvoljava direktne uplate autorima od strane onih koji ih verno prate. U Srbiji još uvek nije praksa da se dobijaju ovakve donacije, ali smo nedavno imali prilike da vidimo kako ta opcija funkcioniše, recimo, u Sjedinjenim Američkim Državama.

Naime, tokom čuvenog sudskog procesa Džonija Depa i Amber Hard, advokati, komentatori i drugi praćeni kanali na kojima se proces komentarisao, tokom organizovanog emitovanja uživo dobijali su donacije od pratilaca. Neki su se i obogatili tokom ovog suđenja.

S obzirom na to da na YouTube-u dominiraju dugački video-sadržaji, ovim programom koji je uspostavila kompanija, a koji će zaživeti početkom 2023. godine, akcenat je stavljen na kratke videe do 60 sekundi. Reklame će biti prikazivane između dva videa, jer su isuviše kratki da bi bili prekidani kao do sada, a 45 odsto zarade leći će na račun autora.

Videćemo da li će opcija „Shorts” na YouTube-u uspeti da umanji dominaciju TikTok-a, mreže koja je specijalizovana za kratak video-sadržaj.

Meta pomaže da nam objave budu popularne

Kompanija Meta objavila je kratko uputstvo namenjeno administratorima stranica na Facebook-u o tome kako da sadržaj koji objavljuju bude popularniji. Ideja je da se skrene pažnja na to kako funkcioniše News Feed algoritam ove društvene mreže. Sve to objašnjeno je u nekoliko koraka.

Algoritam prati ponašanje korisnika. Dakle, ono što proceni da je FB korisniku zanimljivo, ono na šta reaguje kod objava njegovih prijatelja, lajk ili šer, to i forsira. Takođe, prati se i sam sadržaj objava. Recimo, ukoliko korisnik gleda videe u vezi sa smrću britanske kraljice, algoritam će nametati taj sadržaj i sa stranica koje ne prati.

Veštačka inteligencija analizira i sam sadržaj koji se objavljuje. Zanima je koliko će ljudi biti zainteresovano za tu objavu i kakva je zainteresovanost korisnika bila ranije za sličan sadržaj. I što je najbolje, Facebook-ov algoritam analizira svaki deo vašeg, recimo, videa koji ste objavili. Preporučuje ga korisnicima za koje smatra da bi, na osnovu prethodnih iskustava, bili zainteresovani za vaš video.

A zašto je sve ovo važno? Upravo da bi zadovoljno trljali ruke i kreatori sadržaja, jer će imati veliku posećenost ili preglede, ali i korisnici Facebook-a koji su tu radi zabave. Njima bez neke velike pretrage iskače sadržaj koji baš žele da pogledaju.

Prema rečima prvog čoveka kompanije Meta, Marka Zakerberga, oko 15 odsto sadržaja na News Feed-u je „izbacila” veštačka inteligencija, odnosno algoritam. Slično je i na Instagramu koji je pod okriljem Mete. Očekuju da ubuduće još više sadržaja koji će se korisnicima pojavljivati dok listaju „početnu stranu” bude odabrano baš od strane algoritma.

Twitter pokušava da zadrži korisnike

Kompanija Twitter pokušava na sve moguće načine da zadrži svoje korisnike što duže u aplikaciji.

Nedavno je bivši direktor za komunikacije te kompanije izneo nekoliko zastrašujućih informacija o tome kako, navodno, ta kompanija tretira privatnost korisnika. Odnosno, kako ne čuva privatne podatke na pravi način, što će poprilično uticati na popularnost ove mreže ubuduće, veruju stručnjaci za društvene mreže.

Iako je Twitter mesto gde se ponajviše uplela politika, gde svetski političari objavljuju ekskluzivne izjave pre bilo koje televizije ili medija, skandal oko zaštite podataka, valjda tako misle u ovoj kompaniji, trebalo bi da umanji novi algoritam koji služi da, slično Facebook-ovom, zadrži korisnike što duže onlajn.

Naime, Twitter-ov algoritam prati svaki korak korisnika te društvene mreže. On zna na kom tvitu smo zastali, šta smo i koliko dugo gledali i čitali, šta smo „fejvovali”, a šta preskočili. Na osnovu tih podataka, algoritam će izbacivati ubuduće sadržaj za koji smatra da nam je interesantan.

To su sve signali koje kao korisnici šaljemo algoritmu. Tu spada i „Space”, nova opcija audio-konferencija. Ukoliko je tu prisutan veći broj ljudi koje pratite, i vama će biti ponuđeno da se priključite. Naravno, bićete informisani i šta oni koje pratite fejvuju i komentarišu, njihove retweet-ove.

Ovo je još jedan Twitter-ov pokušaj da što duže zadrži korisnike na mreži, dakle, na istom je zadatku kao i Meta i TikTok.