Bez državnih podsticaja nema prodaje električnih vozila

Šta su najveći krizni izazovi automobilske industrije? Ima li prostora za inovacije na domaćem tržištu i kako vidite budućnost vašeg biznisa u narednih pet godina?

Automobilska industrija trenutno prolazi kroz najveću tranziciju od svog nastanka. Nestašica određenih komponenti u prethodnoj godini značajno je poremetila globalno tržište, poput mikročipova koje proizvodi mali broj proizvođača, a u automobilu ih bude i po par hiljada. U ovoj godini je to uticalo na velike izazove u proizvodnji kod svih automobilskih proizvođača, pa smo bili u situaciji da nemamo dovoljno vozila i da se prvi put suočavamo sa brojnim izazovima u snabdevanju.

Pred proizvođačima su i izuzetno strogi standardi emisije, a veoma brza i relativno nagla elektrifikacija menja sve. U bliskoj budućnosti ćemo morati da budemo spremni za elektrifikaciju i sve njene aspekte, od infrastrukture, preko stručnih ljudi za održavanje vozila.

Na te okolnosti, automobilska industrija će i tokom 2023. godine biti pred izazovima koji uključuju energetsku krizu, manju globalnu potražnju i konstantnu neizvesnost u procesu snabdevanja.

Takođe, ključ će biti u inovacijama u digitalizaciji, od procesa prodaje i preko komunikacije, uvođenje pogleda na klijenta 360°. Usluga će biti sveobuhvatna kako bi zadovoljila klijentove potrebe brzo, na jednom mestu. Mi smo već uveli neke alate, poput VR (virtuelna realnost) gde klijent može da konfiguriše vozilo na način da ima jasnu predstavu kako će vozilo izgledati, zatim alate u servisu gde klijent može da vidi koji su eventualno dodatni radovi na vozilu, što doprinosi poverenju i transparentnosti.

Delta prodaje i nove i polovne automobile. Koji se trenutno više traže u Srbiji?

Prodaja polovnih automobila je postala gotovo sastavni deo prodaje novih. Sve manje klijenata želi da se bavi prodajom svog vozila, tako da ulaze u kupovinu tako što doplate za nov automobil, jer mi otkupljujemo njihov polovan. Međutim, polovni automobili se u našoj zemlji najčešće prodaju sa ‘“šljunka’“, uz brojne rizike koje takvo vozilo nosi. Proverena, sertifikovana korišćena vozila su potpuno druga dimenzija kada je u pitanju pouzdanost, kao i zaštita potrošača.

Najprodavaniji novi automobil u Delta Auto grupi je BMW X5, od MINI modela najviše se traži MINI Cooper S Hatch sa troja vrata, a od Honde je to CRV koji je ujedno i naš najprodavaniji polovni automobil. Na našem tržištu u prvih deset meseci ove godine, u prvih pet na tržištu putničkih i lakih komercijalnih vozila su Škoda, Fiat, Toyota, Dacia, Hyundai.

Planirali ste prihode od prodaje za 2022. godinu od 91,9 miliona evra. Da li ćete uspeti u tome? 

Iako je nama fokus pre svega na operativnom profitu i investicijama, očekujemo da u ovoj godini dostignemo možda i 100 miliona prihoda.

Izabrani ste nedavno na čelo Srpske asocijacija uvoznika vozila i delova. Šta su ciljevi koje ste stavili na vrh agende? 

 Nama je ključno da utičemo na poboljšanje i regulisanje tržišnih uslova za automobilsku i moto industriju. Asocijacija je posebno angažovana po pitanju očuvanja životne sredine i elektrifikacije koja je od ključnog značaja za dalji održivi privredni razvoj, jer će se samo takva vozila u bliskoj budućnosti proizvoditi. Mi smo, nažalost, u veoma nerazvijenoj fazi i nezreli kao tržište.

Kako se odvija prodaja električnih automobila u Srbiji, da li je u porastu, koje brendove električnih automobila prodaje Delta? 

Interesovanje za električna vozila značajno raste, ali je udeo prodatih električnih automobila i dalje mali. Od oko 24.000 vozila prodato je svega 160 električnih, što je manje od 1% učešća. Međutim, udeo hibrida je već značajan i govorimo o skoro 16% učešća, što je dobar znak.

Električni modeli koje mi imamo u prodaji su BMW iX1, BMW iX3, BMW i4, BMW iX, i7, MINI Electric kao i potpuno električni skuter BMW CE 04. U sledećoj godini će se broj modela udvostručiti, a u budućnosti se očekuje da svaki model ima svoju električnu verziju.

Kakav je stav prodavaca u vezi sa subvencijama za kupovinu električnih vozila?  Koje još finansijske i nefinansijske podsticaje predlažete? 

Ukoliko nema subvencija, nema ni prodaje. To je praksa pokazala na apsolutno svakom tržištu koje je na počecima.

Tržišta na kojima se subvencija postepeno smanjuje su ona koja su daleko odmakla. U Norveškoj su, na primer, imali vožnju žutom trakom kao benefit za vlasnike električnih vozila. Kada je broj ovakvih vozila prerastao broj tradicionalnih i kada je veća gužva bila u žutoj traci, ovaj benefit je ukinut.

Subvencije u našoj zemlji su trenutno na korektnom, evropskom nivou, međutim sprovođenje nije dobro rešeno i postoji značajan prostor za unapređenje i pojednostavljenje procedura prilikom apliciranja.

U početnom stadijumu je najbitnija uloga države kroz finansijski podsticaj, dok će vremenom tržište samo da izniveliše i reguliše taj segment, fer-plej utakmica proizvođača dovešće do pada cena, električna vozila i hibridi postaju konkurentni sa konvencionalnim automobilima.

Kada su nefinansijski podsticaji u pitanju, predlozi su brojni: umanjenje putarine, npr. od 50% za električna i 25% za hibridna vozila; besplatan parking u zonama za potpuno električna vozila i tzv. plug-in hibride, kao i besplatan parking u javnim garažama; jednostavnija procedura za postavljanje punjača; digitalizovanje i pojednostavljenje procedure dodele subvencija i korišćenja poreskog oslobođenja za e-vozila; subvencije za postavljanje punjača u domaćinstvima.

Šta je, po vama, ključno što bi trebalo uraditi u razvoju infrastrukture za električna vozila u Srbiji?

Ovo je segment koji je najviše zapostavljen ili najmanje rešen, kada je u pitanju spremnost našeg tržišta, a ključan je. Prevashodno je osnov kreiranje nacionalne strategije kojom bi se jasno predočili ciljevi i strategija za razvoj infrastrukture. Neophodno je doneti pravilnike o postavljanju i sertifikovanju onih koji postavljaju punjače, kao i regulisati sistem naplate.

Rešenja bi podrazumevala strateško planiranje i implementaciju koja neće uključivati privremena rešenja, već ona kojima će se napraviti dobra baza za dalju nadogradnju – npr. postavljanje modularnih punjača. Postoje brojne dobre i loše prakse koje mogu da nam skrate put i pomognu mnogo, jer možemo mnogo toga da preuzmemo, a ne da učimo na sopstvenim greškama. Mi kao predstavnici proizvođača možemo da budemo jedan od najadekvatnijih sagovornika i da podelimo iskustva sa drugih tržišta, što će nam biti fokus u narednim godinama.